Kometa Leonard sve bliža. Da li će biti vidljiva golim okom?

Kao što je već najavljeno početkom godine na ovom blogu kometa Leonard se sada približava Suncu i postaje sve svetlija.

Kometu je otkrio astronom Greg Leonard koja i nosi ime po njemu – C/2021 A1 (Leonard). Za otkriće je iskoristio opservatoriju Mount Lemmon u Arizona. Slika na kojoj je kometa otkrivena 3. januara 2021. godine.

Kometa će biti najbliža Zemlji 12. decembra 2021. godine i proći će na bezbednoj udaljenosti od 34 907 464 km. Takođe, prognoze pokazuju da će proći relativno blizu Venere 18. decembra 2021. godine na udaljenosti 2 632 000 km.

Continue reading “Kometa Leonard sve bliža. Da li će biti vidljiva golim okom?”

Sirijus – najsjajnija zvezda na nebu

Sazvežđa zimskog neba svake večeri zauzimaju viši položaj na nebu. Ova sazvežđa su bogata sjajnim zvezdama. Međutim, jedna od tih zvezda se svojim sjajem jasno izdvaja od ostalih i jednostavno dominira među zimskim nebeskim objektima. Pogađate, to je zvezda Sirijus.

Za ovu priliku je iskorišćen stariji tekst kako bi se dodale još neke zanimljive činjenice o ovoj zvezdi.

Sirijus je jedna od nama najbližih zvezda i nalazi se u sazvežđu Veliki Pas, pa je zato nazivaju još i pasja zvezda.. Kada bi smo putovali brzinom svetlosti do nje bi stigli za nešto više od 8 godina. Magnituda ove zvezde je  -1,4, dok je na primer magnituda Venere  -4,4 a Sunca  -26,7. Ako vidite neko telo na nebu sjajnije od Sirijusa, a da nisu Mesec i Sunce, onda je u pitanju sigurno neka planeta.

Continue reading “Sirijus – najsjajnija zvezda na nebu”

Šta posmatrati u novembru na noćnom nebu

Novembar je mesec kada većina ljubitelja astronomije primeti na istočnom nebu sve raniji izlazak rasejanog zvezdanog jata Plajade, a ispod njega crvenkasno narandžastu zvezdu Aldebaran i sve to u sazvežđu Bik. Zatim nakon 21 h na istoku se pojavljuje zvezda Betelgez i sazvežđe Orion, a sa njegove desne strane i sazvežđe Blizanci sa zvezdama Kastor i Poluks.

Tada su već visoko na nebu sazvežđa Andromeda i Pegaz koja zauzimaju ogorman deo neba, kao i sazvežđe Persej. Sazvežđa velikog letnjeg trougla su već na zapadu i polako zalaze. Prvo nestaje zvezda Altair i sazvežđe Orao, zatim zvezda Vega i sazvežđe Lira i na kraju zvezda Deneb i sazvežđe Labud. Ovo su samo ona najveća sazvežđe. Tu je i mnogo manjih, ali ne i manje zanimljivih sazvežđa sa velikim brojem nebeskih objekata.

Continue reading “Šta posmatrati u novembru na noćnom nebu”

Deo izbačene koronalne mase se kreće prema Zemlji

Najnovije izbacivanje koronalne mase sa Sunca koju je izazvala solarna baklja X1.0 podseća nas na to da je Sunce od decembra prošle godine u 25. solarnom ciklusu. Ovaj ciklus je započeo mirno bez pega, da bi se u januaru pojavili prvi mali aktivni regioni, ali je i tada bilo dužih perioda bez pega na vidljivoj strani Sunca.

Solarni ciklusi se prate od 1755. godine, odnosno od tada se beleže aktivnosti u 1. ciklusu. Jedan solarni ciklus traje u proseku 11 godina. Sunčeva aktivnost prolazi kroz svoje maksimume i svoje minimume. Minimum aktivnosti je direktno povezan sa malim brojem sunčevih pega i obrtanjem sunčevog magnetnog polariteta. Naravno, maksimum sunčeve aktivnosti je povezan sa većim brojem pega.

Prema knjizi profesora dr Dragana Gajića “Fizika Sunca” za interval između 1755. do 1945. godine periodi između dva susedna minimuma varilali su od 9 do 13,6 godina, a između makimuma od 7,3 do 17,1 godina.

Continue reading “Deo izbačene koronalne mase se kreće prema Zemlji”

Ponovo bljesak u Jupiterovim oblacima?

Zahvaljujući astronomima amaterima znamo da udari malih nebeskih tela u Jupiter nije nešto što se dešava ekstremno retko. Od udara komete Shoemaker-Levy 9 koji se dogodio 1994. godine ovo bi, ukoliko se potvrdi, bio 11 zabeleženi udar u Jupiter. Naravno, verovatno je da veliki broj udara nije zabeležen, jer slabiji udari bljasnu na manje od sekund, a mogu se desiti ili kada niko ne posmatra ili na suprotnoj strani Jupitera od nas.

Pre nešto više od mesec dana, odnosno 13/14 septembar pet astronoma amatera je snimilo udar malog nebeskog tela u Jupiter. Sjajan je to uspeh amatera, ali verovatno i sjajna nagrada za njihov trud. Međutim, već 15. oktobra snimljen je još jedan bljesak u Jupiterovim oblacima koji je snimila grupa astronoma predvođena liderom Ko Arimatsu sa Kyoto Univerziteta.

Continue reading “Ponovo bljesak u Jupiterovim oblacima?”

Drakonidi znaju da iznenade. Maksimum 8. oktobra

Svake godine u oktobru Zemlja prolazi kroz ostatke komete Giacobini-Zinner i tada se ti ostaci sudaraju sa zemljinom atmosferom i sagorevaju, a što mi na Zemlji vidimo kao bljesak meteora. Kometa je otkrivena decembra 1900. godine i oko Sunca napravi krug svakih 6,6 godina. Svaki put kada preseče zemljinu orbitu ostavi za sobom deo materijala koji obogaćuje meteorski roj.

Masimum Drakonida se očekuje od 7 – 9. oktobra i predviđa se da bi ZPČ trebao da iznosi oko 35. Najbolje vreme za posmatranje je 8. oktobra uveče. 

Radijant Drakonida se nalazi u sazvežđu Zmaj (Draco), tačnije oko glave Zmaja u blizini zvezde Etamin, najsjajnije u zvezde u glavi Zmaja.

Continue reading “Drakonidi znaju da iznenade. Maksimum 8. oktobra”

175. godina od otkrića Neptuna

Zvanično, planeta Neptun je otkrivena 23. septembra 1846. godine. Međutim, zanimljiva činjenica je da ga je nekoliko starih astronoma posmatralo, ali nažalost tada nisu mogli da pretpostave da je u pitanju planeta, a čak postoje crteži Galileja na kojima se vidi da je i on posmatrao Neptun i da je uočio njegovo kretanje u odnosu na druge statične zvezde…ali ni to tada nije bilo dovoljno da se zaključi da je u pitanju planeta.

Zasluge za Neptunovo otkriće pripisuju se Irbenu Leverijeu (Urbain Jean Joseph Le Verrier) koji matematičnim proračunom došao do pozicije Neptuna na nebu. A samu potragu za ovom planetom Continue reading “175. godina od otkrića Neptuna”

Asteroid doleteo iz pravca Sunca, otkriven dan posle najbližeg susreta sa Zemljom

Nije novost da asteroidi stižu do Zemlje iz pravca Sunca, a primer za to je i asteroid koji je 15. februara 2013. godine eksplodirao iznad Čeljabinska u Rusiji nanevši štetu u šest ruskih gradova. Oko 1500 ljudi je zatražilo medicinsku pomoć, uglavnom zbog posekotina nanetih od razbijenih prozora. Ovaj asteroid je imao prečnik oko 17 metara.

Novootkriveni asteroid 2021 SG je projurio na pola udaljenosti Zemlja – Mesec, odnosno oko 190 000 km od Zemlje. To se dogodilo 16. septembra, alli je otkriven tek 17. septembra. Ovoga puta kao razlog, za kasno otkrivanje, je navedeno to da je asteroid došao iz pravca Sunca i da ga zbog toga astronomi nisu primetili.

Continue reading “Asteroid doleteo iz pravca Sunca, otkriven dan posle najbližeg susreta sa Zemljom”

Lišće žuti, jesen stiže

Nekoliko dana pre kraja leta primećujemo kako se žuto lišće gomila ispod krošnji drveća…onog drveća koje još uvek nije posečeno i gde još uvek nema planova za izgradnju tržnih centara. Meteorolozi najavljuju niže temperature i kišu narednih dana, baš na vreme da početak jesen bude tmuran. Ipak, postoje i ona dešavanja koja ne primećujemo, a svakodnevno se menjaju na nebu. Continue reading “Lišće žuti, jesen stiže”

Civili u svemiru – uspešno lansiranje

Kompanija SpaceX je uspešno započela prvu tzv. civilnu misiju Inspiration4. Četiri civila se pripremaju za svoju misiju nakon koje će postati astronauti, jer je sasvim logično da nakon ove misije neće biti i dalje civili.

Prema definiciji wikipedije:

Kosmonaut (ili astronaut) je osoba koja je prošla obuku za let u svemir. Ona može komandovati, pilotirati ili biti član posade svemirske letellice. Danas se termin uglavnom upotrebljava za profesionalne putnike u svemir s tim što se često svi koji su pitovali u svemir nazivaju kosmonautima (naučnici, političari, turisti).

Dakle, definitivno ćemo ih nazivati kosmonautima ili astronautima.

Continue reading “Civili u svemiru – uspešno lansiranje”