Civili u svemiru – uspešno lansiranje

Kompanija SpaceX je uspešno započela prvu tzv. civilnu misiju Inspiration4. Četiri civila se pripremaju za svoju misiju nakon koje će postati astronauti, jer je sasvim logično da nakon ove misije neće biti i dalje civili.

Prema definiciji wikipedije:

Kosmonaut (ili astronaut) je osoba koja je prošla obuku za let u svemir. Ona može komandovati, pilotirati ili biti član posade svemirske letellice. Danas se termin uglavnom upotrebljava za profesionalne putnike u svemir s tim što se često svi koji su pitovali u svemir nazivaju kosmonautima (naučnici, političari, turisti).

Dakle, definitivno ćemo ih nazivati kosmonautima ili astronautima.

Continue reading “Civili u svemiru – uspešno lansiranje”

Udar u Jupiter? Jasan bljesak u oblacima.

Nije tako retka pojava da neka kometa ili asteroid udare u Jupiter. U stvari, ovakve pojave su relativno česte. Jupiter svojom gravitacijom privlači mnoga mala nebeska tela u Sunčevom sistemu, a na taj način sprečava češće udare u planetu Zemlju.

Takođe, upravo astronomi amateri najčešće snime ove udare jer profesionalni teleskopi nisu tako često usmereni prema planetama Sunčevog sistema kako to jesu amaterski teleskopi.

Takav jedan sudar Jupitera i malog nebeskog tela se desio u noći između 13 i 14. septembra. Naravno, snimili su ga amateri i to u većem broju. a glavni cilj te noći im je ustvari bila senka satelita Io na Jupiterovim oblacima.

Continue reading “Udar u Jupiter? Jasan bljesak u oblacima.”

Otrivena ogromna kometa u Sunčevom sistemu

Kada kažemo ogromna kometa obično pomislimo na nebesko telo prečnika 10 km ili možda kao u filmu Deep Impact iz 1998. godine gde je kometa imala oko 8 km prečnika.

Međutim dva astronoma sa Univerziteta u Pensilvaniji su šest godina pretraživali fotografije koje je snimila moćna astro kamera (570-megapixel Dark Energy Camera (DECam)) postavljena na Victor M. Blanco teleskopu prečnika 4 metra u Čileu, a sve to u okviru projekta Dark Energy Survey (DES).

Cilj ovog projekta je istraživanje tamne energije, dok je kamera dizajnirana za snimanje 5000 kvadratnih stepeni neba i mapiranje oko 300 miliona galaksija za bolje razumevanje energije koja je oblikovala svemir.

Continue reading “Otrivena ogromna kometa u Sunčevom sistemu”

Otkrivena je nova zanimljiva kometa C/2021 O3 (PanSTARRS)

Kada napišemo zanimljva kometa misli se na kometu za koju postoji verovatnoća da bude vidljiva golim okom. Takva je i novootkrivena kometa C/2021 O3 (PanSTARRS).

Minor Planet Center je 1. avgusta objavio otkriće ove komete koja je dobila ima po Pan-STARRS teleskopu, kao i mnogo druge komete otkrivene ovim instrumentom. Teleskop Pan-STARRS, prečnika 1,8 m i koji se nalazi na opservatoriji Haleakala na Havajima, kometu je primetio 26. jula 2021. godine. Tada je kometa dobila privremenu oznaku P11ibiE.

U trenutku otkrića kometa je imala 20. magnitudu i nalazila se u sazvežđu Pegaz. S obzirom da kometa ima veoma izduženu eliptičnu putanju oko Sunca, pa najverovatnije pripada dugoperiodičnim kometama. Za sada je kometa C/2021 O3 (PanSTARRS) mali objekat kome nedostaje rep. Ipak, rep se kod kometa razvija dok se približava Suncu.

Continue reading “Otkrivena je nova zanimljiva kometa C/2021 O3 (PanSTARRS)”

Deo kineske rakete u nekontrolisanom padu

Nakon uspešnog početka sklapanja kineske svemirske stanice i postavljanja u orbitu modula Tianhe 29. aprila raketa Long March-5B, odnosno njeno jezgro, je započelo nekontrolisan pad. Nakon očekivanih manevra za kontrolisan povratak to se nije dogodilo tako da će jezgro rakete dugo 30 m narednih dana nekontrolisano ući u atmosferu Zemlje.

Iako površinu Zemlje čini 71% vodenih površina postoji verovatnoća da deo rakete padne na naseljeno područije. Nije moguće predvdeti gde će raketa pasti zbog njenog nekontrolisanog kretanja, ali će veći deo sagoreti u atmosferi. Ipak postoji realna opasnost da će neki delovi rakete preživeti i pasti na Zemlju.

Continue reading “Deo kineske rakete u nekontrolisanom padu”

Kineska svemirska stanica postaje realnost

Kineski svemirski program se ubrazano razvija, a tome u prilog idu nedavno vraćeni uzorci kamenja sa Meseca, kao i plan da se ove godine prema Marsu upute kineska letelica i rover.

Kina je upravo započela još jedan veliki korak prema istraživanju svemira, a to je početak montaže kineske svemirske stanice u orbiti oko Zemlje. Kina je 29. aprila pomoću rakete Long March-5B Y2 u svemir lansirala modul Tianhe (nebeska harmonija) sa lokacije Wenchang (Wenchang Spacecraft Launch Site), na severoistočnoj obali provincije Hainan na jugu Kine.

Tianhe je osnovni modul za prvu kinesku svemirsku stanicu. Dugačak je 16.6 m i širok 4,2 m, dok mu je masa iznosi 22,5 t.

Pogledajte kako je proteklo lansiranje:

Continue reading “Kineska svemirska stanica postaje realnost”

Jurij Gagarin – 60 godina od prvog leta i još jedna svemirska godišnjica

Svet 12. aprila obeležava Međunarodni dan leta u svemir, tačnije dan kada je Jurij Gagarin u letelici Vostok 1 posleteo u svemir i napravio jednu orbitu oko Zemlje.

Nakon uspešnog lansiranja prvog veštačkog satelita Sputnjik 1, 1957. godine, SSSR je počeo da razmišlja o slanju prvog čovek u svemir. U januaru 1959. godine su počeli sa odabirom kandidata za prvi let u svemir. Uslovi za kandidate su bili sledeći: da budu inteligentni, otporni na stres i fizički spremni. Takođe, kosmonaut je morao da bude muško, ima između 25 i 30 godina, ne viši od 175 sm i ne teži od 72 kg. Kvalifikovalo se 6 kandidata od kojih je Jurij Gagarin odabran da bude prvi čovek koji će leteti u svemir.

Continue reading “Jurij Gagarin – 60 godina od prvog leta i još jedna svemirska godišnjica”

Kina i Rusija će zajedno graditi bazu na Mesecu

Nije teško pretpostaviti da NASA i Amerika ne podržavaju saradnju Kine i Rusije u svemirskim istraživanjima, ali ne mogu to ni da spreče. The Washington Post piše da je ovo još jedan korak prema stvaranju saveza protiv zapada, jer kao do sada su zapad i istok radili jedni za druge.

Kineska nacionalna svemirska agencija (China National Space Administration – CNSA) i ruska svemirska agencija Roscosmos potpisale si 9. marta memorandum i time ozvaničili planove za zajedničku izgradnju istraživačke stanice na Mesecu. Naziv ove baze biće zvanično”the International Lunar Research Station”.

Continue reading “Kina i Rusija će zajedno graditi bazu na Mesecu”

Proleće 2021 iz astronomskog ugla

Još jedna zima je iza nas, ali ne i zimske temperature. Ipak, nadamo se skorijim prolećnim danima. Ove godine proleće počinje 20. marta u 10:37 i trajaće do 21. juna u 05:32. 

Tog dana je ravnodevnica, odnosno dan i noć traju jednako ili bolje rečeno približno jednako, jer je dan jedva nešto malo duži od noći. To se dešava zbog delovanja atmosfere i prelamanja Sunčeve svetlosti kada kroz nju prolazi. Dešava se to da mi ujutru vidimo Sunce pre nego što se ono ustvari pojavilo iznad horizonta, a uveče kada Sunce ode ispod zapadnog horizonta mi ga još nekoliko minuta vidimo kao da je iznad horizonta.

Continue reading “Proleće 2021 iz astronomskog ugla”

Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?

I dok su Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn stanovnici Zemlje posmatrali i pre nekoliko hiljada godina planete Uran I neptun su strpljivo čekale da budu otkrivene.

Dugo je planeta Saturn predstavljala granicu Sunčevog sistema kao najudaljenija planeta sve do 13. marta 1781. godine kada je astronom amater Vilijam Heršel (Friedrich Wilhelm Herschel) otkrio Uran. Inače, zbog Heršelovog doprinosa razvoju astronomije malo je mesta u literaturi gde je predstavljen kao astronom amater, pa mogu napisati slobodno astronom Vilijam Heršel.

On je već neko vreme radio na sistematskom proučavanju zvezda na nebu, pa je tako bilo i tog 13. marta. Postavio je svoj teleskop od 6,2 inča (otprilike 150 mm) ručne izrade i prelazio njime od jedne zvezde, preko druge… U neko doba te noći primetio je magličasti objekat za koji je pomislio da je kometa. Ovaj zaključak je bio sasvim logičan , a posebno u 18 veku, pa ga je uneo u svoj dnevnik.

Continue reading “Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?”