Krajem prošle i početkom ove godine zvezda Betelgez je bila centru pažnje amaterskih i profesionalnih astronoma zbog naglih promana u njenom sjaju. Čak i golim okom se jasno moglo videti da je sjaj ove zvezde opadao iz dana u dan. Takva nestabilnost je mnoge navela na zaključak da je došlo vreme da Betelgez završi svoj životni ciklus u eksploziji supernove.
Continue reading
Mesec april je već dugi niz godina globalni mesec astronomije tokom koga se broj lokalnih astronomskih aktivnosti povećava a sve u ciju popularizacije astronomije kao nauke. Nažalost, ove godine to neće biti slučaj, ali su članovi astronomskog društva “Eureka” smislili način kako da se astronomijom bavimo od kuće. Takođe, na ovom blogu i FB stranici bloga biće često objavljivane kratke astronomske zanimljivosti.
Prvi astronomski događaj koga se setim kada je u pitanju april jeste meteorski roj Lirida. Mogu se videti na nebu od 16 pa do 26. aprila, a ime su dobili po mestu na kome će se pojaviti – sazvežđu Lira u blizini najveće zvezde Vege, koja dominira ovim delom neba. Continue reading
Ove godine će martovsko noćno nebo biti nekako zanimljivije za posmatranje golim okom u jutarnjim satima, ali će i u večernjim satima imati šta da se vidi.
Nakon zalaska Sunca Venera je nezaobilazna meta za posmatranje, dok će u jutarnjim satima niz od tri planete biti dominantan. Niz će činiti Saturn, Jupiter i Mars.
Venera se sa magnitudom od – 4,36 (za 10.03.2020) nalazi u sazvežđu Ovan, a prividno u njenoj blizini nalaziće se i planeta Uran sa trenutnom magnitudom 5,87. Venera će do kraja marta preći u sazvežđe Bik. Već 3. aprila Venera će se nalaziti prividno u rasejanom zvezdanom jatu Plejade ili M45. Odlična prilika za astrofotografije. Continue reading
Sjajna žuto-narandžasta zvezda Betelgez je pravi zvezdani superždin u sazvežđu Orion, tačnije
Sazvežđe Orion – -foto: Stellarium
na njegovom desnom ramenu. Prečnik joj je 4,5 puta veći od prečnika Zemljine orbite oko Sunca. Kada bi se ova zvezda nalazila na mestu Sunca u njenoj unutrašnjosti bi se našle sve unutrašnje planete Sunčevog sistema – Merkur, Venera Zemlja i Mars, a njene granice bi bile blizu Jupiterove orbite.
Crveni superdžin predstavlja fazu u životu jedne masivne zvezde, nakon koje zvezda može završiti svoj životni vek kao supernova. Upravo to se očekuje i sa Betelgezom iako je žuto narandžasta. Postoji verovatnoća da se taj događaj već odigrao, a da zemljani sada samo čekaju da ta svetlost stigne do nas.
O zvezdi Betelgez
Njen prečnik je preko 900 puta veći od Sunca, ali se veruje da njegova masa ne prelazi više od 20 Sunčevih. Verovatno je nastao iz oblaka gasa i prašine koja se i danas može videti u sazvežđu Orion, a u kome se nalazi Betelgez. Lako se uočava po svojoj žuto-narandžastoj boji i spektralne je klase M1. Continue reading
