Nekada planeta Pluton, a danas planetoid 134340 Pluto otkriven je 18. februara 1930. godine. Otkrio ga je astronom Klajd Tombo (Clyde Tombaugh – (1906 – 1997)) koji je tada imao svega 24. godine. Takođe je otkrio na stotine asteroida, a jedan po njemu nosi ime 1604 Tombaugh.

Mnogi ljubitelji astronomiije smatraju da je Plutonu neprvedno oduzeta titula poslednje planete Sunčevog sistema, ali Međunarodna astronomska unija je odlučila da će tako biti još 2006. godine, a evo i zašto je do toga došlo. Continue reading →

Sjajna žuto-narandžasta zvezda Betelgez je pravi zvezdani superždin u sazvežđu Orion, tačnije

Sazvežđe Orion – -foto: Stellarium

na njegovom desnom ramenu. Prečnik joj je 4,5 puta veći od prečnika Zemljine orbite oko Sunca. Kada bi se ova zvezda nalazila na mestu Sunca u njenoj unutrašnjosti bi se našle sve unutrašnje planete Sunčevog sistema – Merkur, Venera Zemlja i Mars, a njene granice bi bile blizu Jupiterove orbite.

Crveni superdžin predstavlja fazu u životu jedne masivne zvezde, nakon koje zvezda može završiti svoj životni vek kao supernova. Upravo to se očekuje i sa Betelgezom iako je žuto narandžasta. Postoji verovatnoća da se taj događaj već odigrao, a da zemljani sada samo čekaju da ta svetlost stigne do nas.

O zvezdi Betelgez

Njen prečnik je preko 900 puta veći od Sunca, ali se veruje da njegova masa ne prelazi više od 20 Sunčevih. Verovatno je nastao iz oblaka gasa i prašine koja se i danas može videti u sazvežđu Orion, a u kome se nalazi Betelgez. Lako se uočava po svojoj žuto-narandžastoj boji i spektralne je klase M1. Continue reading →

U 16 i 17. veku su se vodile velike borbe za istinu između naučnika i crkve. U vreme Nikole Kopernika, Johana Keplera, Tiho Brahea, Đordana Bruna i Galileo Galileja naučna istina je bile sve samo ne dozvoljena ukoliko se crkva sa tim ne bi složila. Zbog takvih istina bilo je ubijanih, a nekima se život pretvarao u pakao. Bile su potrebne žrtve i vekovi borbe da bi istina pobedila.

Mnogi naučnici toga vremena svoje teorije o svetu oko nas nisu smeli da iznose javno, ali je bilo i onih koji su našli načina da svetu predstave svoja otkrića bez obzira na cenu koju su morali da plate. Jedan od takvih heroja nauke bio je i Gallileo Galilej.

Galileo Galilej je rođen 15. februara daleke 1564. godine u Pizi. Bio je italijanski fizičar, matematičar i filozof. Međutim, ono po čemu ga Continue reading →