Mesec i tri planete na jutarnjem nebu

Narednog jutra Mesec će biti na jutarnjem nebu u društvu tri planete nisko na istočnom horizontu. Merkur sa 0. magnitudom će biti teže vidljiv na svega nekoliko stepeni iznad horizonta. Jupiter će biti znatno sjajniji sa magnitudom – 2 i za par stepeni iznad Merkura. Najviši položaj imaće Saturn ali i najmanji sjaj, odnosno imaće magnitudu od 0,73.

Mesec je u fazi opadanja i svega 10,8 % njegove vidljive površine biće obasjano Sunčevom svetlošću. Na osnovu osvetljenosti lako zaključujemo da će biti vidljiv tanak Mesečev srp.

Sva ova nebeska će se nalaziti u sazvežđu Jarac.

__________________________

foto – Vito technology

Istog dana zimski solsticij i velika konjunkcija Saturna i Jupitera

Zima na severnoj Zemljinoj polulopti počinje 21. decembra u 11:02 i završiće se 20. marta 2020. godine u 10:37. Tada će najmanji deo severne polulopte biti obasjan Suncem, dok će sa južnom poluloptom biti suprotna situacija i na njoj tada počinje leto.

Međutim, istog dana nakon zalaska Sunca na nebu će se desiti najbliži susret dve najveće planete sunčevog sistema Jupitera i Saturna. Na nebeskoj sferi će ih deliti svega desetina stepena, dok će u prostoru biti udaljeni nekoliko stotina milona kilometara.

Continue reading “Istog dana zimski solsticij i velika konjunkcija Saturna i Jupitera”

Misija Artemis I zakazana za 2021. godinu

Artemis I prva u nizu NASA-inih misija koja će ponovo omogućiti ljudsko istraživanje Meseca, a nakon toga i na Marsu, zakazana je za 2021. godinu.

S obzirom da su letovi u orbiti Zemlje sa i bez ljudske posade isprobani mnogo puta do sada, Artemis I će sve to preskočiti i krenuti na put oko Meseca bez ljudske posade i na taj način započeti put za sletanje novih astronauta na površinu Meseca. Nakon ovog uvodnog leta Artemis II će imati posadu, dok će Artemis III sleteti na južni Mesečev pol.

Continue reading “Misija Artemis I zakazana za 2021. godinu”

NASA predstavila ARTEMIS tim

U toku su pripreme za misiju ARTEMIS koja bi trebala u ovoj deceniji, tačnije do 2024. godine da spusti prvu astronautkinju na površinu Meseca, kao i narednog astronauta.

Sada je NASA objavila spisak od 18 astronauta koji će činiti ARTEMIS tim, a među njima ima i poznatih astronauta koji su već više meseci proveli na ISS-u.

Sledeći video nas upoznaje sa timom ARTEMIS:

Continue reading “NASA predstavila ARTEMIS tim”

Slika koja oduzima dah

Postoji veliki broj odličnih fotografija Međunarodne svemirske stanice ispred Mesečevog diska, ali ova je pravi biser.

Neverovatna slika Međunarodne svemirske stanice koja kruži oko Zemlje na oko 400 km i koja se nalazi ispred Mesečevih kratera udaljenih oko 384 000 km (u proseku) od nje. Autor je fotografiju napravi juče dok je svemirska stanica prolazila ispred tankog Mesečevog srpa (4%). Dakle, neverovatan trenutak.

Continue reading “Slika koja oduzima dah”

Mesec – 5 minuta za fiziku i astronomiju – (video)

Mesec, jedini Zemljin prirodni satelit, oduvek je privlačio pažnju ljudi. Od osvita čovečanstva kao veličanstveni objekat na nebu pa sve do stupanja na njegovo tlo u savremeno doba.

Emisiju “5 minuta za fiziku i astronomiju” vodi Jovan Aleksić, astrofizičar i popularizator nauke:

Continue reading “Mesec – 5 minuta za fiziku i astronomiju – (video)”
https://starwalk.space/en/news/january-2020-moon-uranus-close-approach

Vreme je za Uran

Planeta Uran je sedma planeta po udaljenosti od Sunca i ta udaljenost trenutno iznosi skoro tri milijarde kilometara ili ako pogledamo u Stellariumu to je tačno 2 982 430 000 km. Zbog ove udaljenosti vam se može učiniti da je nemoguće videti ovu planetu golim okom, ali njena magnituda navodi na drugi zaključak.

Uran i sateliti snimljeni amaterskom opremom

Trenutna magnituda Urana je 5.8 i ona vam omogućava da ukoliko se nađete na odličnoj lokaciji za posmatranje daleko od gradskog ili bilo kog drugog svetla vidite Uran golim okom.  Ipak, moramo uzeti u obzir i još neke ograničavajuće okolnosti za posmatranje golim okom: Continue reading “Vreme je za Uran”

Mesec u zemljinoj polusenci (fotografije)

Večerašnji astronomski događaj delimičnog pomračenja Meseca, odnosno ulaska Meseca 0_PartialLunarEclipse_Fattinnanzi_1080u zemljinu polusenku je bio zanimljiv. Maksimum je prošao i sa moje lokacije nije moguće dalje posmatrati, ali i ovo je bilo sasvim dovoljno.

Cilj je bio da se uporedi pad sjaja pomoću fotografija i bilo je uspešno jer je na tim fotografijama to lako vidljivo.

Prva fotografija je nastala u 18:32 dok je druga okinuta baš u vreme maksimuma u 20:10. Parametri za obe fotografije su na fotoaparatu bili ISO 100 i Exp 1/100s da bi se lakše uporedilo, a jedino , mali crop nije ispao dobar.

Fotoaparat je namontiran na teleskop dobson 250/1200 u fokusu. Pad sjaja oko 20-ak minuta nakon početka delimičnog pomračenja i u maksimumu je vidljiv. Takođe, tokom maksimuma i golim okom je pad sjaja bio vidljiv, a mora na Mesecu su se jasnije i oštrije videla zbog boljeg kontrasta.

Mesec u zemljinoj senci

 

U petak nas očekuje pomračenje Meseca zemljinom polusenkom

Drugi ovogodišnji zanimljiv astronomski događaj (nakon meteorskog roja Kvadrantida) Mesec5koji možemo posmatrati sa ovih prostora je delimično pomračenje Meseca ili pomračenje Meseca zemljinom polusenkom. Međutim, događaj će posmatrati i ljubitelji astronomije iz ostatka Evrope, zatim Azije, Australije, većeg dela Severne Amerike, istočnog dela Južne Amerike, Pacifika, Atlantika, Indijskog okeana i Arktika.

Pomračenje se dešava kada je on u fazi punog Meseca, odnosno kada se Zemlja nalazi između Sunca i Meseca. Tom prilikom Zemlja zakloni Mesec i on se nađe u njenoj senci ili kao u ovom slučaju polusenci. Kada je Mesec u zemljinoj polusenci tada ne dolazi do potpunog pomračenja već delimičnog.

Kako to da se pomračenje Meseca ne dešava svaki put kada je pun Mesec? Continue reading “U petak nas očekuje pomračenje Meseca zemljinom polusenkom”