Možemo sa sigurnošću reći da je rasejano zvezdano jato Plejade najpoznatije zvezdano jato na severnoj nebeskoj hemisferi i malo je onih koji ga nikada nisu videli a posmatrali su zvezdano nebo. Jednostavno mala je verovatnoća za tako nešto. Posebno jer se nalazi u blizini drugog poznatog zvezdanog jata Hijada čije najsjajnije zvezde crtaju oblik slova V po čemu se lako prepoznaje na nebu. Oba jata se nalaze u istom sazvežđu.

Hyades-Pleiades-KingS

Hijede i Plejade – foto: Bob King

Napomena: Sjajna narandžasta zvezda na slici je Aldebaran koja samo prividno priprada Hijadama, ali je ustvari oko 90 svetlosnih godina bliža nama od zvezda ovog jata.

Rasejano zvezdano jato Plejade (u narodu poznato kao Vlašići) nalazi se u sazvežđu Bik i udaljeno je od nas oko 380 svetlosnih godina. U NGC katalogu (New General Catalogue – novi opšti katalog) nosi oznaku 1435, dok je u Mesijeovom katlogu prepoznatljivo po oznaci M45.

Kada su astronomski posmatrački uslovi odlični na nebu se golim okom mogu razlikovati minimum 9 zvezda koja su imena dobile iz grčke mitologije i to po ocu Atlasu, majci Pleoni i njihovim sedam kćerki Alkioni, Maji, Steropi, Tajgeri, Keleni, Meropi i Elektri. Oni sa odličnim vidom u tim odličnim posmatračkim uslovima mogu razlikovati i 12 različitih zvezda. Ove najpoznatije zvezde ustvari čine taj poznati asterizam koji mi prepoznajemo na nebu. Najsjajnija je Alkiona sa magnitudom od + 2,8 dok su sve vidljive golim okom ispod magnitude + 6, a što je i limit za tu vrstu posmatranja . Ukupna magnituda jata je oko 1,6.

U Japanu Plejade se nazivaju Subaru po čemu je i poznati proizvođač automobila dobio

main-qimg-8c6c8d05ef881f4b53a228efbe555c79

Subaru Logo

ime, a najstariji zapis o Plejadama potiče od 800 godine p.n.e. Takođe, u Plejadama je otkriveno više belih patuljaka koji izazivaju nedoumicu jer se nalaze na mestu gde ih ne bi trebalo biti, ali su ipak tu. [1]

Jasno je da je logo Subaru inspirisan Plejadama.

Ipak, posmatranje golim okom otkriva samo deo lepote ovog zvezdanog jata. Već dvogledom možemo videti desetine zvezda, dok se prosečnim amaterskim teleskopima ovaj broj znatno povećava. Jato sadrži oko 500 zvezda i pretežno su to plavi džinovi spektralne klase B, znatno sjajnije i mlađe od našeg Sunca. Procenjena starost ovoj jata je oko 100 miliona godina, što ga prema svemirskim kriterijumima svrstava u mlada jata.

Pleiades_-John-Lanoue-ST-ANNO_FINAL-451x360

Zvezde u Plejedama sa magnitudama (u zagradama) i vidljivim međuzvezdanim gasom – foto: John Lanoue

Posmatranje dvogledom ili na manjim uvećanjima teleskopom ima jednostavnu prednost jer u vidnom polju možete imati sve sjajnije zvezde. Posmatranje ovog zvezdanog jata na većim uvećanjima za rezultat ima manji deo ovog jata u vidnom polju.

U ovakvom ili sličnom obliku će Plejade biti narednih 250 miliona godina kada će se potpuno rasejati i postati usamljene zvezde u svemiru. [2]

Kao i svaki nebeski objekat tako i Plejade pravu lepotu pokazuju na astrofotografijama. Ne moramo biti profesionalni astronom da bi smo tu lepotu fotografisali, ali je potrebno da imamo minimum opreme koja je potrebna za astrofotografisanje objekata dubokog neba.

Na tim astrofotografijama sa dugim ekspozicijama vidimo da se zvezde ovog jata nalaze u unutar oblaka međuzvezdane prašine i gasa koja ih okružuje. Na slikama je gas plavičast jer je u pitanju refleksiona maglina koja jednostavno reflektuje sjaj zvezda plavih džinova.

Međutim, iako znamo da zvezde nastaju od ovakovog međuzvezdanog gasa i prašine ovde to nije slučaj. Ovaj gas se sporo kreće kroz jato brzinom od 40 km/h i na kraju će proći kroz njega kada će ponovo postati nevidljivo je neće imati zvezde čiji će sjaj reflektovati. [2]

Izlazak Plejada na istoku u hladnim mesecima najavljuje izlazak sjajnih zimskih sazvežđa kao što su Orion, Blizanci, Veliki pas, Mali pas i sjajnih zvezda u njima kao što su Belelgez, Rigel, Sirijus, Prokion, Kastor, Poluks…

_______________________________________________

Korišćeni izvori:

[1] – http://static.astronomija.org.rs/dubokisvemir/m/objekti/m45/plejade.htm

[2] –  Velika ilustrovana enciklopedija Vasiona, Mladinska knjiga Beograd, 2008