Hercšprung-Raselov (H-R) dijagram je veoma važan za izučavanje zvezda. On pokazuje odnos između temperature zvezda i njihovog sjaja. Na horizontalnoj osi je temperatura koja s leva na desno, a na vertikalnoj osi je prikazan sjaj koji raste odozdo na gore.

Postoji i posebna klasifikacija zvezda.

U odnosu na ova dva parametra zvezde su unutar dijagrama raspoređene po masi, hemijskom sastavu i starosti. Najveći broj zvezda je smešten u glavnom nizu koji se prostire od gornjeg levog ugla do donjeg desnog ugla na dijagramu. Naše Sunce se nalazi na sredini tog glavnog niza, pa se iz toga zaključuje da je ono samo jedna zvezda prosečne veličine i temperature. Naravno, postoje zvezde koje su i više od 1000 puta veće od Sunca, a i zvezde koje su mnogo puta manje od njega. Neke su znatno toplije, neke znatno hladnije. Međutim, za te zvezde postoje posebna mesta u ovom dijagramu.

Postoje zvezde koje su mnogo puta manje od Sunca, ali imaju ogromnu temperaturu i nisu veće od četri Zemljina prečnika. Na dijagramu su prikazane ispod glavnog niza. Te zvezde se nazivaju beli patuljci. Suprotno od njih, iznad glavnog niza nalaze se zvezde džinovi koje su desetinama puta veće od Sunca, ali su im temperature znatno niže. Tu su i superdžinovi čiji radijus prelazi i 1000 puta radijus Sunca.

Primera radi, zvezda Betelgez spada u superdžinove i nalazi se daleko iznad glavnog niza, dok zvezda Arktur spada u džinove i nalazi se na pola puta između Betelgeza i zvezda glavnog niza. Zvezda Sirijus je malo veća od Sunca i nalazi se na glavnom nizu, blizu njega. Praltilac Sirijusa, Sirijus B, spada u bele patuljke i nalazi se ispod glavnog niza na mestu koji je za njih predviđeno.

Mesta ostalih tipova zvezda se takođe vide na ovom dijagramu.