Category Archives: Astroblog

Fotografija današnje velike pege na Suncu

Sunce je već uveliko u 25. ciklusu i sve češće smo u mogućnosti da brojimo porast broja sunčevih pega. Trenutno na Suncu možemo videti oko 30 pega, od kojih dominira pega u aktivnom regionu 2786 u koju bi moglo stati nekoliko planeta veličine Zemlje.

Aktivni region 2786 je primećen 23.11. kada je sadržao samo jednu pegu, da bi već 25.11. bilo 6 pega, zatim 27.11. 14 pega, a danas 28.11. već sadrži 20 pega koje su na slici vidljive kao sitne tačkice oko najveće pege.

Continue reading

Kada se Jurij Gagarin zaželeo svemira?

U letelici Vostok12. aprila 1961. godine, Jurij Gagarin je krenuo na istorijsko putovanje oko planete Zemlje. Ukupno je leteo 1 h i 48 min.

Rođen je 9. marta 1934. godine u selu Klušinu u Rusiji. I otac i majka su bili neobrazovani, ali vredni ljudi. Kao dete prošao je kroz siromaštvo i rat, a već u srednjoj školi se odvojio od porodice i godinama živeo u domovima učenika, radnika, a kasnije i kao kadet na putu do vojnog pilota.

Continue reading

Ne sviđa mi se priča o slici Sunčevog haloa iznad Rtnja

U nedelju sam prolazio pored planine Rtanj i naravno stao autom na jednom odmaralištu pored puta da slikam odličan halo oko Sunca. Tako nešto se ne sme propustiti 🙂

Međutim, nekoliko sati nakon objavljivanja slike na FB stranici bloga preko online novine Blic krenulo je deljenje slike i na ostalim online novinama kao što su Alo, Kurir, Novosti, Pink, B92 i mnogim drugim. Naravno, drago mi je što im se slika svidela i što se brzo proširila internetom. Ipak, smeta mi što je poslužila za novinarske naslove “Čudan fenomen iznad Rtnja”, “Šta se to ukazalo iznad Rtnja”, “Iznad Rtnja se pojavio neobičan znak”, “Predskazanje na nebu iznad Rtnja”, “Ukazao se mistični znak iznad Rtnja”…

Ono što je takođe neprofesionalno je da su mnogi portali koji su podelili sliku to učinili kao da je slika njihova, odnosno nisu naveli izvor.

Continue reading

Milivoj Jugin – Tragovi koji se ne brišu (ORIGINALNA DOKUMENTACIJA KOJU JE MILIVOJ SAČUVAO) – II DEO

II DEO

Svega tri meseca nakon prvog sletanja na Mesec, Beograd su posetili članovi posade „Apollo 11“ misije. Jedan od glavnih domaćina bio je i Milivoj Jugin, odmah uz Josipa Broza Tita. Astronauti su nekoliko dana proveli u Beogradu. Doček je bio nezapamćen. Kolona ljudi prostirala se od aerodroma do centra grada. Ljudi su se penjali na autobuse u želji da vide heroje. Tom prilikom astronauti su predsedniku Titu uručili kamen sa Meseca koji je danas izložen u Muzeju Jugoslavije u Beogradu. Milivoj Jugin je bio prisutan na svim dešavanjima na ovom događaju, čak je i astronaute dočekao na aerodromu na izlazu iz aviona.  Astronauti su gostovali na Televiziji Beograd a program je vodio Jugin. Fotografije koje svedoče ovim događajima, a do sada nisu nigde objavljivane uspeli smo da fotografišemo zahvaljujući Minji Juginu, sinu Milivoja Jugina i predsedniku astronomskog udruženja „Eureka“, Milošu Stankoviću.

Continue reading

Milivoj Jugin – Tragovi koji se ne brišu (ORIGINALNA DOKUMENTACIJA KOJU JE MILIVOJ SAČUVAO)

I DEO

Predsednik astronomskog udruženja „Eureka“ iz Kruševca, Miloš Stanković, posetio je nedavno sina Milivoja Jugina. Tom prilikom razgovarali su o mnogim tema iz Svemira, ali cilj posete i razlog susreta bio je rad i tragovi koje je za sobom Milivoj ostavio.  Među ljudima koji se bave  profesionalno ili iz hobija proučavaju astronautiku ili astronomiju, ime Milivoja Jugina trebalo bi da zvuči poznato.  Naravno, postoje i ljudi koji za njega nisu čuli zato ćemo deo ovog testa posvetiti i i biografiji ovom istaknutom avio inženjeru. Ovaj susret i intervju koji je Miloš dogovrio, malo je reći da ga je ostavio bez daha. Minja Jugin, sin čuvenog Jugina, tom prilikom mu je na uvid priložio veliki broj originalnih fotografija, dokumenata, kataloga, pisama i ogroman broj originalnih autograma među kojima su i potpisi Nila Armstronga, Gagarina, Tiova, Leonova i mnogih drugih.  Svu ovu dokumentaciju, neprocenjive vrednosti u svetu kolekcionara, Minja je veoma dobro očuvao. Ovi tragovi koji svedoče o mnogim događajima koji su promenili tok istorije ne bi postojali da nije bilo Milivoja, koji je i sam bio svedok istorijskih prekretnica.

Continue reading

Posmatrajte večeras Mesec, Jupiter i Saturn

Na nebu ove noći možete videti planete Saturn i Jupiter u društvu Meseca. Ova tri nebeska tela se trenutno nalaze u sazvežđu Strelac. Jupiter sa magnitudom 2.74 će se nalaziti iznad Meseca, dok će Saturn biti sa njegove leve strane.

Saturn sa magnitudom od 0.19 je primetno manjeg sjaja, ali će u teleskopu njegovi prstenovi uvek izgledati fenomenalno.

U narednom periodu Jupiter i Saturn će polako prividno na nebu biti sve bliži da bi u decembru imali prelepu konjukciju ove dve planete. Više o toj konjukciji možete pročitati na adresi ispod:

Continue reading

Snimljen prolazak ISS-a ispred Sunca iz Beograda

Na fotografiji je uhvaćen prelet Međunarodne svemirske stanice preko Sunca u četvrtak, 2. jula u 08:17:23. Za utvrđivanje lokacije i tačnog vremena preleta korišćen je sajt transit-finder.com, a fotografije su načinjene teleskopom 700mm f/16 i objektivom 400mm f/5.6. Kao zaštita od Sunčeve svetlosti i zračenja korišćena je folija Baader Astrosolar safety film.

Autori: Vladan Aleksić i Marko Savić

Continue reading

Svetski dan zaštite životne sredine 2020

Svetski dan zaštite životne sredine je ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih Nacija na konferenciji održanoj 5. juna 1972. godine u Stokholmu. Tada se okupilo 113 članica Ujedinjenih Nacija. Od tada svakog 5. juna se širom sveta širi svest o potrebi očuvanja životne sredine, a zanimljivost je da je taj dan predložila delegacija Jugoslavije.

Svake godine se Svetski dan zaštite životne sredine obeležava pod određenim sloganom, a ove godine slogan je: It’s Time for Nature!

Continue reading

Ajnštajnova poslednja jednačina

Najpoznatiji po svojoj Opštoj teoriji relativnosti koja je promenila fiziku i naš pogled na svet, Albert Ajnštajn je želeo da dođe do sveobuhvatne teorije koja će pomiriti mikro i makro svet, odnosno teoriju relativnosti i kvantnu fiziku.

Međutim, kako su se naučna otkrića nizala u trećoj, četvrtoj i petoj deceniji 20. veka sve je bilo manje šanse da Ajnštajn dođe do željenog rezultata, jer je svako novo otkriće komplikovalo proračune i udaljavalo ga od konačnog cilja.

Continue reading