U toku je pomračenje Sunca vidljivo sa krajnjeg juga južne hemisfere

04.12.2021; 08:25h

U toku je pomračenje Sunca vidljivo sa krajnjeg juga zemljine juže hemisfere. Veoma mali broj ljudi može pratiti ovaj nebeski događaj, ali online prenos postoji.

Oni koji će barem delimično posmatrati pomračenje su stanovnici juha Australije, juga Afrike, jug južne Amerike…

James Webb teleskop uskoro u svemiru?

Sada već daleke 1990. godine lansiran je svemirski teleskop Habl, naše do sada najveće oko u Svemiru. Pomoću ovog instrumenta upoznali smo Svemir na način na koji mnogi nisu do tada mogli ni da zamisle. Ogromna otkrića su se nizala, kao i oduševljenja ljubitelja astronomije gledanjem Hablovih fotografija.

Teleskop Habl je u Zemljinu orbitu odleteo pomoću penzionisanog šatla Discovery. Ima masu od 11110 kg i veličine je minibusa, a jednu orbitu oko Zemlje pređe za 96–97 minuta (14-15 perioda na dan). Kruži na visini od skoro 600 km.

Continue reading “James Webb teleskop uskoro u svemiru?”

Uskoro meteorski roj Geminida

Radijant Geminida (www.imo.net)
Radijant Geminida (www.imo.net)

Meteorski roj Geminida važi sa jedan od najpouzdanijih rojeva u pogledu broja meteora po satu (zenitski prosek po času – ZPČ). Iako poslednjih godina broj meteora varira, uvek bude dovoljan broj za posmatranje.

Geminidi su aktivni od 4 – 17. decembra (podaci mogu da se razlikuju zavisi od izvora), dok je maksimum u noći između 12 /13, kao i 13/14. decembra. Prema starwalk.space očekivani ZPČ je oko 150, ali verovatno nećete videti više od 50 meteora po satu i to na tamnom nebu. Na nebu sa Mesecom na 80% taj broj je još manji.

Uobičajeno je da su meteorske kiše ostaci neke komete koja je Continue reading “Uskoro meteorski roj Geminida”

Unutrašnjost Marsa – nova saznanja

Za ispitivanje unutrašnjosti Marsa NASA je na crvenu planetu poslala lender Insight koji je 26. novembra . godine dodirnuo njenu površinu i poslao prvu fotografiju.

Za sletanje je odabran deo Elysium Planitia koji odgovara potrebnim uslovima i nalazi se na Marsovom ekvatoru. Mesto određeno za sletanje je dimenzija 27×130 km.

Samo pet meseci nakon sletanja sa Marsa na je lender poslao prvi audio snimak prvog snimljenog potresa sa neke druge planete, a kako je to izgledalo poslušajte. Čućete vetar na marsu, marsotres i rad robotske ruke:

Continue reading “Unutrašnjost Marsa – nova saznanja”

Kometa Leonard sve bliža. Da li će biti vidljiva golim okom?

Kao što je već najavljeno početkom godine na ovom blogu kometa Leonard se sada približava Suncu i postaje sve svetlija.

Kometu je otkrio astronom Greg Leonard koja i nosi ime po njemu – C/2021 A1 (Leonard). Za otkriće je iskoristio opservatoriju Mount Lemmon u Arizona. Slika na kojoj je kometa otkrivena 3. januara 2021. godine.

Kometa će biti najbliža Zemlji 12. decembra 2021. godine i proći će na bezbednoj udaljenosti od 34 907 464 km. Takođe, prognoze pokazuju da će proći relativno blizu Venere 18. decembra 2021. godine na udaljenosti 2 632 000 km.

Continue reading “Kometa Leonard sve bliža. Da li će biti vidljiva golim okom?”

Sirijus – najsjajnija zvezda na nebu

Sazvežđa zimskog neba svake večeri zauzimaju viši položaj na nebu. Ova sazvežđa su bogata sjajnim zvezdama. Međutim, jedna od tih zvezda se svojim sjajem jasno izdvaja od ostalih i jednostavno dominira među zimskim nebeskim objektima. Pogađate, to je zvezda Sirijus.

Za ovu priliku je iskorišćen stariji tekst kako bi se dodale još neke zanimljive činjenice o ovoj zvezdi.

Sirijus je jedna od nama najbližih zvezda i nalazi se u sazvežđu Veliki Pas, pa je zato nazivaju još i pasja zvezda.. Kada bi smo putovali brzinom svetlosti do nje bi stigli za nešto više od 8 godina. Magnituda ove zvezde je  -1,4, dok je na primer magnituda Venere  -4,4 a Sunca  -26,7. Ako vidite neko telo na nebu sjajnije od Sirijusa, a da nisu Mesec i Sunce, onda je u pitanju sigurno neka planeta.

Continue reading “Sirijus – najsjajnija zvezda na nebu”

Misija Dart – NASA skreće asteroid

Poslednjih decenija, kako je svemir postao dostupniji svima u smislu više informacija, pristupa amaterskoj opremi, televiziji, naučno-popularnoj literaturi…često se može čuti pitanje kako se odbraniti od asteroida ili komete koje kasno otkrijemo, a kreću se prema Zemlji. Ili šta ako otkrijemo asteroid koji je toliko veliki da mu sa Zemlje ne možemo ništa?

NASA već godinama radi na zaštiti od asteroida, ali sada pokreće misiju DART (Double Asteroid Redirect Test) sa ciljem da promeni putanju asteroida. Međutim, s obzirom da će ovo biti samo prvi test na ovom zadatku ta promena putanje neće biti onakva kakva nam prvo pada na pamet, odnosno da udaljimo asteroid na bezbednu orbitu dalje od Zemlje.

Prozor za lansiranje otvoriće se 24. novembra, a do cilja će stići krajem 2022. godine sa ciljem da letleica udari u njega.

Continue reading “Misija Dart – NASA skreće asteroid”

Šta posmatrati u novembru na noćnom nebu

Novembar je mesec kada većina ljubitelja astronomije primeti na istočnom nebu sve raniji izlazak rasejanog zvezdanog jata Plajade, a ispod njega crvenkasno narandžastu zvezdu Aldebaran i sve to u sazvežđu Bik. Zatim nakon 21 h na istoku se pojavljuje zvezda Betelgez i sazvežđe Orion, a sa njegove desne strane i sazvežđe Blizanci sa zvezdama Kastor i Poluks.

Tada su već visoko na nebu sazvežđa Andromeda i Pegaz koja zauzimaju ogorman deo neba, kao i sazvežđe Persej. Sazvežđa velikog letnjeg trougla su već na zapadu i polako zalaze. Prvo nestaje zvezda Altair i sazvežđe Orao, zatim zvezda Vega i sazvežđe Lira i na kraju zvezda Deneb i sazvežđe Labud. Ovo su samo ona najveća sazvežđe. Tu je i mnogo manjih, ali ne i manje zanimljivih sazvežđa sa velikim brojem nebeskih objekata.

Continue reading “Šta posmatrati u novembru na noćnom nebu”

Deo izbačene koronalne mase se kreće prema Zemlji

Najnovije izbacivanje koronalne mase sa Sunca koju je izazvala solarna baklja X1.0 podseća nas na to da je Sunce od decembra prošle godine u 25. solarnom ciklusu. Ovaj ciklus je započeo mirno bez pega, da bi se u januaru pojavili prvi mali aktivni regioni, ali je i tada bilo dužih perioda bez pega na vidljivoj strani Sunca.

Solarni ciklusi se prate od 1755. godine, odnosno od tada se beleže aktivnosti u 1. ciklusu. Jedan solarni ciklus traje u proseku 11 godina. Sunčeva aktivnost prolazi kroz svoje maksimume i svoje minimume. Minimum aktivnosti je direktno povezan sa malim brojem sunčevih pega i obrtanjem sunčevog magnetnog polariteta. Naravno, maksimum sunčeve aktivnosti je povezan sa većim brojem pega.

Prema knjizi profesora dr Dragana Gajića “Fizika Sunca” za interval između 1755. do 1945. godine periodi između dva susedna minimuma varilali su od 9 do 13,6 godina, a između makimuma od 7,3 do 17,1 godina.

Continue reading “Deo izbačene koronalne mase se kreće prema Zemlji”

Ponovo bljesak u Jupiterovim oblacima?

Zahvaljujući astronomima amaterima znamo da udari malih nebeskih tela u Jupiter nije nešto što se dešava ekstremno retko. Od udara komete Shoemaker-Levy 9 koji se dogodio 1994. godine ovo bi, ukoliko se potvrdi, bio 11 zabeleženi udar u Jupiter. Naravno, verovatno je da veliki broj udara nije zabeležen, jer slabiji udari bljasnu na manje od sekund, a mogu se desiti ili kada niko ne posmatra ili na suprotnoj strani Jupitera od nas.

Pre nešto više od mesec dana, odnosno 13/14 septembar pet astronoma amatera je snimilo udar malog nebeskog tela u Jupiter. Sjajan je to uspeh amatera, ali verovatno i sjajna nagrada za njihov trud. Međutim, već 15. oktobra snimljen je još jedan bljesak u Jupiterovim oblacima koji je snimila grupa astronoma predvođena liderom Ko Arimatsu sa Kyoto Univerziteta.

Continue reading “Ponovo bljesak u Jupiterovim oblacima?”