Zima na severnoj Zemljinoj polulopti počinje 21. decembra u 11:02 i završiće se 20. marta 2020. godine u 10:37. Tada će najmanji deo severne polulopte biti obasjan Suncem, dok će sa južnom poluloptom biti suprotna situacija i na njoj tada počinje leto.

Međutim, istog dana nakon zalaska Sunca na nebu će se desiti najbliži susret dve najveće planete sunčevog sistema Jupitera i Saturna. Na nebeskoj sferi će ih deliti svega desetina stepena, dok će u prostoru biti udaljeni nekoliko stotina milona kilometara.

Početak zime i ova konjunkcija Jupitera i Saturna nemaju veze jedno sa drugim i to je samo slučajnost.

Sve što vam je potrebno da znate o sutrašnjoj konjunkciji može pročitati na sledećoj adresi:

Najveća konjunkcija Jupitera i Saturna još od Galileja

U trenutku početka zime Sunce će dostići najjužniju tačku na nebu i deklinacija će iznosti -23,5 stepeni, taman koliko je i Zemljina osa nagnuta. Zbog takvog upadnog ugla Sunčevih zraka u odnosu na ekvator i njenog dužeg puta kroz  Zemljinu atmosferu, severna polulopta dobija manje Sunčeve toplote i vladaju niže temperature. Sve to, samo suprotno, važi za južnu poluloptu. 🙂

Tada je 24h dnevno na Arktičkom polarnom krugu noć, dok je na Antarktičkom polarnom krugu 24h dnevno dan. Baš kako je prikazano i na slici:

Dakle, za posmatrača na severnoj hemisferi zimski ili decembarski solsticij predstavlja najkraći dan u godini i najdužu noć. Može se desiti od 20 do 23. decembra.

Krivac za različito vreme početka godišnjih doba je kalendar. Prema gregorijanskom kalendaru godina traje 365 dana, a prestupna 366 dana. Međutim, tropska godina predstavlja realno vreme koje je potrebno da se Zemlja vrati na isto mesto u ciklusu godišnjih doba.

Tropska godina iznosi u proseku 365,242199 dana, ali varira zbog uticaja drugih nebeskih tela (posebno Meseca i Sunca) koje dovode do precesije i nutacije.

Precesija je „ljuljanje“ ili tačnije klaćenje Zemljinih obrtnih polova. Otklon Zemljine obrtne ose od centra iznosi danas 23,5 stepeni, a vreme punog kruga iznosi 26000 godina. Ovaj ugao je ustvari odstupanje Zemljine obrtne ose od normale na ravan ekliptike. Taj ugao varira u granicama od 22,1 do 24,5 u periodu od 41 000 godina. Precesija je najzaslužnija za smenu ledenih doba.

Nutacija daje sinusoidnu krivu za precesioni krug sa periodom od 19 godina.

Više o uticaju Meseca na Zemlju možete pogledati >>>> ovde.

U trenutku početka zime Sunce  će se nalaziti standardno u sazvežđu Strelac zajedno sa planetom Merkur, dok će se Mesec nalaziti u sazvežđu Vodolija zajedno sa Marsom. Saturn i Jupiter će svoj susret imati u sazvežđu Jarac, Venera će biti u sazvežđu Škorpija, ali će do kraja dana preću u sazvežđe Zmijonoša, Neptun u sazvežđu Vodolija i Uran u sazvežđu Ovan.

Za bolje razumevanje kretanja nebeskih tela po nebeskoj sferi može vam pomoći sledeći tekas:

Nebeska sfera kao uvod u astrognoziju (1)

Meteorološki satelit Meteosat-9 koji je postavljen u geostacionarnu orbitu, odnosno nikada ne menja položaj u odnosu na Zemlju i zato je bio je u mogućnosti da snimi kako je Zemlja osunčana na početku četiri godišnja doba iz istog ugla:

Godišnja doba na Zemlji su posledica nagiba Zemljine ose zbog čega osunčavanje Zemljine površine nije istog intenziteta po celoj njenoj površini, a što je poslužilo Milutinu Milankoviću za svoje radove. Više o Milankoviću i njegovim teorijama možete pročitati >>>> ovde.