Drakonidi znaju da iznenade. Maksimum 8. oktobra

Svake godine u oktobru Zemlja prolazi kroz ostatke komete Giacobini-Zinner i tada se ti ostaci sudaraju sa zemljinom atmosferom i sagorevaju, a što mi na Zemlji vidimo kao bljesak meteora. Kometa je otkrivena decembra 1900. godine i oko Sunca napravi krug svakih 6,6 godina. Svaki put kada preseče zemljinu orbitu ostavi za sobom deo materijala koji obogaćuje meteorski roj.

Masimum Drakonida se očekuje od 7 – 9. oktobra i predviđa se da bi ZPČ trebao da iznosi oko 35. Najbolje vreme za posmatranje je 8. oktobra uveče. 

Radijant Drakonida se nalazi u sazvežđu Zmaj (Draco), tačnije oko glave Zmaja u blizini zvezde Etamin, najsjajnije u zvezde u glavi Zmaja.

Continue reading “Drakonidi znaju da iznenade. Maksimum 8. oktobra”

Asteroid doleteo iz pravca Sunca, otkriven dan posle najbližeg susreta sa Zemljom

Nije novost da asteroidi stižu do Zemlje iz pravca Sunca, a primer za to je i asteroid koji je 15. februara 2013. godine eksplodirao iznad Čeljabinska u Rusiji nanevši štetu u šest ruskih gradova. Oko 1500 ljudi je zatražilo medicinsku pomoć, uglavnom zbog posekotina nanetih od razbijenih prozora. Ovaj asteroid je imao prečnik oko 17 metara.

Novootkriveni asteroid 2021 SG je projurio na pola udaljenosti Zemlja – Mesec, odnosno oko 190 000 km od Zemlje. To se dogodilo 16. septembra, alli je otkriven tek 17. septembra. Ovoga puta kao razlog, za kasno otkrivanje, je navedeno to da je asteroid došao iz pravca Sunca i da ga zbog toga astronomi nisu primetili.

Continue reading “Asteroid doleteo iz pravca Sunca, otkriven dan posle najbližeg susreta sa Zemljom”

Udar u Jupiter? Jasan bljesak u oblacima.

Nije tako retka pojava da neka kometa ili asteroid udare u Jupiter. U stvari, ovakve pojave su relativno česte. Jupiter svojom gravitacijom privlači mnoga mala nebeska tela u Sunčevom sistemu, a na taj način sprečava češće udare u planetu Zemlju.

Takođe, upravo astronomi amateri najčešće snime ove udare jer profesionalni teleskopi nisu tako često usmereni prema planetama Sunčevog sistema kako to jesu amaterski teleskopi.

Takav jedan sudar Jupitera i malog nebeskog tela se desio u noći između 13 i 14. septembra. Naravno, snimili su ga amateri i to u većem broju. a glavni cilj te noći im je ustvari bila senka satelita Io na Jupiterovim oblacima.

Continue reading “Udar u Jupiter? Jasan bljesak u oblacima.”

Otrivena ogromna kometa u Sunčevom sistemu

Kada kažemo ogromna kometa obično pomislimo na nebesko telo prečnika 10 km ili možda kao u filmu Deep Impact iz 1998. godine gde je kometa imala oko 8 km prečnika.

Međutim dva astronoma sa Univerziteta u Pensilvaniji su šest godina pretraživali fotografije koje je snimila moćna astro kamera (570-megapixel Dark Energy Camera (DECam)) postavljena na Victor M. Blanco teleskopu prečnika 4 metra u Čileu, a sve to u okviru projekta Dark Energy Survey (DES).

Cilj ovog projekta je istraživanje tamne energije, dok je kamera dizajnirana za snimanje 5000 kvadratnih stepeni neba i mapiranje oko 300 miliona galaksija za bolje razumevanje energije koja je oblikovala svemir.

Continue reading “Otrivena ogromna kometa u Sunčevom sistemu”

Uskoro maksimum Perseida, najpopularnijeg meteorskog roja

Iskorišćen je prošlogodišnji tekst.

O meteorskim rojevima…

Sa sigurnošću se može reći da je posmatranje zvezda padalica jedna od najzanimljivijih astronomskih aktivnosti. Mali kamen iz svemira pod određenim uglom uranja u Zemljinu atmosferu u kojoj se dezintegriše uz ogromno oslobađanje energije koju mi na Zemlji vidimo kao svetlosnu pojavu, a koja je nekada praćena i zvučnim efektima…

Niko vam precizno ne može reći koliko meteora ćete videti za noć, ali u tome i jeste sva draž posmatranja istih. Najveći broj meteora koji pripadaju određenom roju možete videti u noći maksimuma, a za neke rojeve taj broj može iznositi i nekoliko stotina.

Continue reading “Uskoro maksimum Perseida, najpopularnijeg meteorskog roja”

Otkrivena je nova zanimljiva kometa C/2021 O3 (PanSTARRS)

Kada napišemo zanimljva kometa misli se na kometu za koju postoji verovatnoća da bude vidljiva golim okom. Takva je i novootkrivena kometa C/2021 O3 (PanSTARRS).

Minor Planet Center je 1. avgusta objavio otkriće ove komete koja je dobila ima po Pan-STARRS teleskopu, kao i mnogo druge komete otkrivene ovim instrumentom. Teleskop Pan-STARRS, prečnika 1,8 m i koji se nalazi na opservatoriji Haleakala na Havajima, kometu je primetio 26. jula 2021. godine. Tada je kometa dobila privremenu oznaku P11ibiE.

U trenutku otkrića kometa je imala 20. magnitudu i nalazila se u sazvežđu Pegaz. S obzirom da kometa ima veoma izduženu eliptičnu putanju oko Sunca, pa najverovatnije pripada dugoperiodičnim kometama. Za sada je kometa C/2021 O3 (PanSTARRS) mali objekat kome nedostaje rep. Ipak, rep se kod kometa razvija dok se približava Suncu.

Continue reading “Otkrivena je nova zanimljiva kometa C/2021 O3 (PanSTARRS)”

Po 5 minuta za tela Sunčevog sistema (video)

Emisija 5 minuta za astronomiju i fiziku koja se emituje na Brainz TV bavi se popularizacijom astronomije i fizike tako što u svega nekoliko minuta ponudi najbitnije informacije o određenim nebeskim telima, pojavama i sl.

U ovom tekstu su postavljene emisije koje su za temu imale neka od tela Sunčevog sistema, pa uz kafu i odmor možete pogledati sve na jednom mestu. Autor i voditelj emisije je astrofizičar Jovan Aleksić.

Continue reading “Po 5 minuta za tela Sunčevog sistema (video)”

Meteorski roj Lirida – prava prolećna astronomka poslastica

izvor: imo.net

Meteorski roj Lirida je prava prolećna astronomska poslastica. Nema zimskih temperatura kao kada su na nebu Kvadrantidi, već je temperatura uglavnom dovoljno visoka da se određeno vreme može posmatrati. Kvadrantidi su znatno brojniji od Lirida, ali ih početkom januara mali broj astronoma amatera posmatra.

Od 16-og  pa do 26. aprila na nebu se mogu videti Liridi koji predstavljaju meteorski roj, a ime su dobili po mestu na kome će se

pojaviti – sazvežđu Lira u blizini najveće zvezde Vege, koja dominira ovim delom neba.

Uzrok ove meteorske kiše jesu ostaci komete Thatcher (C/1861 G1) koja je prošla blizu Zemlje i za sobom ostavila roj sitnih čestica na koje Zemlja nailazi svake godine u ovo vreme.

Najveći ZPČ (Zenitski Prosek po Času) se očekuje u noći između 21. i 22. aprila, a iznosi obično oko 20-ak meteora, a njihova brzina je 49 km/s. Ipak, Liridi znaju da iznenade. Zabeleženi su slučajevi da je za sat vremena viđeno i do 100 meteora, odnosno popularno nazvanih “zvezda padalica”. Continue reading “Meteorski roj Lirida – prava prolećna astronomka poslastica”

Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?

I dok su Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn stanovnici Zemlje posmatrali i pre nekoliko hiljada godina planete Uran I neptun su strpljivo čekale da budu otkrivene.

Dugo je planeta Saturn predstavljala granicu Sunčevog sistema kao najudaljenija planeta sve do 13. marta 1781. godine kada je astronom amater Vilijam Heršel (Friedrich Wilhelm Herschel) otkrio Uran. Inače, zbog Heršelovog doprinosa razvoju astronomije malo je mesta u literaturi gde je predstavljen kao astronom amater, pa mogu napisati slobodno astronom Vilijam Heršel.

On je već neko vreme radio na sistematskom proučavanju zvezda na nebu, pa je tako bilo i tog 13. marta. Postavio je svoj teleskop od 6,2 inča (otprilike 150 mm) ručne izrade i prelazio njime od jedne zvezde, preko druge… U neko doba te noći primetio je magličasti objekat za koji je pomislio da je kometa. Ovaj zaključak je bio sasvim logičan , a posebno u 18 veku, pa ga je uneo u svoj dnevnik.

Continue reading “Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?”

Susret Marsa i Plejada

Mars je i ovih dana vruća tema nakon sletanja rovera Perseverance. Svakog dana do nas stigne neka nova fotografija ili video sa ove planete. Međutim, Mars je sada posebno zanimljiv za astronomske posmatrače jer se polako približava veoma poznatom rasejanom zvezdanom jatu Plejade koje u Mesijeovom katalogu nosi oznaku M45.

Ovakav susret će se sledeći put dogoditi 4. februara 2038 godine, dok se poslednji put to dogodilo 20. januara 1991. godine. Ove godine konjunkcija Marsa i Plejada će se dogoditi 3. marta (naravno u sazvežđu BIk) kada će Mars proći južno od zvezdanog jata na 2,6°. Poređenja radi, 2038. godine to rastojanje na nebeskoj sferi će iznositi 2.0°, a 1991. godine je iznosilo 1.7°.

Continue reading “Susret Marsa i Plejada”