Teleskopi

Priča o teleskopima počinje u 17 –tom veku, kada su holandski optičari uočili da kada se  dva sočiva postave na suprotnim krajevima cevi, manje sočivo na jednom kraju cevi bi uvećalo sliku koju bi veće sočivo, na suprotnom kraju cevi,  sabiralo. Dakle, veće sočivo  skuplja dosta više svetlosti nego što je to oko u stanju da skupi, i tu svetlost fokusira u jednoj tački koja se nalazila iza tog sočiva. Ti uređaji su u mogućnosti da to rade zahvaljujući pojavi koja se zove refrakcija. Tu se radi o sledećem.  Paralelni svetlosni zraci prolaze kroz konveksni (ispupčeni) komad stakla, koji se naziva sočivo. Sočivo prelama te svetlosne zrake i sjedinjuje ih u tački zvanoj žiža, koja se nalazi iza tog sočiva, u istoj ravni sa njim. Iza žiže se nalazi drugo sočivo, okular, koje tu fokusiranu sliku uvećava. Ovakav tip teleskopa, zbog pojave na čijoj osnovi funkcioniše, zovemo refraktorima. Današnji refraktori koriste dosta složeniji sistem sočiva, međutim princip je ostao isti.

Refraktori

Refraktori su u početku imali veliku primenu u pomorkse svrhe, sve dok ih ubrzo nakon njihovog otkrića  Galileo Galilej nije uperio ka zvezdama. Teleskop koji je Galilej koristio  bio je, naspram današnjih teleskopa, veoma skroman teleskop. Ali uprkos tome, Galilej je uspeo da posmatra   faze Venere, i  četri Jupitereva meseca (koje danas u njegovu čast nazivamo Galilejevim mesecima), i da na osnovu tih posmatranja da prvu potvrdu Kopernikovog heliocentičkog sistema. Kakvo veličanstveno dostignuće uz pomoć tako male sprave.
Međutim, iako refraktori predtavljaju  fantastični izum oni nisu bez mane. Glavne mane refraktora su cena proizvodnje velikih sočiva, i hromatska aberacija. Naime, teleskop funkcioniše, kao što smo naveli na početku teksta, tako što skuplja mnogo veću količinu svetlosti nego što je to ljudsko oko u stanju da odradi. On tu svetlost sakuplja uz pomoć sočiva. Dobra analogija je sa skupljanjem kišnice. Da bi sakupili kišnicu potrebna nam je kofa u koju ćemo da je sakupimo. Što je kofa veća, više kišnice će da sakupi. Isto je i sa teleskopima, što je veće sočivo više svetlosti će da sakupi. Što više svetlosti sakupi slika če biti jasnija, videće se više detalja, moći će da podnese veća uvećanja, i da prikaže više tamnijih objekata. Međutim velika sočiva su teška, ona moraju biti besprekorno ispolirana i obrađena, sto ih čini veoma skupim. Cena sočiva raste eksponencijalno sa povećanjem njegovih dimenzija.

Hromatska aberacija je pojava da se svetlost ne prelama podjednako, već se različite svetlosne dužine (boje) fokusiraju  u različitoj tački. Ovo dovodi do toga da se, prilikom posmatranja, oko posmatranog objekta stvara svetlosni halo, ili duga. Danas se ovo delimično rešava tako što se koriste višestruka sočiva, izrađena od različitih tipova stakala, na ovaj način se hromatska aberacija smanjuje, ali ne eliminiše potpuno. Refraktori koji koriste ovaj metod redukcije hromatske aberacije se nazivaju ahromati. Ahromati su danas najzastupljeniji među refraktorima. Postoji i druga vrsta refraktora, apohromati, koji koriste sočiva izrađena od egzotičnih materijala, kao što su fluorit, i oni gotovo eliminišu hromatsku aberaciju. Međutim oni su višestruko skuplji od ahromata ekvivalentne veličine.

Reflektrori

Uvidevši ove nedostatke, Isak Njutn je 1668 godine konstruisao teleskop zasnovan na refleksiji. Dakle, umesto sočiva koristi se sistem ogledala. Ogledala su laksa za proizvodnju, a samim tim i znatno jeftinija, i ne pate od hromatske aberacije. Princip na kome ovaj tip teleskopa funkcioniše je sledeći.

Svetlost ulazi u cev teleskopa i pada na primarno ogledalo, koje se nalazi na kraju cevi. Primarno ogledalo je konkavno (oblika kao plitka činija koju koristimo u kuhinji). Zbog takvog oblika se svetlost, koja se od njega odbije, skoncentriše u žiži koja se nalazi ispred ogledala. Bilo bi prilično nepraktično kada bi posmatrač posmatrao sliku u žiži, jer bi svojom glavom zaklonio izvor svetlosti. Zbog toga je Njutn uveo drugo tzv. sekundarno ogledalo čija je uloga da skene snop svetlosti za 90 stepeni i usmeri ga okularu koji se nalazi na bočnom zidu teleskopa, i na taj način omogući posmatranje bez opstrukcija. Kao što svetlosna moć teleskopa kod refraktora zavisi od veličine sočiva, tako svetlosna moć reflektora zavisi od veličine primarnog ogledala. Što je primarno ogledalo veće to će više svetlosti moči da sakupi. Više svetlosti znači jasnija slika, više tamnijih objekata, sa više detalja.

Prednost reflektora (ili ti Njutnovih teleskopa, kako ih danas nazivamo u čast njihovom tvorcu) u odnosu na refraktore su, kao što smo već naveli, cena a samim tim i veća svetlosna moć (danas su astronomima amaterima dostupni reflektori koji imaju prečnik objektiva od  400mm pa čak i više, dok se refratkori veći od 150mm, zbog njihove cene, izuzetno retko sreću u praksi astronoma amatera), i nedostatak hromatske aberacije. Dok se prednosti refraktora u odnosu na reflektore ogledaju u boljem kontrastu slike (Njutnovi teleskopi i ako ne pate od hromatske aberacijie oni nisu imuni na druge opstrukcije, npr. opstrukcija koju stvara sekundarno ogledalo umanjuje kontrast slike, zatim usled otvorene cevi teleskopa dolazi do strujanje vazduha koji dodatno degradira sliku), lakoći korišćenja i održavanja (ogledala je na Njutnovim teleskopima potrebno često podešavati, tako da oni budu poravnati, tzv. kolimacija).

Katadioptici

Pored ova dva osnovna tipa, reflektora i refraktora, postoji i treći tip, Katadioptički tekeskopi. Oni za svoj rad koriste kombinaciju sočiva i ogledala. Dva najčešća tipa katadioptika su Schmidt-Cassegrain, Maksutov-Cassegrain. Oba ova teleskopa funkcionišu na isti način, jedina razlika je u sočivu na prednjoj strani teleskopa.

Ovi teleskopi rade na sledećem principu. Svetlost prolazi kroz  sočivo, pada na primarno ogledalo, odbija se do sekundarnog, koji opet refletkuje svetlost ka rupi u primarnom ogledalu, na čijem kraju se nalazi okular. Dakle osnovna prednost u odnosu na reflektore ogleda se u zatvorenoj optičkoj cevi, što smanjuje strujanje vazduha, i samim tim smanjuje degradaciju slike koja dolazi usled istog. Glavna mana mu je znatno viša cena.

Nakon što smo smo naveli osnovne tipove teleskopa, vreme je da se upoznamo sa nekim njihovim osnovnim karakteristikama.

Prečnik objektiva

Prva karektaristika, koju svaki ozbiljan proizvođač naglasuje, je prečnik objektiva. Kod refraktora prečnik objektiva je u stvari prečnik “velikog“ sočiva, kod reflektora je to prečnik primarnog ogledala. Prečnik objektiva određuje svetlosnu moć teleskopa. Kao što smo ranije naveli, što je veći objektiv to je telskop u stanju da sakupi više svetlosti, što više svetlosti sakupi više tamnih objekata će moći da prikaže, sa više detalja, i moći će da podnese veća uvećanja. Postoji miskonsepcija, među nedovoljno upućenima, da je uvećanje najbitnija karatkeristika teleskopa. Ovo je pogrešno iz više razloga. Prvo uvećanje nije samo po sebi odlika teleskopa. Uvećanje, kao što ćemo kasnije videti, zavisi od vrste upotrebljenog okulara. Dakle, različiti okulari proizvode različita uvećanja, pa tako jedan teleskop može uz upotrebu različitih okulara da proizvede različita uvećanja.  Druga stvar je u tome da je uvećanje funkcija svetlosne moći, i samo po sebi je beskorisno. Da bi uvećanje bilo korisno ono mora biti potpraćeno odgovarajućom svetlosnom moći, tj. prečniku objektiva. Naime, prilikom uvećavanja mi menjamo sjajnost objekta za njegovo uvećanje. Znači kad god neki objekat uveličamo mi to radimo na uštrb njegove sjajnosti. Dakle, ako je neki objekat i sam taman on neće  podneti velika uvećanja zbog toga što će iznad određenog stepena postati i suviše taman da bi se na njemu išta razaznalo. Teleskopi sa većim objektivima skupljaju više svetlosti, pa tamni objekti izgledaju svetliji, pa samim tim mogu da podnesu veće uvećanje. Zato kada naletite u nekoj robnoj kući na jeftini teleskop preko čije kutije je velikim slovima ispisano uvećanje od 600X znajte da to nije tačno. I da se takvi teleskopi genarlno zaobilaze.Da bi teleskop mogao da podnese toliko uvećanje potreban mu je izuzetno veliki objektiv, a takvi teleskopi koštaju iznad 1000evra.

Fokalna dužina

Sledeća važna karakteristika teleskopa je fokalna (ili kako se ponekad zove, žižna) dužina teleskopa. Fokalna dužina predstavlja dužinu između sočiva ili ogledala teleskopa i tačke u koju se svetlost sabira, tj. žiže. Žižnu daljinu ozbiljni proizvođači teleskopa uvek daju uz prečnik njegovog objektiva. To je najčešće u sledećem formatu ImeTeleskopa 150/1000, 150 je prečnik njegovog objektiva, u milimetrima, dok je 1000 njegova žižna dužina, takođe u milimetrima. Još jedan format koji se može sreti je ImeTeleskopa 8` f-5 , ovde 8` predstavlja prečnik objektiva izražen u inčima (jedan inč je 2.56cm), a f-5 predstavlja tzv. f broj teleskopa. F broj teleskopa se dobija kada se žižna daljina teleskopa, izražena u milimetrima, podeli sa prečnikom teleskopa, izraženim takođe u milimetrima. Npr. Ako imamo teleskop žižne daljine od 1000mm  prečnika objektiva od 200mm njegov f-broj bi bio 5, f-5. Generalno teleskopi sa manjim f-brojem pogodniji su za posmatranje objekata dubokog neba (magline, galaksije, zvezdana jata), dok su teleskopi većeg f-broja pogodniji za posmatranje planeta.

Sada kada smo naveli neke od osnovnih karakteristika teleskopa treba reći i nešto o dodacima koji mu omogućju da radi to što treba da radi. Krenimo od okulara.

Okulari

Okulari su sočiva kroz koja posmatramo sliku formiranu u žiži, i koji tu sliku uveličavaju. Okulari mogu da se menjaju, i po pravilu vlasnici teleskopa imaju nekoliko, koje kombinuju u zavisnosti od potreba. Osnove karakteristike okulara su njegova žižna dužina, vidno polje, i eye relief.

Žižnu daljinu okulara svi ozbiljni proizvođači daju. Ona najčešće ide od 3mm pa do 55mm. Žižna daljina nam daje informaciju o uvećanju okulara. Dakle, uvećanje koje neki okular proizvodi dobijamo tako što žižnu daljinu teleskopa podelimo sa žižnom daljinom teleskopa. Na primer okular dižne dužine od 10mm će na teleskopu čija je žižna dužina 1000mm dati uvećanje od 100X. Okular žižne daljine 5mm u istom teleskopu daće uvećanje od 200X. Dakle, što je žižna dužina okulara, za dati teleskop, manja to je uvećanje koje taj okular proizvodi veće. Važno je uočiti da će se uvećanje koje neki okular proizvodi razlikovati za  teleskope različitih žižnih dužina. Na primer okular od 10mm daje uveličanje od sto puta na teleskopu žižne daljine 1000mm, dok isti taj okular na teleskopu žižne daljine 650mm daje uvećanje od 65X.  Naravno, ne sme se smetnuti sa uma da gornju granicu upotrebljivog uvećanja određuje svetlosna moć teleskopa. Dakle, što je veći prečnik objektiva to će veće uvećanje moći da se upotrebi. Treba napomenuti da na upotrebljivost visokih uvećanja  utiče i kvalitet (uzburkanost) atmosfere. Za izuzetno velika uvećanja, od preko 300X, potrebna je i izuzetno mirna atmosfera.

Vidno polje je takođe veoma bitna karakteristika. Vidno polje predstavlja količinu neba koju vidimo kroz okular. Nebo (tehnički izraz je nebeska sfera) je podeljeno na stepene. Slično kao što je i krug podeljen na stepene, pun krug ima 360 stepeni, polu krug 180, i td. Isto tako, nebo zamisljamo kao polu-sferu iznad naših glava, i kao što polu krug delimo na 180stepeni, tako i polu sferu delimo na 180 stepeni. Prostor između dva suprotna horizonta(npr. između istočnog i zapadnog horizonta) zauzima 180 stepeni. Prostor između horizonta i zenita (zenit je tačka na nebeskoj sferi koja se nalazi tačno iznad posmatračeve glave) zauzima 90 stepeni. Pun Mesec zauzima 0.5 stepeni na  nebeskoj sferi. Jedan stepen je podeljen na 60 lučnih minuta, a jedan lučni minut podeljen je na 60 lučnih sekundi. Sada kada smo naučili nešto o jedinicama u kojima se vidno polje izražava, vratimo se vidnom polju okulara. Stvarno vidno polje okulara dobijamo kada prividno vidno polje podelimo sa uvećanjem koje okular na telekopu daje. Prividno vidno polje je podatak koji većina proizvođača daje u specifikacijama okulara. Dakle, ako okular žižne dužine 20mm i prividnog vidnog polja od 50stepeni stavimo na teleskop žižne dužine od 1000mm dobijamo stvarno vidno polje od jednog stepena. Ako na istom teleskopu upotrebimo okular istog prividnog polja ali žižne dužine od 10mm dobijamo stvarno vidno polje od 0.5 stepeni. Dakle, sa povećavanjem uvećanja vidno polje se smanjuje. Ovo je bitno stoga što pojedini objekti, interesantni astronomima amaterima, zauzimaju veliki prostor na nebu, pa je potrebno veliko vidno polje da bi se oni u celini sagledali. Na primer, zvezdano jato Plejade zauzima gotovo 2 stepena na nebu (110 lučnih minuta, da budemo precizni), pa je, ukoliko  koristimo neki od klasičnih okulara, koji imaju  prividno vidno polje od 50 do 60 stepeni, potrebno upotrebiti  okular sa što nižim uvećanjem da bi smo jato sagledali u celosti. Okulari koji imaju visoko prividno polje (veće od 70stepeni) su znatno skuplji od gore spomenutih klasičnih okulara.

Treća bitna karakteristika okulara je eye relief. Eye relief predstavlja najveću udaljenost na oko od okulara sa koje može da se vidi celo vidno polje. Ovo je bitno zbog udobnosti posmatranja, a posebno je bitno osobama koje imaju izražen astigmatizam pa zbog toga moraju nositi naočare prilikom posmatranja. Eye relief zavisi od žižne dužine okulara, što je žižna dužina manja smanjuje se i eye relief. Kod malih žižnih dužina on se spušta čak i do 3mm. Za posmatranje sa naočarima potreban je eye relief od minimum 17mm. Postoje i visoko kvalitetni okulari koji imaju konstantan eye relief (od oko 20mm) preko celog spektra žižnih dužina. Ne treba spomenuti da je i cena tih izuzetno kvalitetnih okulara izuzetno visoka.

Barlow sočiva

Barlow sočiva su sočiva koja se stavljaju ispred okulara i ona produžuju žižnu dužinu teleskopa. U zavisnosti od tipa ( barlow 2X, barlow2.5x, barlow3X..) žižna dužina se može produžiti 2 puta, 2.5 puta, 3 puta, i td. Znači ako određeni okular na vašem teleskopu daje uvećanje od 75X, ako ga upotrebite u kombinaciji sa barlow2X vi će te dobiti uvećanje od 150X. Na ovaj način se set okulara koje posedujete duplira. Još jedna pogodnost kod korišćenja barlow-a leži u tome što se eye relief ne smanjuje, dakle možete veća uvećanja dobiti korišćenjem okulara sa većom žižnom daljinom, i samim tim većim eye relief-om.

Uzevši sve ovo u obzir, vidimo da je Barlow sočivo must have za svakog astronoma amatera.

Montaža

Definitivno jedan od najbitnijih delova teleskopa. Možete imati teleskop sa prvoklasnom optikom, međutim ukoliko je montaža slaba, i slika nestabilna ništa nećete videti kroz okular.

Danas postoje dva tipa montaža to su Alt-Azimutalna i ekvatorijalna

Alt-Azimutalna je montaža kod koje se jedna osa pomera po vertikali (visini), a druga po horizontali (azimutu). One su veoma intuitivne i lake za korišćenje. Najrasprostranjeniji vid ove montaže je tzv Dobsonova montaža. Ona se najćešće koristi za montiranje većih Njutnovih teleskopa. Osnovne karakteristike su joj velika stabilnost, i niska cena. Mana im je otežano praćenje kretanja nebeskih objekata, pa zbog toga nisu pogodne za astro-fotografiju.


Drugi tip montaža je ekvatorijalna (EQ). Kod ove montaže jedna osa je usmerena ka severnom nebeskom polu (zvezdi Polaris, našem narodu poznatija kao Severnjača), pa kretanje teleskopa oko te ose prati kretanje nebeskih objekata. Dakle, glavna prednost ovih montaža je u praćenju objekata, što je veoma zgodno za posmatranje, a  neophodno za astro-fotografiju.


Treba reći da danas postoje i kompjuterizovane montaže, tzv. Go-To montaže, koje u sebi sadrže bazu podataka od nekoliko 1000 nebeskih objekata, i koje jednostavnim pritiskom na dugme usmeravaju teleskop ka odabranom objektu.

Šta reći za kraj, koji teleskop kupiti? Iskusni astronomi amateri će reći da je najbolji teleskop onaj koji će te najčešće da koristite. Možete da kupite nekog džina od 400mm/1800mm, međutim takav teleskop je prilično nezgodan za transport, i ukoliko bi vas njegova veličina ograničila na upotrebu od svega par puta godišnje, onda je bolje rešenje da uzmete neki teleskop skromnijih dimenzija (prečnika ogledala od 130 do 200mm) koji ćete moći često da koristite. Idealno bi bilo kada bi mogli da priuštite oba, jedan za svako dnevno korišćenje, a jedan za specijalne prilike.

Veliki pozdrav, i vedro nebo.
Autor: Igor Jošić

član Astronomskog društva Bor

55 thoughts on “Teleskopi

  1. Lugar

    Veoma poučno i korisno za nas laike. Nekada su nas učili da su ovi REFRAKTORI zapravo ASTRONOMSKI DURBINI a da su REFLEKTORI zapravo TELESKOPI u pravom smislu reči.

    Reply
  2. Lugar

    Možda nije pravo mesto, al’ ne mogu da odolim da ovde pomenem mali durbin koji radi na istom principu kao i pozorišni dvogled. Objektiv je jedno bikonveksno sočivo a okular bikonkavno (ili možda plankonkavno)sočivo. Malo uvećanje, ali može da stane i u džep. Kada sam kao klinac čitao Galaksiju našao sam članak o samogradnji astronomskog durbina. Objektiv od 2 plakonveksna sočiva +1 dioptera na oko 5 cm. rastojanja sa umetnutom dijafragmom između njih (prsten obojen crnom mat bojom da bi se umanjilo uzobličenje slike) i okular (ne sećam se više detalja ali bejaše neko sabirno sočivo).
    Bilo bi lepo Predraže da predložiš nešto za samogradnju , po pristupačnoj ceni naravno :).

    Reply
  3. Predrag Agatonović Post author

    Zanimljivo…

    Znam neke stavri o samogradnji teleskopa, ali ne verujem da bi mogao nešto sam da napravim. Treba da postoji solidno iskustvo i znanje za tako nešto, ali i mesto. Stan je uvek nezgodan za majstorisanje. 😦

    Prostije stvari su već u redu. Recimo ručno pravljeni prost kolimator, koji je recimo autor ovog teksta napravio, zatim uskoro pravim adapter koji će spajati fotoaparat i teleskop za astrofotografisanje, zanima me da se oprobam u pravljenju paralelograma za dvogled i slično.

    Reply
  4. SINISA

    Vrlo zanimljiva tema.
    Ako sam dobro shvatio uvecanje teleskopa zavisi od ziznih daljina objektiva i okulara. Upravo sam razvalio staru stolnu lupu i izvadio socivo precnika 117 mm. Zizna daljina je 300 mm ( socivo je dosta ispupceno), a imam i okular iz starog dvogleda, zizna daljina oko 10mm. Znaci da mogu dobiti uvecanje nekih 30-tak puta.Da li vrijedi uopste sklapati takav teleskop ili da pokusam naci nekog ko bi mi zbrusio objektiv da dobijem sto vecu zizu.

    Reply
  5. igor

    U svakom slučaju ništa vas ne košta da probate, pročešljajte sajt astronomskog magazina (www.astronomija.co.rs), ima na njemu dosta tekstova o samo-gradnji teleskopa. Pa možete da nam javite ovde šta ste uradili.

    Svako dobro, Igor

    Reply
  6. Vladan Simić

    Sve pohvale autoru teksta o teleskopima. Na jednom mestu sam kao pocetnik naucio milion stavari. Dobro bi bilo naći takav tekst o tumačenju zvezdanog neba jer su svi ili previše komplikovani ili uprošćeni pa nisu uvek adekvatni kad čovek sam pogleda u nebo!

    Reply
  7. Predrag Agatonović Post author

    Da,igor je odličan poznavalac teleskopa i astronomije uopšte.
    Što se tiče upoznavanja noćnog neba uvek preporučujem program stellarium. Veoma je detaljan. Uz njega ćeš vrlo brzo početi da prepoznaješ sazvežđa i nebeska tela.
    Ukoliko imaš pitanja oko korišćenja programa nakon instalacije (koja je jako prosta) slobodno ga postavi ovde.

    Reply
  8. Bojan

    Pozdrav svima. Ja sam novi amater. Zaljubljenik sam u zvezde josh od malih nogu. Dugo sanjam o jednom lepom teleskopu te u skorije vreme nameravam nabaviti jedan pristojan. :o)
    Razmisljam o 150/750 EQ3 SW Newton reflektor na EQ3 Mehanici. Negde na ovoj stranici sam procitao da je ovom tipu teleskopa potrebna cesta kolimacija-podesavanje ogledala. Zato me zanima koliko je to cesto i ko to treba da radi? Da li moram zbog tog poravnavanja ogledala nositi teleskop nekom strucnjaku u npr. Teleskop centar u Subotici?(ja sam iz Kule)
    Unared hvala i naravno vedro nebo. :o)

    Reply
    1. Predrag Agatonović Post author

      Dorodošao u klub amatera, ljubitelja astronomije! 🙂

      Ja imam taj teleskop i odličan je. Mnogo toga sam video sa njim i još uvek tražim nove objekte.

      Nije potrebna česta kolimacija, a to zavisi i od toga kako ga prenosiš, transportuješ i sl.
      Recimo, ja ga kolimiram pre svakog posmatranja i to traje minit-dva, najviše tri i posle sam miran.
      Ali, nije potrebno toliko često. Nekad može i dva tri puta godišnje.
      Kolimacija nije nikakav bauk. Ustvari jako je prosto.
      Obavezno kupi laserski kolimator i on će ti olakšati kolimaciju. Na youtube ima mnogo uputstva o tome.

      Vedro nebo!

      Reply
  9. Vandi

    Pozdrav svima. Ja sam nov u svetu astronomije koju sam zavoleo od malena ( sad imam 56 godina). Svoju ljubav pokusavam da prenesem na unuka koji ima 10 godina. ALI IMAM VELIKI PROBLEM…. Veoma malo znam o zvezdanom nebu a sto je jos gore imam teleskop koji ne zanam da podesim. Jedino sto lepo vidim to je mesec / sve ostalo su mutni objekti na nebu.
    PITANJE: ima li literatura za stelovanje teleskopa / podesavanje/? Unapred HVALA
    Vandi

    Reply
    1. Predrag Agatonović Post author

      Odlično, klinci su uvek za astronomiju! 🙂

      Što se tiše upoznavanja noćnog nebe najbolje je početi sa programom Stellarium, a evo jednog teksta sa sajta koji može pomoći:
      https://svemir.wordpress.com/2012/06/20/upoznajmo-nocno-nebo-sazvezda-zvezde-planete/

      Što se tiče teleskopa treba mi više informacija. Koji je tip teleskopa, marka, prečnik primarnog ogledala i slično.
      Pogledaću da li imam nečeg što može pomoći.
      Postoji jedna stara knjiga Praktična astronomija – Muhamed Muminović je to napisao. Sve o teleskopima ima u njoj.

      Reply
  10. Nikola

    Pokusavam da napravim teleskop,ali se ne razumjem u optiku.Da li neko zna koliko puta vise svjetlosti skuplja konveksno (ispuceno) socivo (precnik 45 mm) od ljudskog oka?

    Reply
      1. Nikola

        Pokusavam da napravim teleskop ,ali se ne razumijem u optiku.Da li neko zna koliko puta vise svijetlosti sakupi konveksno (ispupceno) socivo (precnik 45 mm dioptrija 6) od ljudskog oka.

  11. dusan

    Dali valja ovaj reflektor NEWTON STARBLITZ RET-45 114/900,,, ako neko mozda zna o cemu je rijec,, vidio sam taj teleskop u sony poslovnicu u podgorici,kosta 220€.HVALA UNAPRIJED.?

    Reply
  12. Branko

    Dali je moguce ocekivati bar neke rezultate kada bi se upustio u samogradnju teleskopa od (nemojte se smejati) raznih sociva za uvecavanje,recimo onih koji se prodaju na pijace+ mnogo,mnogo entuzijazma i osnovno poznavanje optike?Ima li neko bilo kakvih uputstava i iskustva?Unapred hvala! -zakasneli asrtonomer Branko 60!

    Reply
    1. Branko

      Nasao sam na netu sve sto me interesuje,zakljucak je da je to to nemoguce.Sve ima svoju namenu i stupanj preciznosti.Ipak ja takva samogradnja dobra samo da bi se iniciralo interesovanje dece.Hvala.

      Reply
  13. novajlija

    Pocetnik sam, ali u svakom slucaju zeljan da se posvetim ovoj nauci, za sad bar temi. Zanima me da li je teleskop 130/650 EQ2 Skywatcher dobar za pocetnike, posto finansijski ne mogu da odvojim vise. I koliko je potrebno znati(osim gore procitanog teksta) o postavljanju-montazi teleskopa,jer kao sto sam rekao totalno sam nov u ovome, pa ne bih nesto da omrznem zbog neiskustva, neistrajnosti ili nepoznavanja, i tog ‘mehanickog’ dela koji se odnosi generalno na samo postavljanje teleskopa, izostravanje usmeravanje.. Pitanje broj 2 je, da li je taj deo komplikovan, ostalo bih istrazio na internetu i edukovao se na druge nacine(sto se tice izucavanja i posmatranja neba) ali za sad bih bio vrlo zahvalan da mi odgovorite na ta pitanja, u napred hvala.

    Reply
    1. Predrag Agatonović Post author

      Da, taj teleskop je odličan za početak. Lično sam posmatrao kroz njega i zato to i kažem. Ne možeš očekivati da vidiš krake galaksija i slično. Galaksije ćeš videti kao jedva vidljive mrljice, ali će ih videti i to mnoooogo. Kao i zvezdana jata, magline, planete…
      EQ 2 montaža je slaba, ali za taj teleskop je dovoljna. Pošto se sa tom montažom ne možeš baviti astrofotografijom, već samo posmatranjem onda je dovoljno da je samo useveriš otprilike i to je to. Tubus se lako kači na montažu uz pomoć ključa koliko se sećam. Imaš dve ručice za fino posešavanje tubusa tokom posmatranja i uz njega dobiješ red dot tražilac koji mnogo olakšava traženje objekata.
      Znam da ti sad sve možda deluje komplikovano, ali nije. Videćeš kada kupiš teleskop. Kreneš sa posmatranjem Mesec i planeta dok se ne uhodaš i posle više nema problema.
      Pitaj sve što te zanima.

      Reply
      1. novajlija

        Hvala na odgovoru.Pitacu par stavri jos, vrlo direktno. Taj teleskop sam hteo da nabavim jer sam u mogucnosti trenutno da odvojim oko 300 e, pa ukoliko bi Predraze mogao da me posavetujes u smislu sta se uklapa od teleskopa u tu cifru-cenu a da je solidno, bio bih ti vrlo zahvalan. Moze cak i polovno. Nadam se da se za tu cenu moze naci nesto pristojno za pocetnika? Mozda postoji nesto u klasi 130/650 EQ2 Skywatcher-a, a da je bolje, jer koliko sam shvatio montaza je dosta bitna..? Ne bih se bavio astrofotografijom(bar ne za sada) bitno mi je da ‘vidim’ dobro.. Naravno razumem da ce sve to biti skromno, ali ni ne ocekujem previse za tu cenu. Pa ukoliko imas preporku ili savet sto se tice izbora teleskopa vrlo ce mi koristi, jer kao sto mozes da zakljucis, o astronomiji i astrologiji imam malo znanja. Mislim da bih mogao da odvojim jos oko 50 e za Barlow sociva i jos nesto od opreme sto bi mi omogucilo da slika bude jasnija. Otprilike to je to, i kako da kazem, voleo bih da krenem da se bavim time amaterski naravno, ali bas zato ne zelim da preskacem pocetnicke korake,ili da kupujem nesto skupo cemu nisam ‘dorastao’. Hvala jos jedanput.

      2. Predrag Agatonović Post author

        Za taj novac je to sasvim ok. Jedino ako možeš da kupiš neki polovan teleskop većeg prečnika, ali pod uslovom da je dobro očuvana optika. Taj što planiraš ima prečnik primarnog ogledala od 130 mm i žižnu daljinu od 650 mm. Moj teleskop je 150/750 na EQ3 montaži koja je vidno bolja od EQ2. Razlika u ceni je solidna, ali isplati se sačekati. Recimo Saturn se lepo vidi (mada sitno) kroz oba teleskopa, ali je sa 150 mm lepši i malo krupniji sa jasnijim prstenovima za nijansu…
        Teleskopi sa primarom od 200mm pa na gore su za posmatranje prava stvar, ali i koštaju.
        Ako bi se fokusirao na posmatranje onda je bolje da kupiš neki dobson i uštediš na montaži, a dobiješ na primaru:
        http://www.teleskop.rs/teleskop-katalog/newton-teleskopi/na-dobson-montazi

        Ukoliko sačekaš (naka bude i godinu i više ako treba) i kupiš ovaj: http://www.teleskop.rs/teleskop/na-dobson-montazi/2001200-dobson-skywatcher-flex nećeš se pokajati i uživaćeš u posmatranju mnogo više nego sa gore dva navedena teleskopa.

        U svakom slučaju i mnogo iskusniji posmatrači koriste 130/650 i niko se nije žalio.

        Montaža igra najbitniju ulogu kod astrofotografije, dok je kod posmatračke astronomije manje bitna.

        Barlow se koristi samo kod posmatranja planeta, dok kod galaksija, maglina i zvazdanih jata samo smeta jer daje tamniju sliku sa manje detalja.

  14. Nikol@

    Evo jedno pitanje na koje bih zeleo znati odgovor. Kupio bih teleskop ,ako je moguce bolje reflektor nego refraktor zbog pomalo cene ,a i zbog toga sto mi deluje primamljivije ,samim tim preporucuju za pocetnike Njutnove reflektor teleskope, sa minimum 20-25cm precnikom objektiva kao sto pise da bih uspeo uhvatiti magline ili galaksije ,a naravno jupiter, saturn i njihove satelite kao i faze i to sa 10 i 25mm bilo bi dobro i x2 bralow socivom. E sad zanima me posto sam pocetnik ,ali bih ipak u pocetku kupio kvalitetan teleskop za posmatranje nebeskih tela , planeta, maglica i galaksija. Da li je to dovoljno? Uspeo bih da izdvojim do 50,000din i to da skupljam 3 meseca :D. Da li vredi kupiti takav teleskop kakav sam naveo gore ?

    Reply
    1. Predrag Agatonović Post author

      Za 50 000 dinara možeš da pazariš odličan njutnov teleskop 150/750 kao što imam i ja i zadovoljan sam njime: https://svemir.wordpress.com/moja-skromna-oprema/

      Njegovo primarno ogledalo je prečnika 150mm i to je sasvim dovoljno za početak. Moći ćeš da vidiš mnoooogo objekata. Naravno sa primarom od 200 ili 250 mm je pogled mnogo bolji, ali moraš dodati još para preko tih 50 000.
      Možda je bolja varjanta da kupiš neki tubus na dobson montaži. Za manje pare dobiješ veći tubus, jedino nećeš moći da se baviš ozbiljnijom astrogofotografijom, ali ćeš uvek moći da slikaš Sunce, Mesec i planete. Po meni je ova druga varijanta bolja.

      Reply
    2. Vasa

      Cao. Moj prvi teleskop je bio na EQ3 newton reflector 130/900 za oko 28 – 29 000 (vidi cenu na teleskopi.rs). Za prvi teleskop je bio super. A posle godinu dana sam ga prodao, doplatio i uzeo 200/1200 na dobsonu za 55 000 (newton na EQ5 200/1000 je nesto preko 80 000). Mogu ti reci da sam prezadovoljan. Porediti 200 sa 130 je nebo i zemlja. Sto se tice dobson montaze vrlo je laka i prakticna za upotrebu ( nema vise savijanja kicme i vratolomija da bi video kroz okular 😀 cak stavise sedis na stolici i gledas – milina ). Pratim objekte na uvelicanju 300x bez ikakvih problema. Naravno da je zgodnije na EQ, posto na EQ imas tockice za fino pracenje. Ali nije bauk pracenje objekata. Sa malo osecaja koji se brzo razvija vrlo lako. Osim ako ne pravis sopstveni teleskop a hoces nov = ni manje para ni vise muzike. Toplo preporucujem.

      Reply
  15. Marko Tadic

    Cao svima! Konacno sam nasao predivan sajt na sprskom jeziku.Imam 18 godina i obozavam astronomiju.Vec dugo zelim teleskop i u skorije vreme bih kupio jedan,kako bih jos vise uzivao u pogledu zvezda.Da li je ovaj teleskop dobar za pocetnike ( 60/700 AZ2 Refraktor SkyWatcher ) uopste nije skup,pa mi je sumnjivo. VEDRO NEBO.

    Reply
    1. Predrag Agatonović Post author

      To je jako slab teleskop, pa je zato i jeftin. Možeš sa ovim teleskopom da posmatraš Mesec i planete (ne baš nešto posebno dobro)

      Ukoliko kupuješ teleskop samo za posmatranje uštedi malo i pogledaj njutnove teleskope (reflektore) na dobson montaži. Ta kombinacija nje najisplatljivija ukoliko samo posmatraš.
      Pogledaj sajt teleskop centra u subotici.

      Reply
      1. Marko Tadic

        Hvala na savetu.Ako mozes prokomentarisi ovaj ( 76/300 Dobson – mini Skywatcher ) 7.900 din. I ovaj ( 130/650 Dobson Skywatcher FLEX ) 21.250.Sigurno ovaj sto je skuplji je bolji,ali ako mozes objasni mi razliku molim te.Trebace mi dosta vremena da sakupim novac za neki od 200,300 evra,ali ako smatras da se ne isplati ni ovaj mini,nema mi druge.

      2. Predrag Agatonović Post author

        76/300 Dobson – mini Skywatcher je najmanji u ponudi i ne bih to preporučio. 130/650 Dobson Skywatcher FLEX ) 21.250 je definitivno bolji jer ima prečnik primara od 130, a što je u odnosu na 76 velika razlika. Ja sa recimo posmatrao kroz 130/650 na EQ2 montaži i sasvim je ok.
        Uglavnom i ovde važi što skuplje to je i bolje.

  16. rankajovanovic

    Zeljela bi vase misljenje o teleskop 102/1000 SkyWatcher refraktor ,na pocetku sam izucavanja neba :),pa bih veljela neki solidan teleskop,nesto mi ovaj zanimljiv,volje la bih cuti vase misljenje.
    🙂 hvala.

    Reply
    1. Predrag Agatonović Post author

      Obično se kaže da je najbolji teleskop onaj koji se najviše koristi. Ako vam se dopada kupujte, neće to biti promašena investicija.
      Imam samo jedan predlog.
      Refraktori su znatno skuplji od reflektora (njutnovih teleskopa). Pošto ste početnik i pretpostavljam da ne kupujete opremu za astrofotografiju, već za posmatranje, za isti novac možete kupiti njutnov tip teleskopa sa znatno većim primarnim ogledalom i moći ćete znatno više da uživate u pogledu kroz okular.
      Recimo njutnov teleskop 150/750 možete kupiti za skoro isti novac na EQ3 montaži.

      Ali ponavljam, i ovaj teleskop koji vam se dopada je dobar za početnike (pa i za one koji to više nisu) i nećete pogrešiti.

      Pozdrav

      Reply
  17. sybok

    Poštovanje. I ja sam, kao i većina, nov u ovoj priči i takođe imam neka pitanja. 🙂
    Dakle, ja teleskop želim da kupim kao poklon bratu, pošto se seli iz zemlje. On je zavrsio astronomiju na matematičkom, ali nema teleskop i ne bavi se posmatranjem, iako bi to jako voleo. Sa parama sam veoma ogranicen i imam na raspolaganju oko 200 e. Molio bih ako neko može da mi prokomentariše ovaj teleskop:

    http://www.teleskop.rs/teleskop/astromedia-modeli/mesingani-teleskop-replika

    Svestan sam da je ovo replika i da ima mnogo boljih teleskopa za te pare, ali ovaj teleskop mnogo lepo izgleda.To govorim zbog toga, jer nisam u mogućnosti da kupim nešto što će stvarno valjati,a ovaj teleskop moze da sluzi i kao detalj u enterijeru i kao uspomena na mene. Moje pitanje je, da li bar “nešto” može da se vidi sa ovim teleskopom ? I koliko je to “nešto” ?

    Ako ne može , molio bih da mi neko da mišljenje o ovim teleskopima. BIo bih Vam jako zahvalan.

    http://www.teleskop.rs/teleskop/na-eq-montazi/130900-eq2-skywatcher

    http://www.teleskop.rs/teleskop/na-eq-montazi/114900-eq2-skywatcher

    http://www.teleskop.rs/teleskop/na-eq-montazi/114500-eq1-skywatcher

    http://www.teleskop.rs/teleskop/na-eq-montazi/114900-eq1-skywatcher

    Još jednom jako bi mi značio savet… Hvala

    Reply
    1. Predrag Agatonović Post author

      Pozdrav,

      evo i ja pokušavam ženi da objasnim da bi ovaj mesingani teleskop odlično osvežio dnevnu sobu… 🙂 I meni se dopada.

      Ali ipak ova 4 navedena su bolje rešenje. Recimo ovaj prvi je sasvim ok.

      Što se tiče mesinganih ima ih različitih veličina, ali ipak ovi drugi imaju prečnik primara preko 100 mm pa se ujedno sa njima može videti više i bolje.

      Reply
  18. Miroslav Katanić

    Poštovanje,

    moj sin uskoro puni 8 godina i jako ga interesuje astronomija. Kupio bih mu teleskop, ali sam totalni laik. Da li mu je dovoljan ovaj teleskop http://www.teleskop.rs/teleskop/na-dobson-montazi/76300-dobson-mini-skywatcher ili bi bilo bolje da se istegnem za ovaj http://www.teleskop.rs/teleskop/na-dobson-montazi/100400-heritage-dobson. Razumem da je ovaj drugi kvalitetniji, sa većim prečnikom, ali koliku razliku bi to pravilo mom sinu.

    Unapred hvala na odgovoru.

    Reply
    1. Predrag Agatonović Post author

      I jedan i drugi su dobar izbor za dete koje tek počinje sa posmatranjem.

      Međutim, ja sam drugog mišljenja, a podstaknuto je iskustvom koje sam stekao dugogodišnjim radom na popularizaciji astronomije.

      Kako deca, tako i omladina i stariji brzo dožive razočarenja kada pogledaju kroz slabije teleskope i kada ne dožive recimo Saturnove prstenove onako kako su očekivali ili barem probližno. Nakon toga splasne ona euforija koja je postojala pre prvog pogleda kroz teleskop.
      Dakle, bolje je da se bave duže teorijom pa tek onda da pogledaju kroz telekop (taman da se odvoji vreme za sakupljanje para za nešto malo skuplje).

      Znači, ja glasam za ovaj drugi. Evo našao sam i jedan kratak video sa njim. Vidim da su okulari koji idu uz njega oni standardni koji se daju za njutnove teleskope:

      Reply
  19. dalibor

    Radim kao portir u firmi i imam celu noc slobodnu za gledanje zvezda i hteo bih da kupim dvogled za to jer da nosim teleskop na posao nije bas zgodno , pocetnik sam i ne trazim da vidim puno pa me zanima koji dvogled je dobar za to a da nije skup 🙂

    Reply
    1. Predrag Agatonović Post author

      Pošto verovatno nije zgodno ni stalak da se nosi onda je preporuka dvogled 7×50. Ovo uvećanje je neki limit za posmatranje iz ruke. A i dosta objekata sa njime može da se uoči. Za solidnu optiku cena je oko 8-9000 din.
      Ima i za manje novca, ali je optika lošija.

      Ovaj dvogled je odličan za početak. Mnogi će reći da počenik brže napreduje sa dvogledom nego sa teleskopom. Jednostavno zato što se dvogledom brže nalaze objekti.

      Reply
      1. dalibor

        Hvala , ali ako bih uzeo sa jacim uvecanjem recimo 20 x50 ne bih ja koristio maksimalno uvecanje iz ruke ,sa stalkom onda bih maksimalno podesio uvecanje , nadam se da se taj zoom moze stelovati kao na fotoaparatu ? ne znam da li gresim

  20. dalibor

    Poz. imam dvogled 10×50 i hteo bih da slikam mesec kroz njega sa f.aparatom, namestim da je meni slika meseca savrsena ali kada aparat gleda kroz njega slika je mutna i nece da je izostri ,imate neki savet kako da dobijem cistu sliku na aparatu , imam compaktni f. aparat 14 mpx

    Reply
    1. Predrag Agatonović Post author

      Nisam fotografisao kroz dvogled, ali iz nekog razloga fotoaparat ne može da fokusira. Udalji malo fotoaparat i drži okidač do pola sve dok ne fokusira i onda klik do kraja.
      Jedino vidim a u tome može biti problem. Ne znam iz kog drugog razloga aparat neće da fokusira.

      Kada je nešto jednolično – previše belo ili previše crno, neki aparati ne mogu da fokusiraju jer nemaju na šta. Možda Mesec daje previše bele boje, mada kroz teleskop je to izraženije, pa opet aparat radi.

      Reply
      1. Luka

        Pozdrav svima.
        Imam dosta pitanja oko teleskopa ali I snalazenja u “zvezdanom prostoru” i verujem da nisam jedini sto se toga tice, ali je super sto sam vas nasao. Naime, sto se snalazenja na nebu tice, samouk sam i za sada sto sam naucio da na vedrom nebu od sazvezdja pronadjem Orion, jer se jasno vidi uz par okolnih sazvezdja. Dakle, za sada, prvo pitanje se svodi da mi neko cisto objasni, na sta da obratim paznju prilikom gledanja u nebo? 😀 drugo pitanje je, sto se teleskopa tice, sta bi Vi kupili/predlozili, dakle ne refraktor vec reflektor (posto sam skontao da su kvalitetniji) uz mogucnost astrofotografije. Pitam za savet, Vas iskusnijih u ovome, nekog solidnog reflektora/teleskopa uz pratecu opremu I da ispisite par predloga/cenu/nedostatke/prednosti recimo/sta kojim teleskopom moze da se vidi? Posto sam stvarno guster u ovome, ne bih da budem izigran u startu prilikom odabira teleskopa.
        Unapred zahvalan

      2. Predrag Agatonović Post author

        Zdravo Luka,

        na početku jedna ispravka. Kvalitetniji su refraktori, a i dosta skuplji.

        Da bi mogao da ti odgovorim kako treba moram da znam okvirno koju sumu nnovca želiš da potrošiš na opremu? Astrofotografija je veoma skupa.

        Što se tiče posmatranje neba uvek kreneš od najsjajnih zvezda i sazvežđa da upoznaješ okolne objekte. Instaliraj Stellarium ako nisi.

  21. Raykman

    Cao svima… Zovem se Rajko Milojevic i profesionalni sam fotograf… kao prvo zeleo bih da znam koji je najbolji teleskop za fotografisanje, a koji mi obicni smrtnici koji ne radimo u vladinim opservatorijama mozemo priustiti…? Iskreno, nije mi toliko bitna cena, koliko mi je bitno da mi fotografije budu savrsene, recimo da cifra ne predje nekih 4000-4500€… znaci nikakve aberacije i bilo sta slicno ne bi smelo da se pojavi na fotografijama…
    U neki moj uzi izbor su usli
    Refraktor sw 150/1200
    Apohromat sv esprit 120/840
    Sw dobson 350/1600 na go to montazi
    I u zadnjem slucaju novi 450/1900 SkyWatcher Truss Tube Dobson, ali na sve nacine bih ga ekivirao zbog cene…
    Ponovio bih da bih iskljucivo kupio teleskop za koji mi je potrebno najmanje odrzavanje a sa kojim cu dobiti najbolje fotografije… hvala vam unapred

    Reply
    1. Predrag Agatonović Post author

      Zdravo Rajko.

      Za astrofotografiju bi i ja odabrao Apohromat sw esprit 120/840. Plus naravno neka NEQ6 montaža koja je oko 1700-1800 e. Tu je potreban i neki bolji okular koji se preporučuje za astrofoto i još neka neophodna oprema.

      Međutim, da bi dobio detaljnija uputstva od iskusnijih astrofotografa najbolje je da ta pitanja postaviš na forumu astronomskog magazina. Tamo ćeš dobiti i više informacija nego što ti je potrebno.

      Pozdrav

      Reply

Leave a Reply to Vladan Simić Cancel reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s