Ako nekoga pitate da vam kaže ime neke galaksije najverovatnije će to biti Andromeda. Razloga za to je mnogo, a neki od njih su:

  • Nama najbliža galaksija (ako ne računamo patuljaste galaksije koje su sateliti Mlečnog puta)
  • Vidljiva je golim okom i iz naseljenih sredina
  • Često se piše i priča o sudaru Andromede i Mlečnog puta u dalekoj budućnosti
  • Postoje i simulacije tog sudara
  • Astrofotografima amaterima omiljena meta jer mogu izvući i najviše detalja
  • Deo je sazvežđa Andromeda itd.

Ako ovu galaksiju želite da vidite golim okom neće vam biti potrebno previše truda, naravno ukoliko znate gde da gledate. A ako ste na nekom mestu gde kilometrima okolo nemate gradska svetla začudićete se kako se ovaj magličasti nebeski objekat vidi.

Kada je posmatramo mi uglavnom vidimo nešto šire od njenog sjajnog centra, a sva lepota je vidljiva na astrofotografijama. Takođe i u okularu vidimo samo njene delove jer ne može stati u njegovo vidno polje zbog površine koju zauzima na nebu. Za lakše razumevanje poslužiće vam slika ispod i na njoj je prikazano kako bi to izgledalo kada bi imala veći sjaj, kao i poređenje sa Mesecom:

foto_ Reddit / tombh

Jednostavno, da je sjajnija galaksija Andromeda bi bila skoro 6 puta veća od Meseca. Poređenja radi Mesec je udaljen u proseku 384 000 km i ima prečnik oko 3450 km, dok je Andromeda udaljena oko 2,2 miliona svetlosnih godina i ima prečnik oko 110 000 svetlosnih godina. Teško je zamisliti te razmere, ali vredi pokušati.

U Mesijeovom katalogu objekata ona nosi oznaku M31, a u NGC katalogu NGC 224. Ona je i jedan od članova naše Lokalne grupe galaksije u koju spadaju, pred Mlečnog puta i nje, još 30-ak manjih galaksija, od kojih se ističe i galaksija Trougao.

Oko nje kruže dve galaksije, koje su njeni stalni pratioci, a to su male eliptične galaksije M32 i M110. Njih nije moguće videti golim okom već samo optičkim instrumentima – dvogledom ili amaterskim teleskopom. Pored ovih galaksija satelita postoje još 10-ak galaksija koje prate Andromedu.

  • Kako pronaći galaksiju Andromeda na nebu?

Sazvežđe Andromeda pripada grupi jesenjih sazvežđa i može se posmatrati od maja, ali samo u ranim jutarnjim satima dok se u julu već može videti oko ponoći. Krajem marta se posmatranje završava.

andromeda

Galaksija Andromeda – foto: Stellarium

Kao polazni orijentir poslužiće nam sazvežđe Kasiopeja koje se lako prepoznaje po svom obliku sličnom slovu W. Ukoliko imate problema da pronađete Kasiopeju može vam poslužiti >>>> ovaj tekst.

Na slici ispod se vidi da se sazvežđe Andromeda graniči sa sazvežđem Kasiopeja i da se nalazi sa suprotne strane od one na kojoj je “slovo” W okrenuto.

Zvezde koje dominiraju u sazvežđu Andromeda su oko druge magnitude i to su zvezda Alpheratz koja se nalazi na samoj granici sa sazvežđem Persej, zatim za nas najbitnija zvezda Mirach i Almach.

Na slici se vidi da se iznad zvezde Mirach nalaze dve zvezde spojene linijom koje su manjeg sjaja od nje. Galaksija Andromeda se nalazi desno od druge zvezde. Na slici vidljiva kao bleda mrlja.

Cass_And_Galaxy_Dbl_Cl_SMALL

Zanimljivo je da se linije sazvežđa Andromeda često prikazuju spojene sa sazvežđem Persej i ovako prikazana dva sazvežđa zauzimaju ogroman deo noćnog neba.

  • Andromeda drugim očima

Galaksija Andromeda je viđena drugim “očima”, pomoću svemirskih teleskopa Herschel i XMM-Newton.

“XMM-Newton” je ESA – in teleskop koji traga za redndgenskim izvorima u svemiru, odnosno izvorima X zračenja. Lansiran je 10.

XMM-Newton – ESA

decemba 1999. godine pomoću rakete Ariane 5.

Ime sve govori. X – se odnosi na zračenje, MM – multi-mirror (poseduje 170 tankih cilindričnih ogledala) i u čast Isaka Njutna.

Herschel”, ESA – ina svemirska opservatorija, nosi najveći i najmoćniji infracrveni teleskop do sada. Cilj ove misije je bolje upoznavanje

Herschel – ESA

života i evolucije zvezda i bolje razumevanje evolucije Svemira.

Primarno ogledalo mu je prečnika 3,5 metara i za 1,5 puta je duži od svemirskog teleskopa Habla. Takođe može da prikupi i do 20 puta više svetlosti nego prethodni teleskopi ovog tipa.

Slikajući našu najbližu galaksiju Andromedu viđena su područija rađanja i umiranje zvezda onako kako ih ljudsko oko ne može videti. Veliki prstenovi prašine, u kojima se rađaju nove zvezde, verovatno vode poreklo od sudara Andromede sa nekom manjom galaksijom viđeno u infracrvenom spektru i umiruće zvezde viđene u X spektru koncentrisane većim delom oko centra Andromede.

Andromeda (IC, X) – Foto: ESA

 

  • Simulacija sudara dve galaksije

Video ispod ispod prikazue simulaciju sudara galaksija Andromeda i mlečnog puta: