Saturn u opoziciji početkom avgusta

Golim okom ne previše zanimljiva, ali kroz okular jednostavno najlepša planeta Sunčevog sistema 1/2. avgusta biće u opoziciji, što bi značilo da će se nalaziti tačno sa suprotne strane Zemlje od Sunca, odnosno Zemlja će se nalaziti između ova dva nebeska tela.

Ne treba se opterećivati previše tačnim vremenom kada će se Saturn naći u opoziciji i da će ustvari biti najbliži Zemlji pet sati nakod toga, jer zbog velike udaljenosti nije moguće primetiti razliku u detaljima ili veličini Saturna. Dovoljno je znati da će početkom avgusta ova planeta biti najbliža Zemlji.

Continue reading “Saturn u opoziciji početkom avgusta”

Vreme je za sazvežđe Škorpija

Zahvaljujući sjajnoj crvenkasto-narandžastoj zvezdi Antares lako je na južnom nebu pronaći sazvežđen Škorpija. Ovo sazvežđe zauzima veliki deo južnog neba, ali je toliko nisko prema da se iz naših krajeva nikada ne vidi u celosti, odnosno rep škorpije je uvek ispod horizonta, zajedno sa popularnim rasejanim zvezdanim jatom NGC 6231. Izuzetak su februar i mart, ali i tada je rep Škorpije toliko nisko da je veoma teško posmatrati ga.

Antares je sjajna zvezda koju zbog svoje boje posmatrači često poistovećuju sa planetom Mars (crvenom planetom), a za to je kriv i njen položaj na nebu koji se nalazi blizu ravni ekliptike po kojoj se prividno kreću Sunce i ostale planete. Položaj Antaresa je nešto južnije od ove ravni.
Nalazi se na udaljenosti od 600 svetlosnih godina od nas i po svojoj prividoj veličini je na 13. mestu od svih zvezda na našem nebu.

Continue reading “Vreme je za sazvežđe Škorpija”

Omega Centauri, najveće zbijeno jato u našoj galaksiji

Na severnom nebu imamo veliki broj zbijenih zvezdanih jata koje možemo posmatrati, a meni omiljena su M13 u sazvežđu Herkules i M15 u sazvežđu Pegaz. Međutim, na južnom nebu ljubitelji astronomije mogu posmatrati najveće zbijeno zvezdano jato u galaksiji Mlečni put, zvezdano jato Omega Centauri. Jato u New General Catalogue nosi oznaku NGC 5139, dok u Caldwell katalogu ima oznaku C80.

Continue reading “Omega Centauri, najveće zbijeno jato u našoj galaksiji”

Najbliži “susret” Venere i Merkura u poslednjih 12 godina

Danas, 29. maja u 7:34, planete Merkur i Venera bile su najbliže (u konjunkciji) jedna drugoj na nebeskoj sferi u proteklih 12 godina. Međutim, iako od tog trenutka njihovo rastojanje raste i večeras ih možemo posmatrati. U trenutku najbližeg susreta rastojanje je iznosilo svega 0,4 stepena (prečnik punog meseca je 0,5 stepeni), dok će večeras to rastojanje iznositi oko 0,5 (kao kada bi obe planete stajale na suprotnim stranama punog Meseca). Sledeći ovako blizak susret desiće se 2033. godine.

Continue reading “Najbliži “susret” Venere i Merkura u poslednjih 12 godina”

Venera je stigla na večernje nebo, vreme je za Merkur

Venera je sa jutarnjeg neba prešla na večernje. Na netu su astronomi amateri počeli da objavljuju prve ovogodišnje fotografije zvezde Večernjače, odnosno zvezde Danice. Ove amaterske astrofotografije posebno ukrašava i planeta Merkur koja je sada u odličnoj poziciji za posmatranje i fotografisanje na nekih 15 stepeni iznad zapadnog horizonta.

Obe planete se sada nalaze i sazvežđu Bik. Ovo je prilika da fotografišete planete Merkur i Veneru, kasnije rasejana zvezdana jata Plejade i Hijade, ali 12, 13 i 14. maja i Mesec u obliku tankog srpa. Dakle, odlična prilika za odlične astrofotografiju sa više zanimljivih objekata.

Continue reading “Venera je stigla na večernje nebo, vreme je za Merkur”

Deo kineske rakete u nekontrolisanom padu

Nakon uspešnog početka sklapanja kineske svemirske stanice i postavljanja u orbitu modula Tianhe 29. aprila raketa Long March-5B, odnosno njeno jezgro, je započelo nekontrolisan pad. Nakon očekivanih manevra za kontrolisan povratak to se nije dogodilo tako da će jezgro rakete dugo 30 m narednih dana nekontrolisano ući u atmosferu Zemlje.

Iako površinu Zemlje čini 71% vodenih površina postoji verovatnoća da deo rakete padne na naseljeno područije. Nije moguće predvdeti gde će raketa pasti zbog njenog nekontrolisanog kretanja, ali će veći deo sagoreti u atmosferi. Ipak postoji realna opasnost da će neki delovi rakete preživeti i pasti na Zemlju.

Continue reading “Deo kineske rakete u nekontrolisanom padu”

Po 5 minuta za tela Sunčevog sistema (video)

Emisija 5 minuta za astronomiju i fiziku koja se emituje na Brainz TV bavi se popularizacijom astronomije i fizike tako što u svega nekoliko minuta ponudi najbitnije informacije o određenim nebeskim telima, pojavama i sl.

U ovom tekstu su postavljene emisije koje su za temu imale neka od tela Sunčevog sistema, pa uz kafu i odmor možete pogledati sve na jednom mestu. Autor i voditelj emisije je astrofizičar Jovan Aleksić.

Continue reading “Po 5 minuta za tela Sunčevog sistema (video)”

Merkur prividno blizu zvezdanog jata Plejade 4. maja

Večeras, 4. maja, imaćemo priliku da posmatramo najskriveniju planetu u Sunčevom sistemu, planetu Merkur, pored Plejada najpoznatijeg zvezdanog jata. Prividna udaljenost između njih na nebeskoj sferi će iznositi oko 2 stepena. Međutim, Merkur i Plejade će biti veoma nisko na nebu nakon zalaska Sunca pa neće biti prilike za duže posmatranje. Najbolje je potražiti ih oko 20:20 i tada će biti svega nekoliko stepeni iznad horizonta.

Continue reading “Merkur prividno blizu zvezdanog jata Plejade 4. maja”

Kineska svemirska stanica postaje realnost

Kineski svemirski program se ubrazano razvija, a tome u prilog idu nedavno vraćeni uzorci kamenja sa Meseca, kao i plan da se ove godine prema Marsu upute kineska letelica i rover.

Kina je upravo započela još jedan veliki korak prema istraživanju svemira, a to je početak montaže kineske svemirske stanice u orbiti oko Zemlje. Kina je 29. aprila pomoću rakete Long March-5B Y2 u svemir lansirala modul Tianhe (nebeska harmonija) sa lokacije Wenchang (Wenchang Spacecraft Launch Site), na severoistočnoj obali provincije Hainan na jugu Kine.

Tianhe je osnovni modul za prvu kinesku svemirsku stanicu. Dugačak je 16.6 m i širok 4,2 m, dok mu je masa iznosi 22,5 t.

Pogledajte kako je proteklo lansiranje:

Continue reading “Kineska svemirska stanica postaje realnost”