O prvoj fotografiji crne rupe u centru naše galaksije

Astronomi su uspeli da dobiju prvi “direktnu” fotografiju crne rupe koja se nalazi u centru naše galaksije Mlečni put. Slika nedvosmisleno podseća na snimak okoline crne rupe u centru eliptične galaksije M87.

Ovo naučno dostignuće je objavljeno na 12. maja na konferencijama za štampu koje su održali naučnici iz EHT (Event Horizon Telescope) i ESO (European Southern Observatory) širom sveta. Na slici se vidi užareni prsten gasa koji okružuje područije poznatije kao senka ili obrisi crne rupe, jer direktan pogled na crnu rupu naravno nije moguć. Otkriće je ostvareno pomoću globalnog niza ili mreže radioteleskopa povezanih tako da formiraju radioteleskop veličine Zemlje. Radioteleskopi su poređani na planeti od Havaja, preko Severne i Južne Amerike, Evrope, pa do Antarktika.

Continue reading “O prvoj fotografiji crne rupe u centru naše galaksije”

Astronomska opservatorija stiže u Kruševac

Astronomsko udruženje „Eureka“ iz Kruševca najavilo je izgradnju Astronomske opservatorije koja će se nalaziti u okviru zabavnog parka „Šarengrad“.  Nova opservatorija u Kruševcu biće peta javna opservatorija u Srbiji, radovi kreću u junu, a koji je značaj opservatorije i koje sve sadržaje ona pruža otkriva za naš portal Zoran Tomić, jedan od osnivača Udruženja “Eureka”

Continue reading “Astronomska opservatorija stiže u Kruševac”

32. rođendan teleskopa Habl

Habl (Hubble) je ime najpoznatijeg teleskopa na svetu, a koji ga je dobio po astronomu Edvinu Hablu koji ostao zapamćen kao čovek koji je otkrio da se brzina udaljavanja galaksija srazmerno povećava sa njihovim udaljenostima od Zemlje i na taj način ukazao da se svemir širi.

Svemirski teleskop Habl je lansiran u nisku orbitu 24. aprila 1990. godine i ono što posebno raduje je da je u funkciji i danas. Njegove fenomenalne fotografije su promenile naš pogled na celokupan svemir, otkrile lepote našeg zvezdanog sistema, ali i tajne dubokog svemira. Bio je najveće oko u svemiru do lansiranja svemirskog teleskopa James Webb. Continue reading “32. rođendan teleskopa Habl”

Konjunkcija Merkura i Urana na večernjem nebu

U prethodnom tekstu je pisano o Merkuru i o povoljnom periodu za njegovo posmatranje, kao i o susretu Merkura i zvazdanog jata Plejade ili M45.

Merkur će imati još jedan zanimljiv “susret” na večernjem nebu i to sa planetom Uran. Ova zelenkasto-plavičasta planeta će imati magnitudu 5,9 i to je u teoriji dovoljno da se vidi golim okom, ali s obzirom da je malo verovatno da nađete idealnu posmatračku lokaciju, za Uran vam je potreban dvogled.

Konjunkcija će se dogoditi 18. aprila za nas u toku dana, pa je najbolje posmatrati ovaj susret 17 i 18. aprila nakon zalaska Sunca. Uran će biti teško vidljiv jer će Sunčeva svetlost još uvek ometati posmatranje, ali će verovatno uspeti onaj ko ima čist pogled prema zapadnnom horizontu sa visine (npr. brda)

Continue reading “Konjunkcija Merkura i Urana na večernjem nebu”

Uskoro Merkur u društvu Plejada

Merkur je najskrivenija planeta Sunčevog sistema koju možemo posmatrati golim okom, jer je jaka Sunčeva svetlost skriva veći deo godine.

Druga polovina aprila ove godine je delić godine kada možemo videtu ovu stenovitu planetu. Od polovine aprila Merukur je vidljiv nisko iznad zapadnog horizonta sa magnitudom oko – 0,9. Kako se bude bližio kraj aprila magnituda će opadati i krajem meseca će izositi oko 0,3.

Continue reading “Uskoro Merkur u društvu Plejada”

Aprilski ružičasti Mesec

Aprilski pun Mesec je poznat još i kao “Pink” Mesec. Naravno, Mesec može imati ružičastu boju samo ako ga posmatramo kroz ružičaste naočare, pa u skladu sa tim ova boja nema nikakve veze sa stvarnom bojom Meseca već sa cvetanjem ružičastih cvetova u rano proleće (Phlox subulata ili Сreeping phlox).

Mesec će se nalaziti u sazvežđu Devica u blizini sjajne zvezde Spike, alfe Device. Najsjajnija zvezda koju za vreme aprilskog punog Meseca budete videli sa njegove desne strane je Spika.

Mesec će 16. aprila izaći Continue reading “Aprilski ružičasti Mesec”

Koji su najveći udarni krateri na Zemlji?

Tokom evolucije planeta Zemlja je pretrpela hiljade udara iz svemira, a posebno u periodu hlađenja kada se Sunčev sistem “čistio” od neiskorišćenog materijala tokom formiranja planeta i satelita. Za mnoge ožiljke na Zemlji nećemo nikada saznati zbog stalne erozije koju prouzrokuju vode, ali aktivni vulkani, zemljotresi, atmosferski uticaji…

Na našu sreću ne mogu sve stenčuge iz svemira da dođu do površine Zemlje, ali ipak postoje dokazi za 190 velikih udara. Velika većina stena koja dospe do naše atmosfere je manja od 1 m i one sa sobom ne nose veliku energiju pa samim tim nisu opasne za život na planeti. Usled velike brzine kretanja i trenja koje stvara atmosfera gasovi u stenama se zagrevaju i tada vidimo meteor na nebu koji se vrlo brzo dezintegriše. Stene manje od 25 m budu zaustavljene u atmosferi, ali to ne znači da ne mogu da nanesu štetu. Podsetimo se asteroida koji je pre 9 godina eksplodirao iznad oblasti Čeljabinsk u Rusiju. Nije dospeo do površine Zemlje, ali je njegova eksplozija, odnosno udarni talas, izazvala matrerijalnu štetu u vidu popucalih prozora što je dovelo do povređivanja većeg broja ljudi. Njegov prečnik je bio procenjen na oko 15m.

Continue reading “Koji su najveći udarni krateri na Zemlji?”

Venera uskoro najsjajnija u 2022. godini

Venera jeste najsjajnija planeta vidljiva golim okom, ali kada dostigne svoj maksimalni sjaj tada je prava poslastica za astronome amatere. Golim okom posmatrano jedino su Sunce i Mesec sjajniji, pa je Venera idealna za takvu vrstu posmatranja, kao i fotografisanje. Kroz manje teleskope se vidi prelepi mali srp, baš kao što vidimo kada posmatramo Mesec, jedino što na Mesecu vidimo detalje na površini, a na Veneri tek kroz veće teleskope možemo primetiti manje detalje na njenim oblacima.

Continue reading “Venera uskoro najsjajnija u 2022. godini”

Zemlja je sada najbliža Suncu, a hladno je

Najbliža tačka na putanji planete od Sunca naziva se perihel, a najudaljenija tačka naziva se afel. U zavisnosti od položaja tačke prolećne ravnodnevnice u odnosu na ove dve krajnje tačke zavisi i dužina godišnjih doba. Zanimljivo je da je kod nas zima kada je Zemlja najbliža Suncu, a to znači da temperatura na Zemlji uglavnom zavisi od ugla upadnih Sunčevih zraka.

Continue reading “Zemlja je sada najbliža Suncu, a hladno je”

Kvadrantidi – prvi meteorski roj u godini

Kvadrantidi - izvor: spacedex.com (klikni na sliku)
Kvadrantidi – izvor: spacedex.com (klikni na sliku)

Prvi ovogodišnji meteorski roj su naravno Kvadrantidi. Matično sazvežđe ovog roja je nekada bilo sazvežđe Quadrans Muralis, koje je sada deo sazvežđa Volar, a gde je i radijant (prividno mesto gde se meteori  pojavljuju na nebu) Kvadrantida.

Kvadrantidi su aktivni od 28. decembra do 12. januara, mada o početku i kraju ovog roja u toku godine se može naći više različitih datuma (npr. od 26. decembra do 16. januara). Maksimum je u noći između 3 – 4. januara. Spadaju u najbrojnije meteorske rojeve posle Geminida i Perseida.

Kvadrantidi su ostaci komete 2003 EH1 (još o kometi – link).

Najbolje vreme za posmatranje je od 21h do 4:30h (3 – 4. januar), dok je očekivani Zenitski Prosek po Času (ZPČ) od 40 do 70 meteora za Srbiju kada je sve idealno, a dešava se da taj broj premaši i 90 meteora po času. Ipak, realnost je videti 10-ak meteora svakih sat vremena.

Ovaj roj je za astronomsko uživanje stanovnika severne zemljine hemisfere, ali može se čuti i da je neko sa južne hemisfere video nekoliko kvadrantida.

Najveća verovatnoća pojave Kvadrantida je, za razliku od drugih rojeva, nisko na horizontu, baš kao što je prikazano na slici. Continue reading “Kvadrantidi – prvi meteorski roj u godini”