Halejeva kometa je definitivno najpoznatija kometa u svemiru za nas zemljane, ali ne zato što je na nebu ona nešto spektakularno već zbog zanimljive priče o njoj.

O njoj je pre nekoliko dana pisano, malo pre maksimuma meteorskog roja Orionida, pa ću ovde to kratko ponoviti:

Halejeva kometa (zvanična oznaka 1P/Halley) je najpoznatija periodična kometa u Sunčevom sistemu sa periodom pojavljivanja od 76. godina u proseku, a periodičnost varira od 74-79. godina. Ime je dobila po Edmundu Haleju koji je proučavajući zapise o kometi viđenoj 1456, 1531 i 1682. godine odredio njen period. Odnosno dolazi do zaključka da je u pitanju jedno nebesko telo koje se periodično pojavljuje na nebu. Edmund je predvideo njeno ponovno pojavljivanje 1758. godine, ali to nije doživeo da vidi.

Zapisi o Halejevoj kometi postjali su još pre nove ere i od tada se zapisi redovno ažuriraju u proseku svakih 76. godina, ali se do Halejevog otkrića njene periodičnosti nije znalo da je to jedno nebesko telo viđeno do tada 27 puta. Dimenzije su joj 16x8x8 km i pripada grupi najtamnijih objekata koje poznajemo jer odbija svega 4% sunčeve svetlosti.

Poslednji put je bila na našem nebu u februaru 1986. godine, a sledeći put će se to desiti u leto 2061. godine. Iz ovoga je lako zaključiti da je moguće videti ovu kometu svega dva puta tokom života…ukoliko imate sreće.

Zemlja prolazi kroz ostatke Halejeve komete dva puta godišnje i to u maju i oktobru, jer preseca Zemljinu putanju na dva mesta i to čini svakih 76. godina tokom svog puta kroz unutrašnji Sunčev sistem. Odnosno, zahvaljujući prolasu ove komete imamo plus dva meteorska roja godišnje.

Gde se Halejeva kometa sada nalazi?

Ova kometa pripada grupi kratkoperiodičnih kometa, a njena orbita ima veliki nagib u odnosu na ravan ekliptike. Na slici ispod je prikazana njena orbita u odnosu na planete i orbite drugih planeta u Sunčevom sistemu:

• 

• 

• 

Položaj komete na slici koja pokazuje putanju kroz celi Sunčev sistem je njen položaj u ovom trenutku, a na našem nebu se ona nalazi u sazvežđu Hydra. Najsjajniji objekat prividno u njenoj blizini je zvezda Procyon u zimskom sazvežđu Mali Pas, a na slici ispod se takođe vidi i njen položaj u odnosu na najsjajniju zvezdu na našam nebu, zvezdu Sirijus.

Trenutna udaljenost komete od nas iznosi 5 251 786 338 km, a to je oko 35 AJ (1 AJ 150 000 000 km), dok svetlost do nje putuje za 4h 51m 58s.

Međutim, magnituda Halejeve komete je 1986. godine bila oko 4, a procena (prema theskylive.com) za 2061. godinu je da će magnituda biti oko 2. Dakle, biće vidljiva golim okom ali neće biti ništa spektakularno. Po sjaju bi trebalo da bude blizu komete NEOWISE koja je u julu ove godine bila u centru pažnje ljubitelja astronomije i koja je sigurno naslikaniji nebeski objekat u poslednjih 10-ak godina.

Da li je sada moguće teleskopima posmatrati Halejevu kometu?

Nažalost, nije. Magnituda ove komete je preko +25 tako da je moguće videti je samo na astrofotografijama veoma velikih (pro) teleskopa. Za amatere i njihovu opremu ova kometa će biti vidljiva tek krajem 2060. godine, a golom oku bi trebalo da postane dostupna početkom jula 2061. godine.

Više letelica se te 1986. godine približio Halejevoj kometi, a slika na vrhu teksta pokazuje jezgro komete snimljeno 14. marta te iste godine pomoću Multicolour kamere na letelici Giotto. Letelica je prišla na manje od 600 km jezgru komete.