Konjunkcija Merkura i Urana na večernjem nebu

U prethodnom tekstu je pisano o Merkuru i o povoljnom periodu za njegovo posmatranje, kao i o susretu Merkura i zvazdanog jata Plejade ili M45.

Merkur će imati još jedan zanimljiv “susret” na večernjem nebu i to sa planetom Uran. Ova zelenkasto-plavičasta planeta će imati magnitudu 5,9 i to je u teoriji dovoljno da se vidi golim okom, ali s obzirom da je malo verovatno da nađete idealnu posmatračku lokaciju, za Uran vam je potreban dvogled.

Konjunkcija će se dogoditi 18. aprila za nas u toku dana, pa je najbolje posmatrati ovaj susret 17 i 18. aprila nakon zalaska Sunca. Uran će biti teško vidljiv jer će Sunčeva svetlost još uvek ometati posmatranje, ali će verovatno uspeti onaj ko ima čist pogled prema zapadnnom horizontu sa visine (npr. brda)

Continue reading “Konjunkcija Merkura i Urana na večernjem nebu”

Uskoro Merkur u društvu Plejada

Merkur je najskrivenija planeta Sunčevog sistema koju možemo posmatrati golim okom, jer je jaka Sunčeva svetlost skriva veći deo godine.

Druga polovina aprila ove godine je delić godine kada možemo videtu ovu stenovitu planetu. Od polovine aprila Merukur je vidljiv nisko iznad zapadnog horizonta sa magnitudom oko – 0,9. Kako se bude bližio kraj aprila magnituda će opadati i krajem meseca će izositi oko 0,3.

Continue reading “Uskoro Merkur u društvu Plejada”

Zimski solsticij 2021

Dva puta godišnje jedna od zemljinih hemisfera dostiše svoj najveći nagib prema Suncu i tada dobija najviše sunčeve svetlosti i njeni stanovnici imaju najduži dan u godini, a događaj se naziva letnji solsticij. Istovremeno, druga hemisfera dobija najmanje sunčeve svetlosti i najkraći dan, a događaj se naziva zimski solticij. U astronomiji dva solsticija označavaju prelazak proleća u leto i prelazak jeseni u zimu.

Continue reading “Zimski solsticij 2021”

Kometa Leonard sve bliža. Da li će biti vidljiva golim okom?

Kao što je već najavljeno početkom godine na ovom blogu kometa Leonard se sada približava Suncu i postaje sve svetlija.

Kometu je otkrio astronom Greg Leonard koja i nosi ime po njemu – C/2021 A1 (Leonard). Za otkriće je iskoristio opservatoriju Mount Lemmon u Arizona. Slika na kojoj je kometa otkrivena 3. januara 2021. godine.

Kometa će biti najbliža Zemlji 12. decembra 2021. godine i proći će na bezbednoj udaljenosti od 34 907 464 km. Takođe, prognoze pokazuju da će proći relativno blizu Venere 18. decembra 2021. godine na udaljenosti 2 632 000 km.

Continue reading “Kometa Leonard sve bliža. Da li će biti vidljiva golim okom?”

Šta posmatrati u novembru na noćnom nebu

Novembar je mesec kada većina ljubitelja astronomije primeti na istočnom nebu sve raniji izlazak rasejanog zvezdanog jata Plajade, a ispod njega crvenkasno narandžastu zvezdu Aldebaran i sve to u sazvežđu Bik. Zatim nakon 21 h na istoku se pojavljuje zvezda Betelgez i sazvežđe Orion, a sa njegove desne strane i sazvežđe Blizanci sa zvezdama Kastor i Poluks.

Tada su već visoko na nebu sazvežđa Andromeda i Pegaz koja zauzimaju ogorman deo neba, kao i sazvežđe Persej. Sazvežđa velikog letnjeg trougla su već na zapadu i polako zalaze. Prvo nestaje zvezda Altair i sazvežđe Orao, zatim zvezda Vega i sazvežđe Lira i na kraju zvezda Deneb i sazvežđe Labud. Ovo su samo ona najveća sazvežđe. Tu je i mnogo manjih, ali ne i manje zanimljivih sazvežđa sa velikim brojem nebeskih objekata.

Continue reading “Šta posmatrati u novembru na noćnom nebu”

Zvezdano jato M15 u povoljnom položaju za posmatranje

Zbijeno zvezdano jato M15 se nalazi u sazvežđu Pegaz, koje zajedno sa sazvežđem Andromeda zauzima ogroman deo noćnog neba. Ima magnitudu od 6,30 i nije vidljivo golim okom, ali jeste u dvogledu i odlično izgleda u malim amaterskim teleskopima. Vidljivo kao mala zvezdana kuglica i lako se pronalazi na nebu.

Potrebno je na nebu pronaći sazvežđe Pegaz koje se često u zvezdanim kartama prikazuje zajedno sa sazvežđem Andromeda, baš kao što je prikazano na slici ispod preuzetoj iz programa Stellarium. Trenutno za pronalaženje zbijenog zvezdanog jata M15 može da pomogne sjajni Jupiter koji sa svojom magnitudom od čak -2,87 koji dominira istočnim nebom nakon zalaska Sunca.

Continue reading “Zvezdano jato M15 u povoljnom položaju za posmatranje”

Vreme je za sazvežđe Škorpija

Zahvaljujući sjajnoj crvenkasto-narandžastoj zvezdi Antares lako je na južnom nebu pronaći sazvežđen Škorpija. Ovo sazvežđe zauzima veliki deo južnog neba, ali je toliko nisko prema da se iz naših krajeva nikada ne vidi u celosti, odnosno rep škorpije je uvek ispod horizonta, zajedno sa popularnim rasejanim zvezdanim jatom NGC 6231. Izuzetak su februar i mart, ali i tada je rep Škorpije toliko nisko da je veoma teško posmatrati ga.

Antares je sjajna zvezda koju zbog svoje boje posmatrači često poistovećuju sa planetom Mars (crvenom planetom), a za to je kriv i njen položaj na nebu koji se nalazi blizu ravni ekliptike po kojoj se prividno kreću Sunce i ostale planete. Položaj Antaresa je nešto južnije od ove ravni.
Nalazi se na udaljenosti od 600 svetlosnih godina od nas i po svojoj prividoj veličini je na 13. mestu od svih zvezda na našem nebu.

Continue reading “Vreme je za sazvežđe Škorpija”

Venera je stigla na večernje nebo, vreme je za Merkur

Venera je sa jutarnjeg neba prešla na večernje. Na netu su astronomi amateri počeli da objavljuju prve ovogodišnje fotografije zvezde Večernjače, odnosno zvezde Danice. Ove amaterske astrofotografije posebno ukrašava i planeta Merkur koja je sada u odličnoj poziciji za posmatranje i fotografisanje na nekih 15 stepeni iznad zapadnog horizonta.

Obe planete se sada nalaze i sazvežđu Bik. Ovo je prilika da fotografišete planete Merkur i Veneru, kasnije rasejana zvezdana jata Plejade i Hijade, ali 12, 13 i 14. maja i Mesec u obliku tankog srpa. Dakle, odlična prilika za odlične astrofotografiju sa više zanimljivih objekata.

Continue reading “Venera je stigla na večernje nebo, vreme je za Merkur”

Merkur prividno blizu zvezdanog jata Plejade 4. maja

Večeras, 4. maja, imaćemo priliku da posmatramo najskriveniju planetu u Sunčevom sistemu, planetu Merkur, pored Plejada najpoznatijeg zvezdanog jata. Prividna udaljenost između njih na nebeskoj sferi će iznositi oko 2 stepena. Međutim, Merkur i Plejade će biti veoma nisko na nebu nakon zalaska Sunca pa neće biti prilike za duže posmatranje. Najbolje je potražiti ih oko 20:20 i tada će biti svega nekoliko stepeni iznad horizonta.

Continue reading “Merkur prividno blizu zvezdanog jata Plejade 4. maja”

Meteorski roj Lirida – prava prolećna astronomka poslastica

izvor: imo.net

Meteorski roj Lirida je prava prolećna astronomska poslastica. Nema zimskih temperatura kao kada su na nebu Kvadrantidi, već je temperatura uglavnom dovoljno visoka da se određeno vreme može posmatrati. Kvadrantidi su znatno brojniji od Lirida, ali ih početkom januara mali broj astronoma amatera posmatra.

Od 16-og  pa do 26. aprila na nebu se mogu videti Liridi koji predstavljaju meteorski roj, a ime su dobili po mestu na kome će se

pojaviti – sazvežđu Lira u blizini najveće zvezde Vege, koja dominira ovim delom neba.

Uzrok ove meteorske kiše jesu ostaci komete Thatcher (C/1861 G1) koja je prošla blizu Zemlje i za sobom ostavila roj sitnih čestica na koje Zemlja nailazi svake godine u ovo vreme.

Najveći ZPČ (Zenitski Prosek po Času) se očekuje u noći između 21. i 22. aprila, a iznosi obično oko 20-ak meteora, a njihova brzina je 49 km/s. Ipak, Liridi znaju da iznenade. Zabeleženi su slučajevi da je za sat vremena viđeno i do 100 meteora, odnosno popularno nazvanih “zvezda padalica”. Continue reading “Meteorski roj Lirida – prava prolećna astronomka poslastica”