Category: Izvan sunčevog sistema


Ako nekoga pitate da vam kaže ime neke galaksije najverovatnije će to biti Andromeda. Razloga za to je mnogo, a neki od njih su:

  • Nama najbliža galaksija (ako ne računamo patuljaste galaksije koje su sateliti Mlečnog puta)
  • Vidljiva je golim okom i iz naseljenih sredina
  • Često se piše i priča o sudaru Andromede i Mlečnog puta u dalekoj budućnosti
  • Postoje i simulacije tog sudara
  • Astrofotografima amaterima omiljena meta jer mogu izvući i najviše detalja
  • Deo je sazvežđa Andromeda itd.

Ako ovu galaksiju želite da vidite golim okom Continue reading

Potraga za sazvežđima – Kasiopeja

Potraga za sazvežđima (uvod)

O sazvežđu Veliki Medved je već pisano >>>> OVDE. Kada pronađete ovo sazvežđe nećete imati problema sa pronalaskom sazvežđem Kasiopeja.

cas-UM

Zvezda Polaris između sazvežđa Veliki Medved i Kasiopeje – foto: Stellarium

Sazvežđe Kasiopeja se nalazi sa Continue reading

Potraga za sazvežđima (uvod)

sazvežđa

Sazvežđa – foto: Stellarium

Poznavanje položaja sazvežđa na nebu predstavlja osnovu za astronomska posmatranja. Međutim, pre potrage za sazvežđima na nebu potrebno je upoznati se sa njima, njihovim imenima, oznakama i podelama. Continue reading

Simulator svetlosnog zagađenja

Klikom na sliku ispod otvorićete odličan simulator svetlosnog zagađenja. Svetlosno zagađenje ima više negativnih posledica, a jedna od njih je uništavanje noćnog neba i osnovna smetnja astronomima, kako profesionalcima tako i amaterima.

Pored toga što je smetnja ljubiteljima astronomije, utiče na biljni i životinjski svet, a takođe može imati uticaj i na ljude, baš kao i buka ili neki drugi sličan vid zagađenja životne sredine.

Simulator funkcioniše jednostavno. Kliknite na noćno nebo i upalite svetlo. Klikom na drugo mesto upalićete još svetla. Klikom na isto mesto, odnosno već upaljeno svetlo, smanjiće se osvetljenje i tako dok se ne ugasi. Sve što treba je da obratite pažnju koliko svetlo utiče na broj i jasnoću zvezda.

Klikni na sliku: Continue reading

VY Canis Majoris (VY Cma) – jedna od najvećih zvezda

Zvezda VY Canis Majoris (VY Cma) je crveni superdžin i jedna je od najvećih poznatih zvezda. Poluprečnik zvezde je procenjen između 1800 i 2100

klikni na sliku

klikni na sliku

poluprečnika Sunca. Ukoliko bi se ova zvezda nalazila na mestu Sunca možda bi se, pored unutrašnjih planeta i Jupitera, i Saturn našao unutar ove zvezde, ali još uvek se njen prečnik uzima sa rezervom. Ipak, sigurno je da Jupiter ne bi preživeo.

Spada u promenljive zvezde sa periodom promene sjaja od 2000 dana, a njena magnituda varira od 7,4 do 9,6 i nalazi se u sazvežđu Veliki Pas, prividno blizu zvezde Sirijus, ali mnooogo udaljenija. Procenjuje se na je od nas udaljena oko 5 000 svetlosnih godina, dok je recimo Sirijus udaljen “samo” 8,3 s.g.

Prvi poznati zapis o ovoj zvezdi datira od 7. marta 1801. godine u katalogu zvezda koji je napravio francuski astronom Continue reading

Slika govori više od reči. Ono što dominira na slici jesu zbijena zvezdana jata koja se nalaze u galaksiji Sombrero koja u Mesijeovom katalogu nosi oznaku M104.

Na slici je vidljivo 136 zvezdanih jata, a procenjuje se da ih je u ovoj galaksiji oko 1900. U poređenju sa našom galaksijom Mlečni put koja ima oko 200 ovakvih jata, Sombrero ima zadivljujuću broj istih.

Mađutim, galaksija M87 ima oko 12 000 takvih zbijenih zvezdanih jata, ali je i veličine ove eliptične galaksije ogromna.

Galaksija Sombrero je udaljena od nas oko 30 miliona svetlosnih godina i nalazi se u pravcu sazvežđa Device. U njenom centru se nalazi supermasivna Crna rupa koja ima masu oko milijardu Sunčevih. Takođe, ovaj objekat je jedan od najzanimljivijih za astrofotografe amatere širom sveta. Continue reading

Koliko je tamno vaše noćno nebo?

Naišao sam na odličan primer koji pomoću magnitude zvezda pokazuje koliko je noćno nebo, posmatrano sa određnih delova Zemlje, tamno. Kako se obično vidi iz gradova, prigradskih naselja, kao i sa onih mesta gde je prvo gradsko svetlo desetinama kilometara daleko.

Za primer je poslužilo sazvežđe Orion, kao najlepše sazvežđe zimskog neba (ovo je subjektivan zaključak, jer verovatno ima onih koji ne misle tako).

Na prvoj slici se vide zvezde do druge magnitude i to je tipično za gradska područija. Broj vidljivih zvezda u Orionu je jako mali.

Na drugoj slici su prikazane zvezde do četvrte magnitude. Broj zvezda je veći i ovaj primer je tipičan za prigradska naselja. Tokom noći možete prebrojati oo 500 zvezda. Continue reading