Najlepša konjukcija planeta je naravno konjukcija najsjajnijih planeta Venere i Jupitera.
Ova konjukcija se dešava u proseku jednom godišnje, ali ćemo ove godine imati više sreće pa ćemo moći da ih vidimo dva puta za godinu dana. Drugi put će se desiti 24. novembra 2019. godine, ali tada na večernjem nebu.
Prva konjukcija Venere i Jupitera desiće se 22. januara u jutarnjim satima pre izlaska Sunca. Tog jutra će Sunce izaći u 6 sati i 59 minuta, ali će već 30-ak minuta pre njegovog izlaska biti teško za posmatranje konjukcije zbog Sunčevog sve jačeg sjaja.
Konjukciju ćete moći posmatrati nakon 4h pa sve do 6:30. Ukoliko budete imali sreće možete videti i Saturn, ali verovatno će biti teško vidljiv jer se pojavljuje iznad istočnog horizonta nakon 6h sa magnidutom od 0,54…dakle ne tako sjajan.
Ove dve planete se često susreću na sličnom mestu na nebu i to blizu zvezde Antares. Naravno, ovi objekti nisu blizu jedan drugog već nama samo tako izgleda prividno kada ih posmatramo sa Zemlje. Jupiter je udaljen od Sunca 778 miliona km, a Venera oko 108 miliona km. Zvezda Antares je udaljena oko 600 svetlosnih godina od nas- na slici sjajna zvezda desno od Venere i Jupitera.
Antares je sjajna zvezda koja se nalazi u sazvažđu Škorpija (Scorpuis), koje je inače jedno od većih sazvežđa na nebu. Ova zvezda je crvene boje pa je ljudi često pomešaju sa planetom Mars (Crvenom planetom), a za to je kriv i njen položaj na nebu koji se nalazi blizu ravni ekliptike po kojoj se prividno kreću Sunce i ostale planete. Položaj Antaresa je nešto južnije od ove ravni.
Više o Antaresu možete pročitati >>>> OVDE.
Jupiter i Venera će se nalaziti u sazvežđu Zmijonoša (onog što ne postoji u horoskopima kao znak), dok će Saturn biti u sazvežđu Strelac. Naravno zvezda Antares je najsjajnija Zvezda u sazvežđu Škorpija.
Magnitude: Venera -4.41; Jupiter – 1.84; Antares 1.05; Saturna 0.54.
Na slici iznad su uporedne veličine nekih zvezda gde se vidi koliko je Sunce minijaturna zvezda u odnosu na Betelgez i Antares.
SVEMIR 
Jel moguće da je Betelgez veći od Sunca?
I to koliko.
Betelgez je crveni superdžin i jedna od najsjajnijih zvezda na našem nebu. Prečnik je jednak 4,5 puta prečnika Zemljine orbite oko Sunca. Kada bi se ova zvezda nalazila na mestu Sunca u njenoj unutrašnjosti bi se našle sve unutrašnje planete Sunčevog sistema – Merkur, Venera, Zemlje i Mars, a njene granice bi bile blizu Jupiterove orbite.
Njen prečnik je preko 900 puta veći od Sunca, ali se veruje da njegova masa ne prelazi više od 20 Sunčevih. Verovatno je nastao iz oblaka gasa koji se i danas može videti u sazvežđu Orion, a u kome se nalazi Betelgez. Lako se uočava po svojoj žuto-narandžastoj boji i spektralne je klase M1. Najveći deo zračenja ove zvezde je u infracrvenom delu spektra.
Jedanaesta je zvezda po sjaju na nebu i promenljivog je sjaja, a to je primećeno još 1836. godine. Promena sjaja je posledica nestabilnosti njene atmosfere.
Njena starost se procenjuje na svega 6 miliona godina, ali je zbog svoje velike mase brzo sagorela svoj vodonik i prešla u fazu fuzije helijuma u ugljenik. Udaljena je od nas oko 640 svetlosnih godina i njena površinska temperatura iznosi oko 3000 K, a prečnik mu je , kao što je rečeno, 900 puta veći od Sunčevog. Ipak, njena gustina je slična vazduhu, zbog njenog širenja.
Postoji mogućnost da je do eksplozije supernove već došlo, ali zbog daljine ta informacija tek treba doći do nas (zbog ograničene brzine svetlosti). To se može desiti večeras ili za nekoliko hiljada godina, ali je jedno sigurno…desiće se!