Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Astronomsko udruženje „Eureka“ iz Kruševca najavilo je izgradnju Astronomske opservatorije koja će se nalaziti u okviru zabavnog parka „Šarengrad“. Nova opservatorija u Kruševcu biće peta javna opservatorija u Srbiji, radovi kreću u junu, a koji je značaj opservatorije i koje sve sadržaje ona pruža otkriva za naš portal Zoran Tomić, jedan od osnivača Udruženja “Eureka”
Habl (Hubble) je ime najpoznatijeg teleskopa na svetu, a koji ga je dobio po astronomu Edvinu Hablu koji ostao zapamćen kao čovek koji je otkrio da se brzina udaljavanja galaksija srazmerno povećava sa njihovim udaljenostima od Zemlje i na taj način ukazao da se svemir širi.
Svemirski teleskop Habl je lansiran u nisku orbitu 24. aprila 1990. godine i ono što posebno raduje je da je u funkciji i danas. Njegove fenomenalne fotografije su promenile naš pogled na celokupan svemir, otkrile lepote našeg zvezdanog sistema, ali i tajne dubokog svemira. Bio je najveće oko u svemiru do lansiranja svemirskog teleskopa James Webb. Continue reading “32. rođendan teleskopa Habl”
Venera jeste najsjajnija planeta vidljiva golim okom, ali kada dostigne svoj maksimalni sjaj tada je prava poslastica za astronome amatere. Golim okom posmatrano jedino su Sunce i Mesec sjajniji, pa je Venera idealna za takvu vrstu posmatranja, kao i fotografisanje. Kroz manje teleskope se vidi prelepi mali srp, baš kao što vidimo kada posmatramo Mesec, jedino što na Mesecu vidimo detalje na površini, a na Veneri tek kroz veće teleskope možemo primetiti manje detalje na njenim oblacima.
Continue reading “Venera uskoro najsjajnija u 2022. godini”
UPDATE: NASA je pomerila lansiranje JWST za 24. decembar u 7:20 EST (13:20 po lokalnom vremenu). U 14h, oko 30 minuta nakon završetka emitovanja lansiranja, NASA planira konferenciju za novinare. Da se nadamo kako će ovo biti poslednje odlaganje lansiranja najvećeg i najmoćnijeg teleskopa koji će se naći u svemiru…
Sada već daleke 1990. godine lansiran je svemirski teleskop Habl, naše do sada najveće oko u Svemiru. Pomoću ovog instrumenta upoznali smo Svemir na način na koji mnogi nisu do tada mogli ni da zamisle. Ogromna otkrića su se nizala, kao i oduševljenja ljubitelja astronomije gledanjem Hablovih fotografija.
Teleskop Habl je u Zemljinu orbitu odleteo pomoću penzionisanog šatla Discovery. Ima masu od 11110 kg i veličine je minibusa, a jednu orbitu oko Zemlje pređe za 96–97 minuta (14-15 perioda na dan). Kruži na visini od skoro 600 km.
Ne treba da se pojave mali zeleni da bi se teoretičari zavera probudili, već je dovoljno na kineski rover Yutu 2 fotografiše kockastu formaciju u daljini. Ubrzo nakon objavljivanja fotografije krenula su nagađanja o vanzemaljcima koju nešto ostavili ili zaboravili. Trenutno popularno nazvano “mystery hut“.
Istina je da o tom objektu kako trenutno ništa ne može da se zaključi na osnovu fotografija, pa kineski tim želi da sve to vidi izbliza. U skladu sa željama tima rover će biti usmeren prema “kocki” do koje može stići za oko 2-3 lunarna dana. Jedan lunarni dan je vreme jedne rotacije Meseca oko svoje ose i iznosi 27 dana 7 sati 43 minuta i 12 sekundi. S obzirom da je kineski rover ovu fotografiju uneo u svoj dnevnik 3. decembra do cilja će stići negde u februaru. Roveri se kreću veoma sporo, a objekat je u trenutku snimanja bio daleko od rovera otprilike 80 m.
Continue reading ““Kocka” na Mesecu zagolicala maštu”
Sutra, 10. decembra, u američkim bioskopima počinje sa prikazivanjem novi film “Don’t Look Up”. U glavnim ulogama Leonardo DiCaprio i Jennifer Lawrence, naučnici koji pokušavaju da ubede svet u predstojeću katastrofu koju će izazvati kometa koja se kreće prema Zemlji.
Na Netfix-u će se pojaviti 24. decembra.
Može delovati kao ozbiljan film, ali samo na trenutak. U pitanju je komedija u kojoj naučnici ubeđuju zvaničnike Bele kuće da je dolazak komete realna opasnost i da će svi umreti ukoliko se ne reaguje. Zvaničnici, sudeći po trailer-u, upozorenje ne shvataju ozbiljno…
Continue reading “Leonardo DiCaprio u novom filmu “Don’t Look Up” (video)”
04.12.2021; 08:25h
U toku je pomračenje Sunca vidljivo sa krajnjeg juga zemljine juže hemisfere. Veoma mali broj ljudi može pratiti ovaj nebeski događaj, ali online prenos postoji.
Oni koji će barem delimično posmatrati pomračenje su stanovnici juha Australije, juga Afrike, jug južne Amerike…
Za ispitivanje unutrašnjosti Marsa NASA je na crvenu planetu poslala lender Insight koji je 26. novembra . godine dodirnuo njenu površinu i poslao prvu fotografiju.
Za sletanje je odabran deo Elysium Planitia koji odgovara potrebnim uslovima i nalazi se na Marsovom ekvatoru. Mesto određeno za sletanje je dimenzija 27×130 km.
Samo pet meseci nakon sletanja sa Marsa na je lender poslao prvi audio snimak prvog snimljenog potresa sa neke druge planete, a kako je to izgledalo poslušajte. Čućete vetar na marsu, marsotres i rad robotske ruke:
Continue reading “Unutrašnjost Marsa – nova saznanja”
Poslednjih decenija, kako je svemir postao dostupniji svima u smislu više informacija, pristupa amaterskoj opremi, televiziji, naučno-popularnoj literaturi…često se može čuti pitanje kako se odbraniti od asteroida ili komete koje kasno otkrijemo, a kreću se prema Zemlji. Ili šta ako otkrijemo asteroid koji je toliko veliki da mu sa Zemlje ne možemo ništa?
NASA već godinama radi na zaštiti od asteroida, ali sada pokreće misiju DART (Double Asteroid Redirect Test) sa ciljem da promeni putanju asteroida. Međutim, s obzirom da će ovo biti samo prvi test na ovom zadatku ta promena putanje neće biti onakva kakva nam prvo pada na pamet, odnosno da udaljimo asteroid na bezbednu orbitu dalje od Zemlje.
Prozor za lansiranje otvoriće se 24. novembra, a do cilja će stići krajem 2022. godine sa ciljem da letleica udari u njega.
Continue reading “Misija Dart – NASA skreće asteroid”
Najnovije izbacivanje koronalne mase sa Sunca koju je izazvala solarna baklja X1.0 podseća nas na to da je Sunce od decembra prošle godine u 25. solarnom ciklusu. Ovaj ciklus je započeo mirno bez pega, da bi se u januaru pojavili prvi mali aktivni regioni, ali je i tada bilo dužih perioda bez pega na vidljivoj strani Sunca.
Solarni ciklusi se prate od 1755. godine, odnosno od tada se beleže aktivnosti u 1. ciklusu. Jedan solarni ciklus traje u proseku 11 godina. Sunčeva aktivnost prolazi kroz svoje maksimume i svoje minimume. Minimum aktivnosti je direktno povezan sa malim brojem sunčevih pega i obrtanjem sunčevog magnetnog polariteta. Naravno, maksimum sunčeve aktivnosti je povezan sa većim brojem pega.
Prema knjizi profesora dr Dragana Gajića “Fizika Sunca” za interval između 1755. do 1945. godine periodi između dva susedna minimuma varilali su od 9 do 13,6 godina, a između makimuma od 7,3 do 17,1 godina.
Continue reading “Deo izbačene koronalne mase se kreće prema Zemlji”
SVEMIR 