Ugljendioksid

Ugljendioksid je atmosferski gas i gas koji podstiče efekat staklene bašte i u direktnoj je vezi sa klimatskim promenama. Nad svakim hektarom površine Zemlje se nalazi oko 2,5 tone ugljenika. Ugljenik koji potiče od ugljendioksida iz atmosfere se procesom fotosinteze neprestano se ugrađuje i vezuje u živim organizmima.

Njegova hemijska formula je CO2, a strukturna formula biće:

O = C = O

Znaci, sastoji se od jednog atoma ugljenika i dva atoma kiseonika.

Pod normalnim uslovima ugljendioksid je u gasovitom stanju, dok pod određenim uslovima moze biti i u čvrstom – suvi led. Ovaj gas je bez mirisa, nije zapaljiv i teži je od vazduha. Molekulska masa mu iznosi 44 g/mol, odnosno 12 + 16 +16.

Pod uslovom da ne postoji njegova obnova, ugljendioksid bi bio potrošen za 35 godina. Opadanje koncentracije ugljendioksida ispod njegove normalne koncentracije u vazduhu od 0,034% može da utiče na fotosintezu biljaka, obnovu biomase, a to bi dovelo u pitanje opstanak živog sveta. To je zato što je u prirodi sve zavisno jedno od drugog, odnosno postoji stalan tok kruženja materije i energije.

Jedan deo ugljenika se stalno vraća u atmosferu preko disanja organizama, raspadanja organskih supstanci i vrenja. I pored trošenja ugljendioksida od strane biljaka, njegova koncentracija raste i sada iznosi 0,036% i izazvana je ljudskim greškama (Slika 1).

Jedan od puteva vraćanja ugljendioksida u atmosferu je:

Nakon uginuća biljnih ili životinjskih organizama njihovi ostaci se raspadaju i razlažu pod uticajem bakterija. To razlaganje traje sve do nastanka početnih neorganskih jedinjenja. Tada se izdvaja ugljenik u obliku ugljendioksida i vraća se nazad u atmosferu.

U morima i okeanima ugljendioksid je rastvoren u vodi i ima ga mnogo više nego u atmosferi, ali ravnoteža nije narušena. Koncentracija ugljandioksida u atmosferi je izbalansirana količinom karbonata u vodi.

Preterana upotreba fosilnih goriva dovešće do povećanja ugljendioksida za 0,04%, sto se uticati dosta na efekat staklene bašte, a sto ce dalje dovesti do porasta temperature, pa će tada nastati promene koje nisu dovoljno poznate. Odnosno ne zna se kako ce uticati na proces fotosinteze i na metabolizam živih bića.
Iz ovog razloga čovek mora ubrzano da radi na korišćenju alternativnih izvora energije. Obnovljivi i ekološki izvori energije su: energja Sunca, termalna energija, energija vetra. Tu je i nuklearna energija, mada ona uvek sa sobom nosi dozu nesigurnosti, ali je njeno korišćenje neminovno. Sve to zato sto će fosilnog goriva biti jos najviše 30-ak godina.

5 thoughts on “Ugljendioksid

  1. Pingback: Karboksiterapija podočnjaka briše tamne krugove ispod očiju! | Minut za mene

  2. Pingback: Konjukcija Venere i Jupitera - RADIO TRECA DIMENZIJA

  3. Pingback: SVETSKI DA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE « prirodnelepotezemlje

  4. aleksandrovasvastara

    Odličan članak. Objašnjava da je CO2 gas bez koga nema života, a ne neki otrovni gas kao što nas propaganda pojedinih organizacija ubeđuje. Naravno, previše CO2 bi bilo loše za klimu, ali ljudi teško da mogu da proizvedu dovoljno da bi izazvali katastrofu kojom nas ljudi kao Al Gor plaše.

    Takođe moram da te pohvalim što si ukazao na energetsku krizu sa kojom se već suočavamo. To je jako važno pitanje o kome se u našoj javnosti veoma malo govori.

    Reply

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s