Kometa ATLAS (C/2020 M3) je trenutno najsjajnija na nebu, ali nije sjajna kao kometa NEOWISE koju smo golim okom posmatrali u julu. Ova kometa je vidljiva dvogledom jer joj je trenutna magnituda oko 8,1. U dvogledu će biti vidljiva kao mala bleda mrlja koju ćete jasno razlikovati od zvezda.
Continue reading
Kometa ATLAS (C/2020 M3) je trenutno najsjajnija na nebu, ali nije sjajna kao kometa NEOWISE koju smo golim okom posmatrali u julu. Ova kometa je vidljiva dvogledom jer joj je trenutna magnituda oko 8. U dvogledu će biti vidljiva kao mala bleda mrlja koju ćete jasno razlikovati od zvezda.
Continue reading
Halejeva kometa (zvanična oznaka 1P/Halley) je najpoznatija periodična kometa u Sunčevom sistemu sa periodom pojavljivanja od 76. godina u proseku, a periodičnost varira od 74-79. godina. Ime je dobila po Edmundu Haleju koji je proučavajući zapise o kometi viđenoj 1456, 1531 i 1682. godine odredio njen period. Odnosno dolazi do zaključka da je u pitanju jedno nebesko telo koje se periodično pojavljuje na nebu. Edmund je predvideo njeno ponovno pojavljivanje 1758. godine, ali to nije doživeo da vidi.
Zapisi o Halejevoj kometi postjali su još pre nove ere i od tada se zapisi redovno ažuriraju u proseku svakih 76. godina, ali se do Halejevog otkrića njene periodičnosti nije znalo da je to jedno nebesko telo viđeno do tada 27 puta. Dimenzije su joj
Krajem prošle i početkom ove godine zvezda Betelgez je bila centru pažnje amaterskih i profesionalnih astronoma zbog naglih promana u njenom sjaju. Čak i golim okom se jasno moglo videti da je sjaj ove zvezde opadao iz dana u dan. Takva nestabilnost je mnoge navela na zaključak da je došlo vreme da Betelgez završi svoj životni ciklus u eksploziji supernove.
Continue reading
Sjajna žuto-narandžasta zvezda Betelgez je pravi zvezdani superždin u sazvežđu Orion, tačnije
Sazvežđe Orion – -foto: Stellarium
na njegovom desnom ramenu. Prečnik joj je 4,5 puta veći od prečnika Zemljine orbite oko Sunca. Kada bi se ova zvezda nalazila na mestu Sunca u njenoj unutrašnjosti bi se našle sve unutrašnje planete Sunčevog sistema – Merkur, Venera Zemlja i Mars, a njene granice bi bile blizu Jupiterove orbite.
Crveni superdžin predstavlja fazu u životu jedne masivne zvezde, nakon koje zvezda može završiti svoj životni vek kao supernova. Upravo to se očekuje i sa Betelgezom iako je žuto narandžasta. Postoji verovatnoća da se taj događaj već odigrao, a da zemljani sada samo čekaju da ta svetlost stigne do nas.
O zvezdi Betelgez
Njen prečnik je preko 900 puta veći od Sunca, ali se veruje da njegova masa ne prelazi više od 20 Sunčevih. Verovatno je nastao iz oblaka gasa i prašine koja se i danas može videti u sazvežđu Orion, a u kome se nalazi Betelgez. Lako se uočava po svojoj žuto-narandžastoj boji i spektralne je klase M1. Continue reading
