Velika je verovatnoća da kada nekog pitate da vam navede ime jedne zvezde to bude

polaris

Svetska osa pokazuje na Polaris

baš Severnjača. Nekada to bude zvezda Sirijus jer je najsjajnija, a nekada Betelgez zbog njenog očekivanog dramatičnog kraja. Desi se i da neko pogreši i kaže zvezda Danica, ali to je ipak nadimak za planetu Veneru.

Severnjača ili zvezda Polaris ili alfa Malog medveda za razliku od ostalih zvezda ima poseban položaj na severnom nebu. Kratko ću pomenuti zemljinu osu koja se pruža od severnog do južnog zemljinog pola i kada u mislima produžimo tu osu ona će na nebeskoj sferi pokazati severni i južni nebeski pol i tada se naziva Svetska osa.

Na manje od jednog stepena od mesta gde svetska osa probada nebesku sferu nalazi se Severnjača, odnosno zvezda koja nam pokazuje sever. Zbog svog posebnog položaja često je nalazila svoje mesto u kulturama raznih naroda. Nordijski narodi pominju Severnjaču kao dragulj na vrhu školjke, Mongoli su je nazivali Zlatnom kukom koja drži svet na okupu, a u drevnoj Kini je bila zvezda poznata kao Tou Mu, boginja severnih zvezda. [1]

Neka od imena koja ova zvezda ima Alrucaba, Cinosura, Tramontana, Yilduz, Mismar. [2]

Polaris A, AB, B

Polaris A, Ab i B – foto: NASA

Ono što je manje poznato je to da je Severnjača promenljiva dvojna zvezda, odnosno vizuelno dvojni sistem. Veća komponenta ovog sitema je Polaris A magnitude 1,95, zvezda super džin ali ne pripada grupi najsjanijih zvezda na nebu i zauzima tek 48. mesto, dok je Polaris B magnitude 8,7 manja komponenta, odnosno zvezda slična našem Suncu. Ove dve komponente je moguće razdvojiti amaterskim teleskopima. Postoji i treći pratilac Polaris Ab koji je otkriven pomoću Hablovog svemirskog teleskopa 2005. godine i on je nedostupan za astronome amatere.

Polaris B orbitira oko glavne komponente na udaljenosti od 2400 AJ (1 AJ = 150 000 000 km), dok komponenta Polaris Ab orbitira na udaljenosti od oko 18 AJ.

Sazvežđe Mali medved se sastoji od zvezda slabijeg sjaja u kome Severnjača sa svojom magnitudom od 1,95 dominira. Na severnom nebu nije teško pronaći ovu zvezdu, a na slici ispod možete videti kako se uz pomoć poznatog sazvežđa Veliki medved može pronaći Severnjača. Udaljena je od Sunca oko 430 svetlosnih godina sa spektralnom klasom F7, dok naše Sunce ima spektralnu klasu G2.

800px-Polaris_3

Veliki Medved, Mali Medved i Severnjača – foto: NASA

Severnjača nije oduvek i neće zauvek biti polarna zvezda. Usled precesije zemljine ose severni nebeski pol se vremenom menja i Severnjača je polarna zvezda poslednjih 2000 godina i to će ostati još toliko. Pre oko 5000 godina polarna zvezda je bila zvezda Tuban – alfa Zmaja, dok će za oko 12 000 godina ulogu polarne zvezda imati najsjajnija zvezda u sazvežđu Lira, ali neće biti tako blizi severnom nebeskom polu kao Severnjača.

Precesija je “ljuljanje” ili tačnije klaćenje Zemljinih obrtnih polova. Otklon Zemljine obrtne ose od centra iznosi danas 23,5 stepeni, a vreme punog obrtanja iznosi 26000 godina. Ovaj ugao je ustvari odstupanje Zemljine obrtne ose od normale na ravan ekliptike. Taj ugao varira u granicama od 22,1 do 24,5 u periodu od 41 000 godina.

Nutacija daje sinusoidnu krivu za precesioni krug sa periodom od 19 godina. [3]

startrailsindonesia_huichieh_960

foto: HuiChieh

Kada uperimo fotoaparat u pravcu Severnjače i podesimo ekspoziciju na nekoliko desetina minuta videćemo tragove zvezda kao posledicu zemljine rotacije oko severnog nebeskog pola, ali i mali luk koji Severnjača pravi oko tačke severnog pola jer je ipak na malom rastojanju od njega.


Izvori:

[1] – Velika ilustrovana enciklopedija, Mladinska knjiga, 2008

[2] – Program Stellarium

[3] – Milutin Milanković – najčuveniji srpski naučnik