Krajem prošle i početkom ove godine zvezda Betelgez je bila centru pažnje amaterskih i profesionalnih astronoma zbog naglih promana u njenom sjaju. Čak i golim okom se jasno moglo videti da je sjaj ove zvezde opadao iz dana u dan. Takva nestabilnost je mnoge navela na zaključak da je došlo vreme da Betelgez završi svoj životni ciklus u eksploziji supernove.

Kratko o dešavanjima prošle zime:

Krajem 2019. godine došlo je do naglog pada sjaja zvezde Betelgez što je navelo mnoge zaljubljenike u noćno nebo da pomisle da ih uskoro očekuje nebeski spektakl. Sa 11. mesta po sjaju pala je na 21, a to je primetan pad sjaja čak i za posmatranje golim okom.

Na veliko razočarenje mnogih tada su astronomi zaključili da ovo ipak nije kraj ove zvezde i da nije došlo vreme za eksploziju supernove. ESO (European Southern Observatory) je 14. februara 2020. godine objavila slike pre i posle pada sjaja Betelgeza gde se jasno može zaključiti da nije samo došlo do pada sjaja već i do promene oblika.

Trenutno objašnjenje

Ono što je tada bilo ponuđeno kao moguće objašnjenje 13. avgusta je objavljeno u naučnom radu u kome je potvrđeno da je uz pomoć svemirskog teleskopa Habl otkriveno da je svetlost sa Betelgeza blokirao materijal izbačen sa same zvezde. Vreo materijal koji se kasnije ohladio na udaljenosti od nekoliko miliona kilometara od zvezde kretao se brzinom od 200 000 milja na sat i blokirao je deo svetlosti sa zvezde što je dovelo do naglog pada sjaja. Ovo je najkraće objašnjenje.

Pre početka pada sjaja zvezde Betelgez astronomi su uz pomoć svemirskog teleskopa Habl primetili izbačeni materijal koji je bio sjajniji 2 do 4 puta od normalnog sjaja zvezde. Kasnije se taj materijal ohladio i blokirao svetlost koja je dolazila sa južne hemisfere zvezde.

Prema ovom naučnom objašnjenju ipak ćemo još čekati na dugoočekivani nebeski spektakl – eksploziju supernove.

O zvezdi Betelgez:

Sjajna žuto-narandžasta zvezda Betelgez je pravi zvezdani superždin u sazvežđu Orion, tačnije na njegovom desnom ramenu. Prečnik joj je 4,5 puta veći od prečnika Zemljine orbite oko Sunca. Kada bi se ova zvezda nalazila na mestu Sunca u njenoj unutrašnjosti bi se našle sve unutrašnje planete Sunčevog sistema – Merkur, Venera Zemlja i Mars, a njene granice bi bile blizu Jupiterove orbite.

Crveni superdžin predstavlja fazu u životu jedne masivne zvezde, nakon koje zvezda može završiti svoj životni vek kao supernova. Upravo to se očekuje i sa Betelgezom iako je žuto narandžasta. Postoji verovatnoća da se taj događaj već odigrao, a da zemljani sada samo čekaju da ta svetlost stigne do nas.

Njen prečnik je preko 900 puta veći od Sunca, ali se veruje da njegova masa ne prelazi više od 20 Sunčevih. Verovatno je nastao iz oblaka gasa i prašine koja se i danas može videti u sazvežđu Orion, a u kome se nalazi Betelgez. Lako se uočava po svojoj žuto-narandžastoj boji i spektralne je klase M1. Najveći deo zračenja ove zvezde je u infracrvenom delu spektra.
Bila je jedanaesta je zvezda po sjaju na nebu i promenljivog je sjaja, a to je primećeno još 1836. godine. Promena sjaja je posledica nestabilnosti njene atmosfere.
Njena starost se procenjuje na svega 6 miliona godina, ali je zbog svoje velike mase brzo sagorela svoj vodonik i prešla u fazu fuzije helijuma u ugljenik. Udaljena je od nas oko 640 svetlosnih godina i njena površinska temperatura iznosi oko 3000 K. Ipak, njena gustina je slična vazduhu, zbog njenog širenja. 
Postoji mogućnost da je do eksplozije supernove već došlo, ali zbog daljine ta informacija tek treba doći do nas (zbog ograničene brzine svetlosti). To se može desiti večeras ili za nekoliko hiljada godina, ali je jedno sigurno…desiće se!