sazvežđa

Sazvežđa – foto: Stellarium

Poznavanje položaja sazvežđa na nebu predstavlja osnovu za astronomska posmatranja. Međutim, pre potrage za sazvežđima na nebu potrebno je upoznati se sa njima, njihovim imenima, oznakama i podelama.

Zašto je sve to potrebno?

Nije jednostavno zapamtiti brzo sva sazvežđa na nebu, a glavni razlog je taj da se određena sazvežđa vide u određenim delovima godine. Zbog toga je potrebno da prođe minimum jedna godina dok se iznad nas sva sazvežđa pojave. Uslov je da imate dovoljno vremena za česta posmatranja neba. Takođe, ona su osnov za lakše snalaženje tokom posmatranja. Naravno, ovo se odnosi samo na noćno nebo.

Nažalost, sa jednog mesta na Zemlji nemoguće je videti sva ta savežđa, pa se nameće jedna od podela sazvežđa je na sazvežđa severnog i južnog neba.

Nebo je podeljeno na 88 sazvežđa od kojih su neka vidljiva samo sa južne, a neka samo sa severne zemljine polulopte. Međutim, postoje i sazvežđa koja su vidljiva i sa jedne i sa druge strane i obično se nalaze bliže horizontu, a nekada vidimo samo deo nekog sazvežđa. Sa severne zemljine polulopte moguće je videti oko 60 sazvežđa. Svih 88 sazvežđa imaju jasno određene granice.

U svakom sazvežđu su zvezde označene grčkim slovom i uglavnom je sa alfa obeležena najsjajnija zvezda, ali to nije obavezno pravilo.

alfabet

Sazvežđe predstavlja oblast na nebu koja je određena uslovnom granicom i svi objekti koji su unutar te granice, pripadaju tom sazvežđu. Njihov raspored se prikazuje zvezdanim kartama ili zvezdanim katalozima (nema nikakve veze sa astrologijom, da ne dodje do zabune)! Sazvežđa postoje samo da bi se lakše snalazili tokom posmatranja neba i nemaju nikakvu drugu svrhu.Delovi nekih sazvežđa po kojima su ona poznatija čine asterizmi, kao što je npr. deo sazvežđa Veliki medved asterizam Velika Kola.

Zamišljene granice svih sazvežđe su uglavnom duž linija rektascenzije i deklinacije. Rekrascenzija i deklinacija su ekvivalentne geografskoj širini i dužini, samo zamišljeno projektovanih na nebu.

Rektascenzija se meri u odnosu na nebeski meridijan koji prolazi kroz gama tačku ili tačku prolećne ravnodnevnica, dok se deklinacija meri severno ili južno od nebeskog ekvatora (ekvator projektovan na nebesku sferu).

Zvezde u sazvežđima uglavnom nemaju veze jedna sa drugom i mogu biti udaljene jedna od druge i stotine svetlosnih godina. Međutim, naše oko to ne može da vidi i deluje kao da su na nekoj dvodimenzionalnoj tamnoj podlozi po kojoj su stari narodi ucrtavali linije i definisali prva sazvežđa.

Ispod sledi tabela sa zvaničnim imenima sazvežđa, prevedenim imenima, skraćenicama i najsjajnijim zvezdama u njima:

Red. br. Ime sazvežđa Ime Skraćenica Najsjaj. zvezda
1. Andromeda Andromeda And Alpheratz
2. Antlia Šmek Ant α Antliae
3. Apus Rajska ptica Aps α Apodis
4. Aquarius Vodilija Aqr Sadalsud
5. Aquila Orao Aql Altair
6. Ara Oltar Ara β Arae
7. Aries Ovan Ari Hamal
8. Aurigia Kočijaš Aur Capella
9. Bootes Volar Boo Arcturus
10. Caelum Dleto Cae α Caeli
11. Camelopardalis Žirafa Cam α Camelopardalis
12. Cancer Rak Cnc Tarf
13. Canes Venatici Lovački Psi CVn Caroli
14. Canis Major Veliki Pas Cma Sirius
15. Canis Minor Mali Pas Cmi Procyon
16. Capricornus Jarac Cap Deneb Algiedi
17. Carina Pramac Car Canopus
18. Cassiopeia Kasiopeja Cas Shedir
19. Centaururus Kentaur Cen Rigel Centaurus
20. Cepheus Cefej Cep Alederamin
21. Cetus Kit Cet Deneb Kaitos
22. Chamaeleon Kameleon Cha α Chamaeleontis
23. Circinus Šestar Cir α Circini
24. Columba Golub Col Phact
25. Coma Berenices Berenikina kosa Com α Comae Berenices
26. Corona Australis Južna Kruna CrA Alphekka Meridiana
27. Corona Borealis Severna Kruna CrB Alphekka
28. Corvus Gavran Crv Gienah
29. Crater Pehar Crt Labrum
30. Crux Južni krst Cru Acrux
31. Cygnus Labud Cyg Deneb
32. Delphinus Delfin Del Rotanev
33. Dorado Zlatna riba Dor α Doradus
34. Draco Zmaj Dra Etamin
35. Equuleus Ždrebe Equ Kitalpha
36. Eridanus Eridan Eri Achernar
37. Fornax Peć For Fornacis
38. Gemini Blizanci Gem Pollux
39. Grus Ždral Gru Alnair
40. Hercules Herkules Her Kornephoros
41. Horologium Časovnik Hor α Horologii
42. Hydra Hidra Hya Alphard
43. Hydrus Hidrus Hyi β Hidri
44. Indus Indus Ind Al Nair
45. Lacerta Gušter Lac α Lacertae
46. Leo Lav Leo Regulus
47. Leo Minor Mali lav Lmi Praecipua
48. Lepus Zec Lep Arneb
49. Libra Vaga Lib Zuben el Genubi
50. Lupus Vuk Lup Men
51. Lynx Ris Lyn Elvashak
52. Lyra Lira Lir Vega
53. Mensa Trpeza Men α Mensae
54. Microscopium Mikroskop Mic γ Microscopii
55. Monoceros Jednorog Mon β Monocerotis
56. Musca Muca Mus α Muscae
57. Norma Uglomer Nor γ Normae
58. Octans Oktant Oct Octantis
59. Ophiuchus Zmijonoša Oph Rasalhague
60. Orion Orion Ori Betelgeuse
61. Pavo Paun Pav Peacock
62. Pegasus Pegaz Peg Enif
63. Perseus Persej Per Mirphak
64. Phoenix Feniks Phe Ankaa
65. Pictor Slikar Pic α Pictoris
66. Pisces Ribe Psc Alpherg
67. Piscis Austrinus Južna riba PsA Fomalhaut
68. Puppis Krma Pup Naos
69. Pyxis Kompas Pyx             α Pyxidis
70. Reticulum Mrežica Ret α Reticuli
71. Sagitta Strela Sge γ Sagittae
72. Sagittarius Sterelac Sgr Kaus Australis
73. Scorpius Škorpija Sco Antares
74. Sculptor Vajar Scl α Sculptoris
75. Scutum Štit Sct α Scuti
76. Serpens Zmija Ser Unukalhai
77. Sextans Sekstant Sex α Sextantis
78. Taurus Bik Tau Aldebaran
79. Telescopium Teleskop Tel α Telescopii
80. Triangulum Trougao Tri β Trianguli
81. Triangulum Australe Južni Trougao TrA Atria
82. Tucana Tukano Tuc α Tucanae
83. Ursa Major Veliki Medved UMa Alioth
84. Ursa Minor Mali Medved UMi Polaris
85. Vela Jedra Vel Regor
86. Virgo Devica Vir Spica
87. Volans

Leteća Riba

Vol β Volantis
88. Vulpecula Lisica Vul

Anser

Najpoznatija su svakako zodijačka sazvežđa kroz koja se Sunce prividno kreće tokom Zemljine revolucije. Sunce u oku jedne godine prođe kroz 13 sazvežđa i u svakom od njih boravi različit broj dana.

Ako pogledamo datume to ovako izgleda:

Jarac = 20 jan. – 16 feb.
Vodolija = 16 feb. – 11 mar.
Ribe = 11 mar. – 18 apr.
Ovan = 18 apr. – 13 maj.
Bik = 13 maj. – 21 jun.
Blizanci = 21 jun. – 20 jul.
Rak = 20 jul. – 10 avg.
Lav = 10 avg. – 16 sep.
Devica = 16 sep. – 30 okt.
Vaga = 30 okt. – 23 nov.
Škorpija = 23 nov. – 29 nov.
Zmijonoša = 29 Nov. – 17 dec.
Strelac = 17 dec. – 20 jan.

Kao što možemo videti realno stanje je da Sunce ne prolazi kroz 12 sazvežđa, a što je osnova horoskopa (postoji 12 znakova), već kroz 13 sazvežđa. Zašto astrolozi ne uzimaju u obzir sazvežđe Zmijonoša u kome Sunce boravi od 29. novembra pa do 17. decembra treba pitati astrologe. Mada mislim da nema potrebe za takvim pitanjem.

Još jedna podela sazvežđa je prema godišnjim dobima u kojima ona mogu biti viđena na noćnom nebu. Prema ovoj podeli postoje prolećna, letnja, jesenja i zimska sazvežđa. I ovo treba uzeti sa rezervom jer se recimo neka zimska sazvežđa mogu videti do kraja aprila i sl.

Ono što je sigurno je to da je nebo najzanimljivije ukoliko se golim okom posmatra u zimskim noćima zahvaljujući ogromnom sazvežđu Orion, i sjajnim zvezdama u njemu među kojima je najpoznatija zvezda Betelgez, zatim sazvežđu Blizanci sa zvezdama Kastor i Polux, nezaobilzna najsjajnija zvezda na nebu – Sirijus u sazvežđu Veliku Pas, zvezda Prokion u sazvežđu Mali Pas…

Zanimljiva je i podela sa zvežđa na Cirkumpolarne i Anticirkumpolarna sazvežđa. Cirkumpolarna sazvežđa su za nas ona koja za stanovnike severne Zemljine polulopte nikada ne zalaze ispod horizonta, dok su ova druga ona koja nikada ne izlaze, odnosno ona sazvežđa koja su vidljiva samo sa južne Zemljine polulopte.

Da bi smo od krenuli sa upoznavanjem noćnog neba jasno je da je najbolje krenuti od cirmumpolarnih sazvežđa jer su ona uvek iznad naših glava. Najbolje sazvežđe za to je Veliki Medved. Dalje zamišljenim linijama se krećemo od objekta do objekta na nebu i na taj način u toku jedne godine se upoznajemo sa nebeskim objektima i sazvežđima u kojma se oni nalaze.

Zahvaljujući Zemljinoj rotaciji sazvežđa se smenjuju na nebu rotirajući oko zvezde Polaris koja pokazuje severni nebeski pol. Tačnije severni nebeski pola je oko pola stepena udaljen od zvezde Polaris koju se dugačije nazivamo Severnjačom i ona je najsjajnija zvezda u sazvežđu Mali Medved. Zbog rotacije Zemlje od zapada prema istoku nebeski objekti uvek izlaze na istoku i zalaze na zapadu.

Ukoliko poznajemo tačan položaj Severnjače nikada nećemo imati problema sa snalaženjem u prirodi i određivanju drugih strana sveta, osim u slučaju oblačnog vremena, naravno. Sve se na našem nebu okreće oko Severnjače.

Zanimljivo je da je zvezda Polaris ustvari trojna zvezda ili drugačije rečeno ona predstavlja sistem od 3 zvezde. Polaris A koja je najsjajnija, Polaris Ab je bliža  i Polaris B koja je udaljenija od Polarisa A..

Polaris B je moguće videti amaterskim teleskopima, ali Polaris Ab nije zbog svoje blizine glavnoj komponenti sistema.

Ovo je bio kratak uvod o sazvežđima, a u nastavku će uskoro biti reči o pojedninačnim sazvežđima na severnom nebu i zanimljivostima vezanih za njih.

O nekim sazvežđima je već bilo reči na ovom blogu, a po potrebi tekstovi o njima mogu biti samo prošireni.

Nastaviće se…