Po 5 minuta za tela Sunčevog sistema (video)

Emisija 5 minuta za astronomiju i fiziku koja se emituje na Brainz TV bavi se popularizacijom astronomije i fizike tako što u svega nekoliko minuta ponudi najbitnije informacije o određenim nebeskim telima, pojavama i sl.

U ovom tekstu su postavljene emisije koje su za temu imale neka od tela Sunčevog sistema, pa uz kafu i odmor možete pogledati sve na jednom mestu. Autor i voditelj emisije je astrofizičar Jovan Aleksić.

Continue reading “Po 5 minuta za tela Sunčevog sistema (video)”

Meteorski roj Lirida – prava prolećna astronomka poslastica

izvor: imo.net

Meteorski roj Lirida je prava prolećna astronomska poslastica. Nema zimskih temperatura kao kada su na nebu Kvadrantidi, već je temperatura uglavnom dovoljno visoka da se određeno vreme može posmatrati. Kvadrantidi su znatno brojniji od Lirida, ali ih početkom januara mali broj astronoma amatera posmatra.

Od 16-og  pa do 26. aprila na nebu se mogu videti Liridi koji predstavljaju meteorski roj, a ime su dobili po mestu na kome će se

pojaviti – sazvežđu Lira u blizini najveće zvezde Vege, koja dominira ovim delom neba.

Uzrok ove meteorske kiše jesu ostaci komete Thatcher (C/1861 G1) koja je prošla blizu Zemlje i za sobom ostavila roj sitnih čestica na koje Zemlja nailazi svake godine u ovo vreme.

Najveći ZPČ (Zenitski Prosek po Času) se očekuje u noći između 21. i 22. aprila, a iznosi obično oko 20-ak meteora, a njihova brzina je 49 km/s. Ipak, Liridi znaju da iznenade. Zabeleženi su slučajevi da je za sat vremena viđeno i do 100 meteora, odnosno popularno nazvanih “zvezda padalica”. Continue reading “Meteorski roj Lirida – prava prolećna astronomka poslastica”

Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?

I dok su Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn stanovnici Zemlje posmatrali i pre nekoliko hiljada godina planete Uran I neptun su strpljivo čekale da budu otkrivene.

Dugo je planeta Saturn predstavljala granicu Sunčevog sistema kao najudaljenija planeta sve do 13. marta 1781. godine kada je astronom amater Vilijam Heršel (Friedrich Wilhelm Herschel) otkrio Uran. Inače, zbog Heršelovog doprinosa razvoju astronomije malo je mesta u literaturi gde je predstavljen kao astronom amater, pa mogu napisati slobodno astronom Vilijam Heršel.

On je već neko vreme radio na sistematskom proučavanju zvezda na nebu, pa je tako bilo i tog 13. marta. Postavio je svoj teleskop od 6,2 inča (otprilike 150 mm) ručne izrade i prelazio njime od jedne zvezde, preko druge… U neko doba te noći primetio je magličasti objekat za koji je pomislio da je kometa. Ovaj zaključak je bio sasvim logičan , a posebno u 18 veku, pa ga je uneo u svoj dnevnik.

Continue reading “Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?”

Susret Marsa i Plejada

Mars je i ovih dana vruća tema nakon sletanja rovera Perseverance. Svakog dana do nas stigne neka nova fotografija ili video sa ove planete. Međutim, Mars je sada posebno zanimljiv za astronomske posmatrače jer se polako približava veoma poznatom rasejanom zvezdanom jatu Plejade koje u Mesijeovom katalogu nosi oznaku M45.

Ovakav susret će se sledeći put dogoditi 4. februara 2038 godine, dok se poslednji put to dogodilo 20. januara 1991. godine. Ove godine konjunkcija Marsa i Plejada će se dogoditi 3. marta (naravno u sazvežđu BIk) kada će Mars proći južno od zvezdanog jata na 2,6°. Poređenja radi, 2038. godine to rastojanje na nebeskoj sferi će iznositi 2.0°, a 1991. godine je iznosilo 1.7°.

Continue reading “Susret Marsa i Plejada”

Noćno nebo -mart 2021

U martu je potrebno iskoristiti priliku za posmatranje sazvežđe Orion i objekata u njema, zatim sazvežđe Blizanci, pa i sazvežđe Bik. Razlog je što već u aprilu ova sazvežđa zalaze sve ranije i biće u sve nepovoljnijem položaju za posmatranje.

U sazvežđu Orion je zvezda Betelgez i maglina M42, u sazveđu Blizanci zvezde Kastor i Poluks kao i zvezdano jato M35, dok se u sazvežđu Bik nalazi maglina M1, kao i rasejana zvezdana jata Hijade i Plejade. U sazvežđu Bik će boraviti i planeta Mars, ali će biti slabog sjaja, odnosno magnituda će joj iznositi svega 1, 24.

Continue reading “Noćno nebo -mart 2021”

Vreme je za asteroid 4 Vesta

Vesta je najveći asteroid u glavnom asteroidnom pojasu koji se nalazi između Marsa i Jupitera, s obzirom da je Ceres dobio status patuljaste planete. Sa svojim prečnikom od 525 km vidljiv je nekada sa Zemlje teorijski golim okom, ali ipak se preporučuje posmatranje dvogledom ili malim amaterskim teleskopom kako lov ne bi bio uzaludan. Otkriven je 27. marta 1807. godine.

Ovaj asteroid nije klasifikovan kao opasan je se njegova orbita ne približava Zemljinoj. Napravi krug oko Zemlje za 1330 dana ili 3,64 godine, dok vreme rotacije iznosi 5,34 dana. Kada je Vesta najbliža Zemlji njana udaljenost iznosi 1,14 AJ.

Continue reading “Vreme je za asteroid 4 Vesta”

Ogroman asteroid u 2021. godini prolazi na 2 miliona km od Zemlje

Ove godine nas očekuje zanimljiv prolaz ogromnog asteroida pod zvaničnim nazivom 2001 FO32. Pod ogromnom asteroidom podrazumevamo to da je veći od 97% poznatih, ali ipak mali u odnosu na velike asteroide kao što je npr. Vesta. Ono što će biti zanimljivo za astronome amatere jeste da će kroz teleskop moći da posmatraju njegovo kretanje u realnom vremenu, jer se kreće velikom brzinom.

Continue reading “Ogroman asteroid u 2021. godini prolazi na 2 miliona km od Zemlje”

Meteorski rojevi u 2021. godini

Posmatranje i fotografisanje meteorskih rojeva je poseban izazov i zahteva strpljenje i

Perseid
Perseid koji sam snimio 2019. godine

povoljnu lokaciju. Takođe, broj meteora koje će te videti tokom maksimuma nekog od njih zavisi od svetlosnog zagađenja, faze Meseca, visine radijanta, njihov broj varira iz godine u godinu, ali i od spoljne temperature jer tokom hladnih noći vreme posmatranja je kraće pa samim tim i broj meteora koji ćete videti.

Vreme pojavljivanja određenog meteorskog roja je svake godine u isto vreme, a u tabeli ispod će biti nabrojani oni rojevi koji zaslužuju posebnu pažnju u pogledu aktivnosti i konstantnosti a koje ćemo imati prilike da vidimo i u 2021. godini (osim Kvadrantida koji su prošli). O svakom od njih više na blogu “SVEMIR” kada dođe vreme za posmatranje. Continue reading “Meteorski rojevi u 2021. godini”

Astronomski kalendar 2021

Kalendar astronomskih aktivnosti za nebeske događaje koji se mogu predvideti u 2021. godini. Čeka nas veliki broj zanimljivih dešavanja i susreta na nebeskoj sferi. Zbog lakše preglednosti svaki mesec je prikazan na jednoj stranici koje možete listati na dnu teksta.

Continue reading “Astronomski kalendar 2021”

Otkrivena nova zanimljiva kometa!

Otkriće komete nije nikakva novost, jer ih i astronomi amateri i profesionalni astronomi često otkrivaju. Neke od njih opstanu kratko nakon otkrića jer ih gravitacija Sunca rastrgne, druge nas posete samo jednom, treće prolete nezapaženo zbog veoma malog sjaja itd.

Međutim, ono što astronome amatere najviše zanima jesu komete koje su vidljive golim okom, jer ako se vide golim okom kroz dvogled ili teleskop izgledaju još spektakularnije. Jednostavno, uživaju u posmatranju i fotografisanju više detalja. Malo ledeno telo koje se na kratko pokaže zemljanima i nastavi svoj put.

Continue reading “Otkrivena nova zanimljiva kometa!”