Category: Izvan sunčevog sistema…


Simulator svetlosnog zagađenja

Klikom na sliku ispod otvorićete odličan simulator svetlosnog zagađenja. Svetlosno zagađenje ima više negativnih posledica, a jedna od njih je uništavanje noćnog neba i osnovna smetnja astronomima, kako profesionalcima tako i amaterima.

Pored toga što je smetnja ljubiteljima astronomije, utiče na biljni i životinjski svet, a takođe može imati uticaj i na ljude, baš kao i buka ili neki drugi sličan vid zagađenja životne sredine.

Simulator funkcioniše jednostavno. Kliknite na noćno nebo i upalite svetlo. Klikom na drugo mesto upalićete još svetla. Klikom na isto mesto, odnosno već upaljeno svetlo, smanjiće se osvetljenje i tako dok se ne ugasi. Sve što treba je da obratite pažnju koliko svetlo utiče na broj i jasnoću zvezda.

Klikni na sliku: Continue reading

VY Canis Majoris (VY Cma) – jedna od najvećih zvezda

Zvezda VY Canis Majoris (VY Cma) je crveni superdžin i jedna je od najvećih poznatih zvezda. Poluprečnik zvezde je procenjen između 1800 i 2100

klikni na sliku

klikni na sliku

poluprečnika Sunca. Ukoliko bi se ova zvezda nalazila na mestu Sunca možda bi se, pored unutrašnjih planeta i Jupitera, i Saturn našao unutar ove zvezde, ali još uvek se njen prečnik uzima sa rezervom. Ipak, sigurno je da Jupiter ne bi preživeo.

Spada u promenljive zvezde sa periodom promene sjaja od 2000 dana, a njena magnituda varira od 7,4 do 9,6 i nalazi se u sazvežđu Veliki Pas, prividno blizu zvezde Sirijus, ali mnooogo udaljenija. Procenjuje se na je od nas udaljena oko 5 000 svetlosnih godina, dok je recimo Sirijus udaljen “samo” 8,3 s.g.

Prvi poznati zapis o ovoj zvezdi datira od 7. marta 1801. godine u katalogu zvezda koji je napravio francuski astronom Continue reading

Vreme je za Veliki letnji trougao

Iako je leto zvanično počelo 21. juna, ovaj nebeski trougao se na nebu vidi već (u povoljnije vreme za posmatranje) neko vreme.

Napomena “u povoljnije vreme za posmatranje” stoji iz razloga što se Veliki letnji trougao (VLT) na noćnom nebu vidi tokom cele godine, ali ne uvek u vreme kada je nama zgodno za posmatranje, recimo do ponoći.

Ovaj trougao čine tri sjajne zvezde koje dominiraju tim svojim delom neba. Vega, najsjanija zvezda u sazvežđu Lira, ujedno je i najsjajnija zvezda u ovom trouglu. Druga zvezda je Deneb, u sazvežđu Labud, a treća Altair u sazvežđu Orao.

U junu i julu Vegu možemo lako pronaći na istočnom noćnom nebu, jer je jednostavno Continue reading

Slika govori više od reči. Ono što dominira na slici jesu zbijena zvezdana jata koja se nalaze u galaksiji Sombrero koja u Mesijeovom katalogu nosi oznaku M104.

Na slici je vidljivo 136 zvezdanih jata, a procenjuje se da ih je u ovoj galaksiji oko 1900. U poređenju sa našom galaksijom Mlečni put koja ima oko 200 ovakvih jata, Sombrero ima zadivljujuću broj istih.

Mađutim, galaksija M87 ima oko 12 000 takvih zbijenih zvezdanih jata, ali je i veličine ove eliptične galaksije ogromna.

Galaksija Sombrero je udaljena od nas oko 30 miliona svetlosnih godina i nalazi se u pravcu sazvežđa Device. U njenom centru se nalazi supermasivna Crna rupa koja ima masu oko milijardu Sunčevih. Takođe, ovaj objekat je jedan od najzanimljivijih za astrofotografe amatere širom sveta. Continue reading

Koliko je tamno vaše noćno nebo?

Naišao sam na odličan primer koji pomoću magnitude zvezda pokazuje koliko je noćno nebo, posmatrano sa određnih delova Zemlje, tamno. Kako se obično vidi iz gradova, prigradskih naselja, kao i sa onih mesta gde je prvo gradsko svetlo desetinama kilometara daleko.

Za primer je poslužilo sazvežđe Orion, kao najlepše sazvežđe zimskog neba (ovo je subjektivan zaključak, jer verovatno ima onih koji ne misle tako).

Na prvoj slici se vide zvezde do druge magnitude i to je tipično za gradska područija. Broj vidljivih zvezda u Orionu je jako mali.

Na drugoj slici su prikazane zvezde do četvrte magnitude. Broj zvezda je veći i ovaj primer je tipičan za prigradska naselja. Tokom noći možete prebrojati oo 500 zvezda. Continue reading

NASA-ina misija Kepler, odnosno teleskop Kepler je otkrio dve planete slične veličine kao i naša Zemlja, koje kruže oko svoje matične zvezde slične našem Suncu. Planete imaju službena imena Kepler-20e i Kepler-20f i suviše su blizu zvezde oko koje kruže, tako da je nemoguće da se na njima nalazi voda u tečnom stanju, a verovatno su stenovite. Ovo su i najmanje planete koje su do sada otkrivene koje kruže oko zvezde slične našem Suncu.

Kepler-20e je malo manji od Venere i prečnik mu je 0,87 prečnika Zemlje, dok je Kepler-20f jedva malo veći od Zemlje sa prečnikom

Upoređivanje veličina planeta - foto: NASA

1,03 prečnika Zemlje. Obe planete su deo sistema Kepler-20 koji se sastoji od pet planeta i udaljen je od nas oko 1000 svetlosnih godina, a nalazi se u sazvežđu Lira.

Kepler-20e napravi krug oko zvezde za 6,1 dan, a površinska temperatura mu je oko 760 °C, a planeta Kepler-20f obiđe oko svoje zvezde za 19,6 dana sa površinskom temperaturom od oko 430 °C. Sve ovo čini ove planete jako negostoljubivim i nemogućim za razvoj života kakav mi poznajemo.

(Napomena: temperature sam konvertovao preko konvertora farenhajta u celzijuse, Continue reading