Category Archives: Posmatranje neba

Gde je sada Halejeva kometa i koliko je sjajna?

Halejeva kometa je definitivno najpoznatija kometa u svemiru za nas zemljane, ali ne zato što je na nebu ona nešto spektakularno već zbog zanimljive priče o njoj.

O njoj je pre nekoliko dana pisano, malo pre maksimuma meteorskog roja Orionida, pa ću ovde to kratko ponoviti:

Halejeva kometa (zvanična oznaka 1P/Halley) je najpoznatija periodična kometa u Sunčevom sistemu sa periodom pojavljivanja od 76. godina u proseku, a periodičnost varira od 74-79. godina. Ime je dobila po Edmundu Haleju koji je proučavajući zapise o kometi viđenoj 1456, 1531 i 1682. godine odredio njen period. Odnosno dolazi do zaključka da je u pitanju jedno nebesko telo koje se periodično pojavljuje na nebu. Edmund je predvideo njeno ponovno pojavljivanje 1758. godine, ali to nije doživeo da vidi.

Continue reading

Maleni asteroid ima 0,41% šanse da se sudari sa Zemljom

U naslovu je sa namerom asteroid “maleni” da ne bi sam naslov stvarao paniku, jer je on prečnika svega 2-4 metara, odnosno veličine ne veće od prosečnog automobila. U pitanju je asteroid 2018 VP1 otkriven 3. novembra 2018. godine kada je bio udaljen od Zemlje 0,003 AJ ili oko 450 000 km.

Asteroid 2018 VP1 ima nagib orbite u odnosu na ekliptiku od 3,2 stepena i period orbitiranja od oko 2 godine, pa se na osnovu toga procenjuje da će se ponovo Zemlji približiti 2. novembra, odnosno za manje od dve nedelje. Neće biti moguće posmatrati ga ni većim astronomskim teleskopima je će mu maksimalna magnituda biti oko +20.

Continue reading

Zemlja prolazi kroz ostatke Halejeve komete

Halejeva kometa (zvanična oznaka 1P/Halley) je najpoznatija periodična kometa u Sunčevom sistemu sa periodom pojavljivanja od 76. godina u proseku, a periodičnost varira od 74-79. godina. Ime je dobila po Edmundu Haleju koji je proučavajući zapise o kometi viđenoj 1456, 1531 i 1682. godine odredio njen period. Odnosno dolazi do zaključka da je u pitanju jedno nebesko telo koje se periodično pojavljuje na nebu. Edmund je predvideo njeno ponovno pojavljivanje 1758. godine, ali to nije doživeo da vidi.

Zapisi o Halejevoj kometi postjali su još pre nove ere i od tada se zapisi redovno ažuriraju u proseku svakih 76. godina, ali se do Halejevog otkrića njene periodičnosti nije znalo da je to jedno nebesko telo viđeno do tada 27 puta. Dimenzije su joj

Continue reading

Mars u opoziciji i sjajna fotografija snimljena iz Beograda

Mars_animated_sim

Poznato je da su najsjajnija nebeska tela na našem nebu Sunce, Mesec, zatim Venera, a odmah iza nje Jupiter. Međutim to nije uvek baš tako, a ovaj poznati raspored zna da poremeti upravo Mars.

A zašto je to tako?

Sjaj crvene planete  varira u periodu od dve godine, a razlog je naravno promena položaja u odnosu na Zemlju i Sunce, kao i to da Marsova revolucija (vreme okretanja oko Sunca) iznosi oko dve godine (zemaljske godine). Kada se Mars nalazi sa strane Sunca gde je i Zemlja, a posebno kada se Zemlja nalazi između Marsa i Sunca sjaj crvene planete je najveći (Mars u opoziciji), dok je sjaj najslabiji kada se Mars nalazi sa suprotne strane Sunca od Zemlje.

Continue reading

Objašnjeno “misteriozno” smanjenje sjaja zvezde Betelgez

Krajem prošle i početkom ove godine zvezda Betelgez je bila centru pažnje amaterskih i profesionalnih astronoma zbog naglih promana u njenom sjaju. Čak i golim okom se jasno moglo videti da je sjaj ove zvezde opadao iz dana u dan. Takva nestabilnost je mnoge navela na zaključak da je došlo vreme da Betelgez završi svoj životni ciklus u eksploziji supernove.

Continue reading

Vreme je za meteorski roj Perseida!

O meteorskim rojevima…

Sa sigurnošću se može reći da je posmatranje zvezda padalica jedna od najzanimljivijih astronomskih aktivnosti. Mali kamen iz svemira pod određenim uglom uranja u Zemljinu atmosferu u kojoj se dezintegriše uz ogromno oslobađanje energije koju mi na Zemlji vidimo kao svetlosnu pojavu, a koja je nekada praćena i zvučnim efektima…

Niko vam precizno ne može reći koliko meteora ćete videti za noć, ali u tome i jeste sva draž posmatranja istih. Najveći broj meteora koji pripadaju određenom roju možete videti u noći maksimuma, a za neke rojeve taj broj može iznositi i nekoliko stotina.

Continue reading

Povratak astronauta na Zemlju (pratite uživo)

Dva astronauta, Bob Benken (50 god.) i Dag Harli (54 god.), koji su prvi letelicom (Dragon) jedne privatne kompanije (SpaceX) stigli na Međunarodnu svemirsku stanicu, sada se vraćaju na Zemlju.

Oni su krenuli na svoj let 30. maja i nakon 62 dana provedena u svemiru istom letelicom se spremaju za povratak.

Prenos možete pratiti uživo na NASA YT kanalu:

Continue reading

Prelepo – kometa NEOWISE sa ISS-a (4K)

Već smo videli i previše fotografija komete NEOWISE, ali tako i treba jer ne znamo kada ćemo sledeći put imati priliku da vidimo takav nebeski događaj. Svako je želeo da ima svoju sliku komete, ali tako i treba jer ne možemo to da uradimo svakog dana. Poslednja slična prilika za slikanje komete ovakvog sjaja stanovnici severne zemljine polulopte imali su 1997. godine. Dakle, ne dešava se baš često.

Continue reading

Gde je sada kometa NEOWISE i kakav joj je sjaj?

Prošle noći smo se odvezli van grada i cilj je bio da fotografišemo kometu telefonom. Poslednjih 13 ili 14 dana je nismo posmatrali i fotografilisali, nismo posebno ni pratili kretanje njene magnitude i iz tog razloga nismo ni očekivali dobre rezultate, a posebno ne telefonom.

Dok se Sunce još uvek nije dovoljno udaljilo ispod horizonta znali smo da će ISS proći oko 21:07 i da će kometa biti iznad njene putanje, tako smo lako odredili visinu komete. Postavili telefon i krenuli sa slikanjem. Kometa se nalazila desno od zvezda Tania Australis i Tania Borealis u zadnjim nogama Velikog medveda. Prva zvezda je magnitude 3.05, dok je druga 3.45. S obzirom da je kometa bila manjeg sjaja slobodna procena je da je njena magnituda bila oko 4. Dakle, još uvek vidljiva golim okom (u šta smo se uverili oko 21:30), ali znatno manjeg sjaja nego pre 10-ak dana.

Continue reading

Jupiter u opoziciji

Najveća planeta u našem zvezdanom sistemu će se 14.07.2020. godine naći u opoziciji u odnosu na Zemlju. Ukratko, Zemlja će se nalaziti između Jupitera i Sunca, odnosno Jupiter i Sunce će se nalaziti sa suprotnih strana u odnosu na Zemlju.

Danima unazad se moglo primetiti da je na jugoistočnom večernjem nebu Jupiter dominirao svojim sjajem nakon izlaska i kako ga prati Saturn znatno manjeg sjaja. Možemo ga videti od 20h pa do 5h ujutru.

Continue reading