Ove godine će martovsko noćno nebo biti nekako zanimljivije za posmatranje golim okom u jutarnjim satima, ali će i u večernjim satima imati šta da se vidi.
Nakon zalaska Sunca Venera je nezaobilazna meta za posmatranje, dok će u jutarnjim satima niz od tri planete biti dominantan. Niz će činiti Saturn, Jupiter i Mars.
Venera se sa magnitudom od – 4,36 (za 10.03.2020) nalazi u sazvežđu Ovan, a prividno u njenoj blizini nalaziće se i planeta Uran sa trenutnom magnitudom 5,87. Venera će do kraja marta preći u sazvežđe Bik. Već 3. aprila Venera će se nalaziti prividno u rasejanom zvezdanom jatu Plejade ili M45. Odlična prilika za astrofotografije.
Sve ranije zalalaze zimka sazvežđa kao što su Orion, Blizanci i Veliki Pas sa zvezdama, Betelgez, Rigel, Kastor, Poluks i najsjajnijom zvezdom Sirijus pa bi trebalo iskoristiti priliku za posmatranje objekata u njima.
U Orionu je trenutno najinteresantnija zvezda na nebu, zvezda Betelgez koja ipak nije eksplodirala, odnosno astronomi su dobro pretpostavili.
Njen prečnik je preko 900 puta veći od Sunca, ali se veruje da njegova masa ne prelazi više od 20 Sunčevih. Verovatno je nastao iz oblaka gasa i prašine koja se i danas može videti u sazvežđu Orion, a u kome se nalazi Betelgez. Lako se uočava po svojoj žuto-narandžastoj boji i spektralne je klase M1. Najveći deo zračenja ove zvezde je u infracrvenom delu spektra.
Više o ovoj zvezdi možete počitati >>>> ovde.
Ispod Orionovog pojasa je i maglina vidljiva golim okom. Jedno je sigurno, maglina Orion ili M42 (oznaka prema Mesijeovom katalogu) je najpoznatija maglina na noćnom nebu. Takođe ovo je maglina sa najvećim brojem astrofotografija na internetu jer je najčešća meta amatera astrofotografa, a razlog je jednostavan – iz nje se može izvući veliki broj detalja.
Ispod zvezde Sirijus se nalazi otvoreno zvezdano jato M41 koje se pod dobrim posmatračkim uslovima vidi i golim okom jer ima magnitudu 4,5. U sazvežđu Blizanci se nalazi prelepo jato M35.
Između sazvežđa Ovan u kome se nalazi Venera i sazvežđa Orion nalazi se sazvežđe Bik u kome ne treba propustiti za posmatranje zvezdanih jata Plejada i Hijada. Za teleskop je prelepa meta Krab maglina, ostatak supernove.
Rasejano zvezdano jato Plejade (u narodu poznato kao Vlašići) nalazi se u sazvežđu Bik i udaljeno je od nas oko 380 svetlosnih godina. U NGC katalogu (New General Catalogue – novi opšti katalog) nosi oznaku 1435, dok je u Mesijeovom katlogu prepoznatljivo po oznaci M45.
Više o Plejadama možete pročititi >>>> OVDE!
Na nebu sve viši položaj zauzimaju prolećna sazvežđa kao što su Lav i Devica. U njima nema objekata koji se lako mogu posmatrati golim okom, ali uz pomoć teleskopa se mogu videti na desetine galaksija. Najlepša je svakako galaksija Sombremo ili M104.
Na jutarnjem nebu su trenutno Saturn, Jupiter i Mars u nizu, ali s obzirom da je Mars nama najbliži najbrže se kreće na nebu pa će u martu prividno proći pored Jupitera i Saturna.
Konjukcija Jupitera i Marsa će se desiti 20. marta, a Saturna i Marsa na kraju meseca.
Znamo da je Pluton toliko udaljen i toliko mali da se ne može videti i jačim amaterskim teleskopima jer mu se je magnituda preko – 14. Međutim, njegov položaj možemo odrediti u martu pomoću polažaja Jupitera i Saturna što je prikazano na slici iznad.
Video: NASA preporuka za posmatranje neba u martu:
Za polje upoznavanje sa objektima na noćnom nebu, njihovim položajima i sazvežđima u kojima se nalaze kliknite na sliku ispod:
SVEMIR 