Dan kada je otkriven Pluton

Nekada planeta Pluton, a danas planetoid 134340 Pluto otkriven je 18. februara 1930. godine. Otkrio ga je astronom Klajd Tombo (Clyde Tombaugh – (1906 – 1997)) koji je tada imao svega 24. godine. Takođe je otkrio na stotine asteroida, a jedan po njemu nosi ime 1604 Tombaugh.

Mnogi ljubitelji astronomiije smatraju da je Plutonu neprvedno oduzeta titula poslednje planete Sunčevog sistema, ali Međunarodna astronomska unija je odlučila da će tako biti još 2006. godine, a evo i zašto je do toga došlo. Continue reading

Da li će zvezda Betelgez ekplodirati i kako bi izgledala na noćnom nebu?

Sjajna žuto-narandžasta zvezda Betelgez je pravi zvezdani superždin u sazvežđu Orion, tačnije

Sazvežđe Orion

Sazvežđe Orion – -foto: Stellarium

na njegovom desnom ramenu. Prečnik joj je 4,5 puta veći od prečnika Zemljine orbite oko Sunca. Kada bi se ova zvezda nalazila na mestu Sunca u njenoj unutrašnjosti bi se našle sve unutrašnje planete Sunčevog sistema – Merkur, Venera Zemlja i Mars, a njene granice bi bile blizu Jupiterove orbite.

Crveni superdžin predstavlja fazu u životu jedne masivne zvezde, nakon koje zvezda može završiti svoj životni vek kao supernova. Upravo to se očekuje i sa Betelgezom iako je žuto narandžasta. Postoji verovatnoća da se taj događaj već odigrao, a da zemljani sada samo čekaju da ta svetlost stigne do nas.

O zvezdi Betelgez

Njen prečnik je preko 900 puta veći od Sunca, ali se veruje da njegova masa ne prelazi više od 20 Sunčevih. Verovatno je nastao iz oblaka gasa i prašine koja se i danas može videti u sazvežđu Orion, a u kome se nalazi Betelgez. Lako se uočava po svojoj žuto-narandžastoj boji i spektralne je klase M1. Continue reading

Galileo Galilej i kratka istorija teleskopa

U 16 i 17. veku su se vodile velike borbe za istinu između naučnika i crkve. U vreme Nikole Kopernika, Johana Keplera, Tiho Brahea, Đordana Bruna i Galileo Galileja naučna istina je bile sve samo ne dozvoljena ukoliko se crkva sa tim ne bi složila. Zbog takvih istina bilo je ubijanih, a nekima se život pretvarao u pakao. Bile su potrebne žrtve i vekovi borbe da bi istina pobedila.

Mnogi naučnici toga vremena svoje teorije o svetu oko nas nisu smeli da iznose javno, ali je bilo i onih koji su našli načina da svetu predstave svoja otkrića bez obzira na cenu koju su morali da plate. Jedan od takvih heroja nauke bio je i Gallileo Galilej.

Galileo Galilej je rođen 15. februara daleke 1564. godine u Pizi. Bio je italijanski fizičar, matematičar i filozof. Međutim, ono po čemu ga Continue reading

30. godina fotografije “Pale blue dot”

Letelicu Voyager 1 NASA je lansirana 5. septembra 1977. godine sa ciljem da istraži spoljni Sunčev sistem, kao i međuzvezdani prostor. Letelica je na Zemlju poslala veliki broj naučnih podataka, ali jedna fotografija je jednostavno postala nekako posebna.

Na današnji dan, 14. februara 1990. godine Voyager 1 je sa udaljenosti od 6 milijardi kilometara napravio fortografiju na kojoj se naša planeta vidi kao bleda plava tačka u svemiru, onakvu kakvu je niko do tada nije video. Bila se samo još jedna bleda tačka u svemiru koje ni po čemu nije bila posebna i delovala je tako ranjivo kada se uporedi sa osećajem koji ljudi imaju na njenoj površini.

Na zahtev Karl Sagana NASA je poslala naredbu Continue reading

Novootkriveni dvojni asteroid 2020 BX12

2020-BX12-still-image-Feb2020

Asteroid 2020 BX12 je otkriven pomoću sistema za rano upozoravanje na udar asteroida ATLAS (Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System) koji je je razvio Univerzitet na Havajima, a finansirala NASA. Otkriće se dogodilo 27. januara i odmah je objavljeno u Minor Planet Electronic Circulars.

Ovaj asteroid orbitira oko Sunca na prosečnoj udaljenosti od 1,6 AJ (1 AJ = 149 600 000 km), dok mu je za punu orbitu potrebno 2,02 godine. Orbita je nagnuta u odnosu na ravan ekliptike za 40 stepeni. U perigeju rastojanje od Sunca iznosi 0,757 AJ dok u afelu ovo rastojanje iznosi 2,44 AJ. Kada se približava perihelu asteroid se nalazi iznad ravni ekliptike i bliži je Suncu od Venere, a kada se približava afelu nalazi se ispod ravni ekliptike i tada je dalji od orbite Marsa. Pripada Apollo grupi asteorida. Continue reading