Deo kineske rakete u nekontrolisanom padu

Nakon uspešnog početka sklapanja kineske svemirske stanice i postavljanja u orbitu modula Tianhe 29. aprila raketa Long March-5B, odnosno njeno jezgro, je započelo nekontrolisan pad. Nakon očekivanih manevra za kontrolisan povratak to se nije dogodilo tako da će jezgro rakete dugo 30 m narednih dana nekontrolisano ući u atmosferu Zemlje.

Iako površinu Zemlje čini 71% vodenih površina postoji verovatnoća da deo rakete padne na naseljeno područije. Nije moguće predvdeti gde će raketa pasti zbog njenog nekontrolisanog kretanja, ali će veći deo sagoreti u atmosferi. Ipak postoji realna opasnost da će neki delovi rakete preživeti i pasti na Zemlju.

Continue reading “Deo kineske rakete u nekontrolisanom padu”

Kineska svemirska stanica postaje realnost

Kineski svemirski program se ubrazano razvija, a tome u prilog idu nedavno vraćeni uzorci kamenja sa Meseca, kao i plan da se ove godine prema Marsu upute kineska letelica i rover.

Kina je upravo započela još jedan veliki korak prema istraživanju svemira, a to je početak montaže kineske svemirske stanice u orbiti oko Zemlje. Kina je 29. aprila pomoću rakete Long March-5B Y2 u svemir lansirala modul Tianhe (nebeska harmonija) sa lokacije Wenchang (Wenchang Spacecraft Launch Site), na severoistočnoj obali provincije Hainan na jugu Kine.

Tianhe je osnovni modul za prvu kinesku svemirsku stanicu. Dugačak je 16.6 m i širok 4,2 m, dok mu je masa iznosi 22,5 t.

Pogledajte kako je proteklo lansiranje:

Continue reading “Kineska svemirska stanica postaje realnost”

Jurij Gagarin – 60 godina od prvog leta i još jedna svemirska godišnjica

Svet 12. aprila obeležava Međunarodni dan leta u svemir, tačnije dan kada je Jurij Gagarin u letelici Vostok 1 posleteo u svemir i napravio jednu orbitu oko Zemlje.

Nakon uspešnog lansiranja prvog veštačkog satelita Sputnjik 1, 1957. godine, SSSR je počeo da razmišlja o slanju prvog čovek u svemir. U januaru 1959. godine su počeli sa odabirom kandidata za prvi let u svemir. Uslovi za kandidate su bili sledeći: da budu inteligentni, otporni na stres i fizički spremni. Takođe, kosmonaut je morao da bude muško, ima između 25 i 30 godina, ne viši od 175 sm i ne teži od 72 kg. Kvalifikovalo se 6 kandidata od kojih je Jurij Gagarin odabran da bude prvi čovek koji će leteti u svemir.

Continue reading “Jurij Gagarin – 60 godina od prvog leta i još jedna svemirska godišnjica”

Kina i Rusija će zajedno graditi bazu na Mesecu

Nije teško pretpostaviti da NASA i Amerika ne podržavaju saradnju Kine i Rusije u svemirskim istraživanjima, ali ne mogu to ni da spreče. The Washington Post piše da je ovo još jedan korak prema stvaranju saveza protiv zapada, jer kao do sada su zapad i istok radili jedni za druge.

Kineska nacionalna svemirska agencija (China National Space Administration – CNSA) i ruska svemirska agencija Roscosmos potpisale si 9. marta memorandum i time ozvaničili planove za zajedničku izgradnju istraživačke stanice na Mesecu. Naziv ove baze biće zvanično”the International Lunar Research Station”.

Continue reading “Kina i Rusija će zajedno graditi bazu na Mesecu”

Proleće 2021 iz astronomskog ugla

Još jedna zima je iza nas, ali ne i zimske temperature. Ipak, nadamo se skorijim prolećnim danima. Ove godine proleće počinje 20. marta u 10:37 i trajaće do 21. juna u 05:32. 

Tog dana je ravnodevnica, odnosno dan i noć traju jednako ili bolje rečeno približno jednako, jer je dan jedva nešto malo duži od noći. To se dešava zbog delovanja atmosfere i prelamanja Sunčeve svetlosti kada kroz nju prolazi. Dešava se to da mi ujutru vidimo Sunce pre nego što se ono ustvari pojavilo iznad horizonta, a uveče kada Sunce ode ispod zapadnog horizonta mi ga još nekoliko minuta vidimo kao da je iznad horizonta.

Continue reading “Proleće 2021 iz astronomskog ugla”

Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?

I dok su Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn stanovnici Zemlje posmatrali i pre nekoliko hiljada godina planete Uran I neptun su strpljivo čekale da budu otkrivene.

Dugo je planeta Saturn predstavljala granicu Sunčevog sistema kao najudaljenija planeta sve do 13. marta 1781. godine kada je astronom amater Vilijam Heršel (Friedrich Wilhelm Herschel) otkrio Uran. Inače, zbog Heršelovog doprinosa razvoju astronomije malo je mesta u literaturi gde je predstavljen kao astronom amater, pa mogu napisati slobodno astronom Vilijam Heršel.

On je već neko vreme radio na sistematskom proučavanju zvezda na nebu, pa je tako bilo i tog 13. marta. Postavio je svoj teleskop od 6,2 inča (otprilike 150 mm) ručne izrade i prelazio njime od jedne zvezde, preko druge… U neko doba te noći primetio je magličasti objekat za koji je pomislio da je kometa. Ovaj zaključak je bio sasvim logičan , a posebno u 18 veku, pa ga je uneo u svoj dnevnik.

Continue reading “Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?”

Kako će izgledati sletanje rovera Perseverance na Mars? (video)

Ulazak, spuštanje i sletanje je najkraća i najintenzivnija faza spuštanja rovera na Mars, ovog puta u okviru mislije MARS 2020. Ova poslednja faza leta poznata kao EDL (Entry, Descent, and Landing) počinje kada rover Perseverance uđe u marsovu atmosferu brzinom od oko 20 000 km/h i završava se oko 7 minuta (410 sekundi) kasnije kada rover dotakne marsovu površinu.

Više o misiji

pročitajte OVDE!!!

Sletanje na Mars je veoma teško. Do sada je svega oko 40% svih misija ikada poslatih (a računaju se sve agencije na svetu) na Mars uspešno završeno. Kada rover uđe u atmosferu Marsa na Zemlju će ta informacija stići za oko 11 minuta, dok samo sletanje traje 7 mminuta. Dakle, kada rover sleti kontrola misije ima još oko 4 minuta da dobije informaciju o ulasku u atmosferu. Ovo znači da je rover dizajniran tako da sam završi misiju sletanja, odnosno ceo proces je autonoman.

Continue reading “Kako će izgledati sletanje rovera Perseverance na Mars? (video)”

Još jedan rover, ali i helikopter u četvrtak sleću na Mars (sletanje uživo)

NASA će na planetu Mars, u četvrtak 18. februara, spustiti još jedan rover kome je dala ime Perseverance (upornost). Ime je baš u skladu sa NASA nazivima koji bi valjda trebalo da pokažu naku osobinu misije. Jedan od najpoznatijih primera je i rover Curiosity (radoznalost) koji je na Marsu od 2012. godine.

Lansiranje rakete sa roverom jeste zahtevan zadatak, ali je samo spuštanje rovera na crvenu planetu izuzetno zanimljiv događaj koji lako može da se završi neuspehom. Rover će uleteti u tanku Marsovu atmosferu brzinom od 20 000 km/h, da bi na kraju usporio na svega 3 km/h pomoću motora i padobrana. Teško je i zamisliti.

Continue reading “Još jedan rover, ali i helikopter u četvrtak sleću na Mars (sletanje uživo)”

Otkrivena nova zanimljiva kometa!

Otkriće komete nije nikakva novost, jer ih i astronomi amateri i profesionalni astronomi često otkrivaju. Neke od njih opstanu kratko nakon otkrića jer ih gravitacija Sunca rastrgne, druge nas posete samo jednom, treće prolete nezapaženo zbog veoma malog sjaja itd.

Međutim, ono što astronome amatere najviše zanima jesu komete koje su vidljive golim okom, jer ako se vide golim okom kroz dvogled ili teleskop izgledaju još spektakularnije. Jednostavno, uživaju u posmatranju i fotografisanju više detalja. Malo ledeno telo koje se na kratko pokaže zemljanima i nastavi svoj put.

Continue reading “Otkrivena nova zanimljiva kometa!”

Misija Artemis I zakazana za 2021. godinu

Artemis I prva u nizu NASA-inih misija koja će ponovo omogućiti ljudsko istraživanje Meseca, a nakon toga i na Marsu, zakazana je za 2021. godinu.

S obzirom da su letovi u orbiti Zemlje sa i bez ljudske posade isprobani mnogo puta do sada, Artemis I će sve to preskočiti i krenuti na put oko Meseca bez ljudske posade i na taj način započeti put za sletanje novih astronauta na površinu Meseca. Nakon ovog uvodnog leta Artemis II će imati posadu, dok će Artemis III sleteti na južni Mesečev pol.

Continue reading “Misija Artemis I zakazana za 2021. godinu”