Sazvežđe Veliki Medved (Ursa Major- UMa) je jedno od onih sazvežđa koje nikada ne zalaze ispod horizonta. Takva sazvežđa se jednim imenom nazivaju cirkumpolarna sazvežđa. Razlog zbog koga su uvek vidljiva na nebu iznad naših glava je taj što se prividno nalaze blizu zvezde Polaris (Severnjača).

Slika 1.

U ovom sazvežđu se golim okom, pod dobrim posmatračkim uslovima, mogu prebrojati oko 150 zvezda. Jedno je od najvećih sazvežđa na nebu, a prepoznaje se po svom specifičnom obliku koji prave njegove najsjajnije zvezde. To je oblik velikih kola, velike kašike ili kako je već ko video od starih astronoma. Takođe, ovaj deo neba obiluje galaksijama, od kojih su većina spiralne.

Neke od najsjajnijih zvezda u ovom sazvežđu su:

  1. Dubhe
  2. Merak
  3. Mizar
  4. Megrez
  5. Ailoth
  6. Phad
  7. Alkaid

Odnosno, ovo su zvezde koje čine poznata Velika kola u ovom sazvežđu. Međutim, ovo nije celo sazvežđe, već ono obuhvata znatno veći deo neba koji krije veoma interesantne objekte koji se mogu posmarati manjim instrumentima (slika 1.).

Zvezda Mizar ima i svog pratiovca, zvezdu Alkor, koji zajedno čine dvojni sistem koji se lepo može posmatrati i dvogledom. Ukoliko su uslovi povoljni i vid vas dobro služi videćete ovaj sistem i golim okom.

Slika 2.

Na slici 2. vidimo taj sistem. Međutim, ovde možemo videti još neke objekte. Levo od zvezde Alkaid je galaksija Vrtlog koja u Mesijeovom katalogu nosi oznaku M51. Zvanični naziv je NGC 5194. Može se videti i jačim dvogledom, dok se pomoću manjih astronomskih teleskopa može videti i galaksija NGC 5195 koja se nalazi odmah iza M51 (vidi sliku na dnu teksta).

Galaksija M101 (NGC 5457) sa zvezdama Alkaid i Mizar čini skoro pa jednakostranični trougao. Poznata je i pod nazivom Vatreno kolo. Spiralna galaksija duplo veća od Mlečnog puta.

Slika 3.

Odmah pored zvezde Phad (slika 3.) prividno stoji galaksija M109 ili službeno NGC 3992. To je prečkasta spiralna galaksija slična našem Mlečnom putu. U njoj je do sada uočena samo jedna supernova SN 1956A.

Slika 4.

Sazvežđe Veliki Medved se graniči sa sazvežđem Lovački Psi (Canes Venatici) (slika 4.) koje se prepoznaje pomoću dve zvezde niskog sjaja Cor Caroli i Chara. Blizu linije koja spaja ove dve zvezde  nalazi se spiralna galaksija M94 koja je upola manja od Mlečnog puta. Desno od nje je još jedna spiralna galaksija M106 (NGC 4258) koja spada u tamnije galaksije za čije posmatranje je potreban teleskop od 150 mm pa naviše, da bi posmatranje bilo odgovarajuće.

Slika 5.

I naravno, tu su i nezaobilazne Bodeove nebule (slika 5.), odnosno M81 (NGC 3031) i M82 (NGC 3034) . Otkrio ih je Johann Elert Bode . Obe galaksije su udaljene od nas oko 150 000 svetlosnih godina. M82 je deformisana, a uzrok tome je gravitaciono delovanje galaksije M82.

Slika 6.

U Velikom Medvedu se nalazi spiralna galaksija M108 (NGC 3556) (slika 7.) koja je malo veća od naše galaksije. Kod nje je zanimljivo što joj se ne primećuje jezgro već samo disk prašine koji je okružuje i neka veća jata zvezda.

Tu je i maglina Sova (Owl Nebula) ili M97 (NGC 3587). Procenjena starost ove magline je 6000 godina i veoma je zahtevna za posmatranje.

Ovaj par galaksija (M81 i M82) su veoma popularne za posmatranje kod astronoma amatera, a posebno kod astrofotografa.

Slike nekih od pomenutih objekata:

M81 i M82

Mlečni Put (prečnik 100 000 s.g.) - Foto Nasa

M97

M51