“Don’t look up” nije običan film, već parodija na naš svakodnevni život

Nisam imao vremena prvog dana pojavljivanja na Netflix-u da odgledam čekiran film “Don’t look up”, ali sam sledećeg dana to obavio. Očekivao sam prosečan film, komediju sa dobrom ekipom glumaca.

Međutim, film je na mene ostavio neverovatan utisak.

Zanemariću to da su Jennifer Lawrence i Leonardo DiCaprio odigrali odlične uloge, kao i ostatak ekipe, a fokusiraću se na to šta je očigledni cilj ovog filma, odnosno kakvu poruku su želeli da nam pošalju. S obzirom da ne želim da otkrijem detalje iz filma kako bi svako mogao da uživa kasnije, izvući ću samo detalje poruke.

Trenutno na sajtu IMDb film je ocenjen sa 7.3, a glasalo je preko 60 000 čitalaca. Uglavnom se slažem sa ocenama, ali smatram da ovaj film treba oceniti bolje.

Već na početku filma jasno je da, kao i u našoj svakodnevici, politika i moć imaju glavnu ulogu u režiji dnevnih, nedeljnih, mesečnih i godišnjih dešavanja. Nije bitno znanje, dokazi, proračuni i svo ostalo znanje ovoga sveta. Bitno je samo ono što se “servira” na malim ekranima i često potcenjena moć društvenih mreža.

Pitanja od egzistencijalnog značaja za treptaj oka se pretvaraju u korist onih koji imaju moć nad novcem, medijima i masom sledbenika koji veruju, jer nisu dovoljno upućeni, u probleme ili imaju korist da “veruju”.

Filmom dominira osećaj da je na svetu jednostavno previše onih koji ne vide dalje od svog nosa, ali smatraju da vide. Prosto, sa time se srećemo svakog dana. Ne čitaju knjige, ne cene obrazovanje, ali smatraju da će im pamet “sama pasti sa neba” i tek kada bude kasno vide da su pogrešili…ili možda i ne vide?

Novac pojedinaca lako se izdigne iznad dobrobiti i zdravlja većine koji zajedno nemaju ni procenat novca onih sa početka rečenice. Stiče se utisak da se javlja sumnja da li je potrebno ulagati u bilo kakvo znanje kada se novcem i to kupuje. Nije bitno da li neko razume bikvadratnu jednačinu, jer i ona može da se kupi. Takođe, nije bitno ni da li razumemo dešavanja u našoj atmosferi ili obližnjem svemiru jer i to može da se kupi. Nije bitno da li ste diplomu stekli učenjem, jer pogađate…i to može da se kupi.

Ne veruje se u nauku jer većina nema predstavu šta ona predstavlja, ali “laganim” rečenicama šarlatana svaki čitalac “Trećeg oka” poveruje, jer u njihovim izjavama nema nauke, već samo termina koje ljubitelji šarlatana “razumeju”, a da ne moraju da napokon steknu osnovno školsko obrazovanje sa 30, 40 ili 50. godina života.

Iz filma, ali i iz svakodnedvnog života, jasno je da je postalo opasno dozvoliti maloletnicima da samostalno biraju TV kanale i samostalno pretražuju internet, jer je za novac tamo sve dozvoljeno. Reći će detetu da je Zemlja stara 6000 godina i dete će reći OK ili da su slike teleskopa Habl montirane, a ne stvarne i dete će reći OK.

Ovaj film nam šalje jasnu poruku da su interesi jedino što je bitno. Čerčil je jednom prilikom rekao “Ne postoje naši stalni prijatelji i naši stalni neprijatelji, postoje samo naši stalni interesi.” Nešto slično je, čini mi se, izjavio i Putin.

Takođe, film jasno stavlja do znanja da su na važnim radnim mestima često oni koji za to nisu kvalifikovani i zbog kojih mi, obični stanovnici ove planete, imamo velikih problema u svakodnevnom životu. Stučnjak zna da reši problem, ali nema za to priliku jer onaj nekvalifikovani stavlja poslednji potpis i njime odlučuje o sudbini većine, a gde pripadaju i oni stručni.

Svako danas može da se pojavi na televiziji i iznosi svoja mišljenja bez obzira na njihovu tačnost, sve dok ima onih koji će za to plaćati. Sva drugo je manje bitno. Skoro sve ima svoju cenu, pa i tačnost informacija…čak i naučnih.

Mnogi od nas imaju decu i žele da ta deca odrastaju na svetu gde logika ima ključnu ulogu, a ne na svetu gde nam logiku kreiraju oni koji mogu da je kupe. Međutim, trenutno deluje da će večno ostati tako i upravo tom logikom se film privodi kraju.

Smatram da svako ko je na drugi način video poruku ovog filma nije ni trebao da ga gleda, jer je očigledno previše filmova teorija zavera odgledao i poverovao i u skladu sa tim formirao svoju ličnost i ubeđenja. Dugotrajno čitanje pogrešne literature može dovesti do stvaranja pogrešne slike koju je kasnije teško ispraviti.

Cilj je da nam u ruke budućih generacija takva literatura nikada ne dospe, a da se u njihovo obrazovanje ulaže više nego danas. Potrebno je da makar oni razumeju procese klimatskih promena, štetnih atmosferskih gasova, značaja raznovrsnosti biodiverziteta, naučnih principa, naučnih teorija…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s