Zvezdano jato M15 u povoljnom položaju za posmatranje

Zbijeno zvezdano jato M15 se nalazi u sazvežđu Pegaz, koje zajedno sa sazvežđem Andromeda zauzima ogroman deo noćnog neba. Ima magnitudu od 6,30 i nije vidljivo golim okom, ali jeste u dvogledu i odlično izgleda u malim amaterskim teleskopima. Vidljivo kao mala zvezdana kuglica i lako se pronalazi na nebu.

Potrebno je na nebu pronaći sazvežđe Pegaz koje se često u zvezdanim kartama prikazuje zajedno sa sazvežđem Andromeda, baš kao što je prikazano na slici ispod preuzetoj iz programa Stellarium. Trenutno za pronalaženje zbijenog zvezdanog jata M15 može da pomogne sjajni Jupiter koji sa svojom magnitudom od čak -2,87 koji dominira istočnim nebom nakon zalaska Sunca.

Continue reading “Zvezdano jato M15 u povoljnom položaju za posmatranje”

Vreme je za sazvežđe Škorpija

Zahvaljujući sjajnoj crvenkasto-narandžastoj zvezdi Antares lako je na južnom nebu pronaći sazvežđen Škorpija. Ovo sazvežđe zauzima veliki deo južnog neba, ali je toliko nisko prema da se iz naših krajeva nikada ne vidi u celosti, odnosno rep škorpije je uvek ispod horizonta, zajedno sa popularnim rasejanim zvezdanim jatom NGC 6231. Izuzetak su februar i mart, ali i tada je rep Škorpije toliko nisko da je veoma teško posmatrati ga.

Antares je sjajna zvezda koju zbog svoje boje posmatrači često poistovećuju sa planetom Mars (crvenom planetom), a za to je kriv i njen položaj na nebu koji se nalazi blizu ravni ekliptike po kojoj se prividno kreću Sunce i ostale planete. Položaj Antaresa je nešto južnije od ove ravni.
Nalazi se na udaljenosti od 600 svetlosnih godina od nas i po svojoj prividoj veličini je na 13. mestu od svih zvezda na našem nebu.

Continue reading “Vreme je za sazvežđe Škorpija”

Venera je stigla na večernje nebo, vreme je za Merkur

Venera je sa jutarnjeg neba prešla na večernje. Na netu su astronomi amateri počeli da objavljuju prve ovogodišnje fotografije zvezde Večernjače, odnosno zvezde Danice. Ove amaterske astrofotografije posebno ukrašava i planeta Merkur koja je sada u odličnoj poziciji za posmatranje i fotografisanje na nekih 15 stepeni iznad zapadnog horizonta.

Obe planete se sada nalaze i sazvežđu Bik. Ovo je prilika da fotografišete planete Merkur i Veneru, kasnije rasejana zvezdana jata Plejade i Hijade, ali 12, 13 i 14. maja i Mesec u obliku tankog srpa. Dakle, odlična prilika za odlične astrofotografiju sa više zanimljivih objekata.

Continue reading “Venera je stigla na večernje nebo, vreme je za Merkur”

Merkur prividno blizu zvezdanog jata Plejade 4. maja

Večeras, 4. maja, imaćemo priliku da posmatramo najskriveniju planetu u Sunčevom sistemu, planetu Merkur, pored Plejada najpoznatijeg zvezdanog jata. Prividna udaljenost između njih na nebeskoj sferi će iznositi oko 2 stepena. Međutim, Merkur i Plejade će biti veoma nisko na nebu nakon zalaska Sunca pa neće biti prilike za duže posmatranje. Najbolje je potražiti ih oko 20:20 i tada će biti svega nekoliko stepeni iznad horizonta.

Continue reading “Merkur prividno blizu zvezdanog jata Plejade 4. maja”

Meteorski roj Lirida – prava prolećna astronomka poslastica

izvor: imo.net

Meteorski roj Lirida je prava prolećna astronomska poslastica. Nema zimskih temperatura kao kada su na nebu Kvadrantidi, već je temperatura uglavnom dovoljno visoka da se određeno vreme može posmatrati. Kvadrantidi su znatno brojniji od Lirida, ali ih početkom januara mali broj astronoma amatera posmatra.

Od 16-og  pa do 26. aprila na nebu se mogu videti Liridi koji predstavljaju meteorski roj, a ime su dobili po mestu na kome će se

pojaviti – sazvežđu Lira u blizini najveće zvezde Vege, koja dominira ovim delom neba.

Uzrok ove meteorske kiše jesu ostaci komete Thatcher (C/1861 G1) koja je prošla blizu Zemlje i za sobom ostavila roj sitnih čestica na koje Zemlja nailazi svake godine u ovo vreme.

Najveći ZPČ (Zenitski Prosek po Času) se očekuje u noći između 21. i 22. aprila, a iznosi obično oko 20-ak meteora, a njihova brzina je 49 km/s. Ipak, Liridi znaju da iznenade. Zabeleženi su slučajevi da je za sat vremena viđeno i do 100 meteora, odnosno popularno nazvanih “zvezda padalica”. Continue reading “Meteorski roj Lirida – prava prolećna astronomka poslastica”

Eksplozija nove u sazvežđu Kasiopeja – uspeh astronoma amatera

Koliko su astronomi amateri bitan deo astronomije kao nauke potvrdio je i japanski astronom amater Yuji Nakamura 18. marta ove godine otkrio novi izvor svetlosti u sazvežđu Kasiopeja. Njegovo otkriće proverili su naučnici na Univerzitetu Kyoto na opservatoriji Okayama i zaključili da je u pitanju otkriće nove.

Zvezde mase slične kao naše Sunce, odnosno male ili srednje mase, će svoj živitni ciklus završiti kao beli patuljci. Beli patuljak, rotirajući oko mlađe zvezde (koja je u glavnom nizu ili u fazi crvenog džina) svojom gravitacijom “krade” materijal sa površine ove zvezde.  Nakon određenog vremena “ukradeni” materijal na površini belog patuljka postaje sve topliji i gušći i kada napokon dostigne temperaturu na kojoj dolazi do fuzije vodonika u helujm tada dolazi do bljeska koji traje relativno kratko, od nekoliko dana pa i do nekoliko meseci, ali je nekada spektakularan za nas na Zemlji.

Continue reading “Eksplozija nove u sazvežđu Kasiopeja – uspeh astronoma amatera”

Susret Marsa i Plejada

Mars je i ovih dana vruća tema nakon sletanja rovera Perseverance. Svakog dana do nas stigne neka nova fotografija ili video sa ove planete. Međutim, Mars je sada posebno zanimljiv za astronomske posmatrače jer se polako približava veoma poznatom rasejanom zvezdanom jatu Plejade koje u Mesijeovom katalogu nosi oznaku M45.

Ovakav susret će se sledeći put dogoditi 4. februara 2038 godine, dok se poslednji put to dogodilo 20. januara 1991. godine. Ove godine konjunkcija Marsa i Plejada će se dogoditi 3. marta (naravno u sazvežđu BIk) kada će Mars proći južno od zvezdanog jata na 2,6°. Poređenja radi, 2038. godine to rastojanje na nebeskoj sferi će iznositi 2.0°, a 1991. godine je iznosilo 1.7°.

Continue reading “Susret Marsa i Plejada”

Noćno nebo -mart 2021

U martu je potrebno iskoristiti priliku za posmatranje sazvežđe Orion i objekata u njema, zatim sazvežđe Blizanci, pa i sazvežđe Bik. Razlog je što već u aprilu ova sazvežđa zalaze sve ranije i biće u sve nepovoljnijem položaju za posmatranje.

U sazvežđu Orion je zvezda Betelgez i maglina M42, u sazveđu Blizanci zvezde Kastor i Poluks kao i zvezdano jato M35, dok se u sazvežđu Bik nalazi maglina M1, kao i rasejana zvezdana jata Hijade i Plejade. U sazvežđu Bik će boraviti i planeta Mars, ali će biti slabog sjaja, odnosno magnituda će joj iznositi svega 1, 24.

Continue reading “Noćno nebo -mart 2021”

Astronomski kalendar 2021

Kalendar astronomskih aktivnosti za nebeske događaje koji se mogu predvideti u 2021. godini. Čeka nas veliki broj zanimljivih dešavanja i susreta na nebeskoj sferi. Zbog lakše preglednosti svaki mesec je prikazan na jednoj stranici koje možete listati na dnu teksta.

Continue reading “Astronomski kalendar 2021”

Timelapse koji fiksira zvezde i pokazuje rotaciju Zemlje

Svi znamo da je rotacija nebeske sfere samo privid i da se ustvari Zemlja okreće oko svoje ose. To je razlog zbog koga nam zvezde na nebu izlaze na istoku i zalaze na zapadu, dok istovremeno Zemlja rotira od zapada prema istoku.

Vrsta timelapsa koje snima Eric Brummel fiksira zvezde na nebu, odnosno Mlečni put, što nije slučaj na koji smo navikli dok gledamo timelepse u kojima su predeli na Zemlji fiksirani dok se zvezde na nebu okreću.

Continue reading “Timelapse koji fiksira zvezde i pokazuje rotaciju Zemlje”