Svako je od nas po ko zna koliko puta bacio neko smeće (papir, kesice od čipsa i slično) na ulicu, a ne u neku kantu pored puta (Slika 1). Često se to dešava jer nema kante u širokom krugu oko nas. Zato vam niko neće napisati kaznu za tako nešto, dok je u razvijenim zemljama ta kazna normalna stvar. Sećam se da je u Beogradu bilo pokušaja da se te kazne sprovedu u delo, pa su čak i na televiziji pokazivali kako neki inspektor (u pratnji jednog policajca, naravno) pisao kazne onima koji su bacali smeće van predviđenih mesta za to. Pošto je ovo Srbija, taj pokušaj je trajao dok se kamera nije isključila. Zato i dalje, kada vetar krene da duva vidimo kese kako lete u vazduhu, a razno papirno smeće zna da nam se odbija od nogu. Da je ružno, ružno je.
Gledano globalno, čovek je jedino živo biće koje stvara otpad i narušava životnu sredinu, zar ne? Stvara dve osnovne vrste otpada: komunalni i tehnološki. I jedan i drugi znaju biti na svoj način opasni. Nešto što me stvarno nervira jesu mini deponije na svakom uglu. Medjutim nisu toliko krivi oni koji prave takve deponije, već sama država što ništa ne čini po pitanju kažnjavanja, ali prvenstveno na širenju ekološke svesti. Te divlje deponije su leglo zaraze, jer se razni glodari i insekti skupljaju na njima i sve to raznose dalje od te deponije. Preko ovih deponija se lako mogu zagaditi vode (i podzemne i površinske)a koje još lakše mogu doći do čoveka. Pošto je takva voda bakteriološki neispravna preko svih granica, posledice znaju biti veoma negativne.
Ne mogu a da još jednom ne pomenem smešnu akciju “Očistimo Srbiju”. Nije dovoljna samo reklama i pojavljivanje nasmejanog ministra koji priča priče. Potrebno je odvojiti dosta novca za regionalne deponije i sanaciju postojećih, da se saniraju vodovodi jer su daleko od potrebnog kvaliteta, da pomažu preduzećima u uvođenju novih čistih tehnologija (preko povoljnijih kredita ili slično) i još mnogo toga. Čak su uspeli da upropaste pokušaj uvođenja predmeta o zašiti životne sredine u osnovnim školama, dok je tamo kod onih razvijenih to takođe normalno. Pa o kakvoj nam to EU oni pričaju, kad osnovne uslove ne mogu da ispune. Dovoljna je bila izjava iz ministarstva da će se nastavnici istorije i geografije poslati na određene kratke kurseve i da ovi kasnije predaju taj predmet. Sve bi uradili samo da ne bude novih zaposlenja. Nemam naravno ništa protiv istoričara i geografa, samo treba da se zna šta je šta.
Agenda 21, Rio de Janeiro 1992. Konferencija posvećena životnoj sredini i održivom razvoju. “Neodrživa potrošnja, posebno kod industrijalizovanih nacija, povećava vrste i količinu otpada. Može se očekivati povećanje količine otpada 4-5 puta do 2025. godine…Sprečite i minimizirajte količinu otpada…Osigurajte da zagađivači plate troškove čišćenja”. (1)
Poznato je da najrazvijenije zemlje stvaraju najviše otpada, ali od tog njihovog otpada se 80% reciklira. A kod nas…? Veliki broj naših deponija spada u nekontrolisane, gde samo kamioni odbace smeće i toliko. Kod pravljenja ovih deponija nije mnogo vođeno računa o sastavu zemljišta, podzemnih voda, blizine povšinskih rečnih tokova (najmanje pola kilometra), a ni o pravcima dominantnih vetrova. Na ovakvim deponijama, zbog dosta gasova, česte su male eksplozije i pojave požara, dok dominantni vetrovi nose dim i neprijatne mirise često ka naseljenim mestima. Znači, prave se malo dalje od pogleda građana (manji troškovi transporta).
Pored svih problema Borana, jedna ovakava deponija se nalazi nekih 2 km (minimum 10 km je potrebno) od centra grada, na kojoj su česti požari i u 70% slučajeva vetar dim nanosi na grad. Neka je skupa nova topionica, ali ovo je mogla država da sredi, a i opština je kriva jer se vlast menja češće nego neko čarape. Bilo je reči o regionalnj depodiji Bora i Zaječara, ali ni od toga ništa.
Kontrolisane deponije su sasvim druga priča, ali je za to potrebno odvojiti para. Možda kroz akciju “Očistimo Srbiju”…teško.

(1) – http://mpz.ks.gov.ba