Ponovo bljesak u Jupiterovim oblacima?

Zahvaljujući astronomima amaterima znamo da udari malih nebeskih tela u Jupiter nije nešto što se dešava ekstremno retko. Od udara komete Shoemaker-Levy 9 koji se dogodio 1994. godine ovo bi, ukoliko se potvrdi, bio 11 zabeleženi udar u Jupiter. Naravno, verovatno je da veliki broj udara nije zabeležen, jer slabiji udari bljasnu na manje od sekund, a mogu se desiti ili kada niko ne posmatra ili na suprotnoj strani Jupitera od nas.

Pre nešto više od mesec dana, odnosno 13/14 septembar pet astronoma amatera je snimilo udar malog nebeskog tela u Jupiter. Sjajan je to uspeh amatera, ali verovatno i sjajna nagrada za njihov trud. Međutim, već 15. oktobra snimljen je još jedan bljesak u Jupiterovim oblacima koji je snimila grupa astronoma predvođena liderom Ko Arimatsu sa Kyoto Univerziteta.

Continue reading “Ponovo bljesak u Jupiterovim oblacima?”

Drakonidi znaju da iznenade. Maksimum 8. oktobra

Svake godine u oktobru Zemlja prolazi kroz ostatke komete Giacobini-Zinner i tada se ti ostaci sudaraju sa zemljinom atmosferom i sagorevaju, a što mi na Zemlji vidimo kao bljesak meteora. Kometa je otkrivena decembra 1900. godine i oko Sunca napravi krug svakih 6,6 godina. Svaki put kada preseče zemljinu orbitu ostavi za sobom deo materijala koji obogaćuje meteorski roj.

Masimum Drakonida se očekuje od 7 – 9. oktobra i predviđa se da bi ZPČ trebao da iznosi oko 35. Najbolje vreme za posmatranje je 8. oktobra uveče. 

Radijant Drakonida se nalazi u sazvežđu Zmaj (Draco), tačnije oko glave Zmaja u blizini zvezde Etamin, najsjajnije u zvezde u glavi Zmaja.

Continue reading “Drakonidi znaju da iznenade. Maksimum 8. oktobra”

Big Bang koji se desio pre 12 godina

Big Bang se desio pre 13,7 milijardi godina, ta nulta tačka evolucije svemira. Međutim, ekspanzija jednog paralelnog svemira dogodila se pre 12 godina i od tada se širi internetom kao jedno od malobrojnih mesta na gde centralno i jedino mesto zauzima astronomija.

Pre 12 godina, 2. oktobra 2009. godine, počeo je sa radom portal svemir.blog čiji su ciljevi bili popularizacija astronomije i okupljanje ljubitelja astronomije na jednom mestu. Kako bi se popularizacija i okupljanje bilo jednostavnije sa radom je paralelno počela i FB stranica SVEMIR, a znatno kasnije i FB grupa SVEMIR.BLOG.

WordPress me svako godine podseti na rođendan:

Za ovih 12 godina napisano je preko 1 500 tekstova koje su preuzimali mnogi poznati sajtovi, ali su korišćeni i u mnogim pisanim radovima.

Portal će nastaviti sa radom i u budućnosti, a nadamo se još zanimljivijim informacijama iz sveta astronomije.

Snimak Merkura iz blizine. Letelica BepiColombo bliža cilju

BepiColombo je prva evropska misija koja ima za cilj istraživanje najmanje po veličini, ali i jedne od najmanje istraženih planeta u Sunčevom sistemu – planetu Merkur. Letelica BepiColombo je lansirana 20. oktobra 2018. godine, a do Merkura bi trebalo da stigne krajem 2025. godine.

U orbiti oko Merkura biće godinu dana na veoma visokim temperaturama koje prelaze 350 stepeni C. Postoji mogućnost produženja misije na još godinu dana.

Misija se sastoji od dve letelice: Mercury Planetary Orbiter (MPO) i Mercury Magnetospheric Orbiter (Mio). BepiColombo je zajednička misija Evropske svemirske agencije (ESA) i Japanske agencije za aerokosmička istraživanja (JAXA), ali pod vođstvom ESA.

Continue reading “Snimak Merkura iz blizine. Letelica BepiColombo bliža cilju”

175. godina od otkrića Neptuna

Zvanično, planeta Neptun je otkrivena 23. septembra 1846. godine. Međutim, zanimljiva činjenica je da ga je nekoliko starih astronoma posmatralo, ali nažalost tada nisu mogli da pretpostave da je u pitanju planeta, a čak postoje crteži Galileja na kojima se vidi da je i on posmatrao Neptun i da je uočio njegovo kretanje u odnosu na druge statične zvezde…ali ni to tada nije bilo dovoljno da se zaključi da je u pitanju planeta.

Zasluge za Neptunovo otkriće pripisuju se Irbenu Leverijeu (Urbain Jean Joseph Le Verrier) koji matematičnim proračunom došao do pozicije Neptuna na nebu. A samu potragu za ovom planetom Continue reading “175. godina od otkrića Neptuna”

Asteroid doleteo iz pravca Sunca, otkriven dan posle najbližeg susreta sa Zemljom

Nije novost da asteroidi stižu do Zemlje iz pravca Sunca, a primer za to je i asteroid koji je 15. februara 2013. godine eksplodirao iznad Čeljabinska u Rusiji nanevši štetu u šest ruskih gradova. Oko 1500 ljudi je zatražilo medicinsku pomoć, uglavnom zbog posekotina nanetih od razbijenih prozora. Ovaj asteroid je imao prečnik oko 17 metara.

Novootkriveni asteroid 2021 SG je projurio na pola udaljenosti Zemlja – Mesec, odnosno oko 190 000 km od Zemlje. To se dogodilo 16. septembra, alli je otkriven tek 17. septembra. Ovoga puta kao razlog, za kasno otkrivanje, je navedeno to da je asteroid došao iz pravca Sunca i da ga zbog toga astronomi nisu primetili.

Continue reading “Asteroid doleteo iz pravca Sunca, otkriven dan posle najbližeg susreta sa Zemljom”

Lišće žuti, jesen stiže

Nekoliko dana pre kraja leta primećujemo kako se žuto lišće gomila ispod krošnji drveća…onog drveća koje još uvek nije posečeno i gde još uvek nema planova za izgradnju tržnih centara. Meteorolozi najavljuju niže temperature i kišu narednih dana, baš na vreme da početak jesen bude tmuran. Ipak, postoje i ona dešavanja koja ne primećujemo, a svakodnevno se menjaju na nebu. Continue reading “Lišće žuti, jesen stiže”

Civili u svemiru – uspešno lansiranje

Kompanija SpaceX je uspešno započela prvu tzv. civilnu misiju Inspiration4. Četiri civila se pripremaju za svoju misiju nakon koje će postati astronauti, jer je sasvim logično da nakon ove misije neće biti i dalje civili.

Prema definiciji wikipedije:

Kosmonaut (ili astronaut) je osoba koja je prošla obuku za let u svemir. Ona može komandovati, pilotirati ili biti član posade svemirske letellice. Danas se termin uglavnom upotrebljava za profesionalne putnike u svemir s tim što se često svi koji su pitovali u svemir nazivaju kosmonautima (naučnici, političari, turisti).

Dakle, definitivno ćemo ih nazivati kosmonautima ili astronautima.

Continue reading “Civili u svemiru – uspešno lansiranje”

Udar u Jupiter? Jasan bljesak u oblacima.

Nije tako retka pojava da neka kometa ili asteroid udare u Jupiter. U stvari, ovakve pojave su relativno česte. Jupiter svojom gravitacijom privlači mnoga mala nebeska tela u Sunčevom sistemu, a na taj način sprečava češće udare u planetu Zemlju.

Takođe, upravo astronomi amateri najčešće snime ove udare jer profesionalni teleskopi nisu tako često usmereni prema planetama Sunčevog sistema kako to jesu amaterski teleskopi.

Takav jedan sudar Jupitera i malog nebeskog tela se desio u noći između 13 i 14. septembra. Naravno, snimili su ga amateri i to u većem broju. a glavni cilj te noći im je ustvari bila senka satelita Io na Jupiterovim oblacima.

Continue reading “Udar u Jupiter? Jasan bljesak u oblacima.”

Otrivena ogromna kometa u Sunčevom sistemu

Kada kažemo ogromna kometa obično pomislimo na nebesko telo prečnika 10 km ili možda kao u filmu Deep Impact iz 1998. godine gde je kometa imala oko 8 km prečnika.

Međutim dva astronoma sa Univerziteta u Pensilvaniji su šest godina pretraživali fotografije koje je snimila moćna astro kamera (570-megapixel Dark Energy Camera (DECam)) postavljena na Victor M. Blanco teleskopu prečnika 4 metra u Čileu, a sve to u okviru projekta Dark Energy Survey (DES).

Cilj ovog projekta je istraživanje tamne energije, dok je kamera dizajnirana za snimanje 5000 kvadratnih stepeni neba i mapiranje oko 300 miliona galaksija za bolje razumevanje energije koja je oblikovala svemir.

Continue reading “Otrivena ogromna kometa u Sunčevom sistemu”