Vreme je za sazvežđe Škorpija

Zahvaljujući sjajnoj crvenkasto-narandžastoj zvezdi Antares lako je na južnom nebu pronaći sazvežđen Škorpija. Ovo sazvežđe zauzima veliki deo južnog neba, ali je toliko nisko prema da se iz naših krajeva nikada ne vidi u celosti, odnosno rep škorpije je uvek ispod horizonta, zajedno sa popularnim rasejanim zvezdanim jatom NGC 6231. Izuzetak su februar i mart, ali i tada je rep Škorpije toliko nisko da je veoma teško posmatrati ga.

Antares je sjajna zvezda koju zbog svoje boje posmatrači često poistovećuju sa planetom Mars (crvenom planetom), a za to je kriv i njen položaj na nebu koji se nalazi blizu ravni ekliptike po kojoj se prividno kreću Sunce i ostale planete. Položaj Antaresa je nešto južnije od ove ravni.
Nalazi se na udaljenosti od 600 svetlosnih godina od nas i po svojoj prividoj veličini je na 13. mestu od svih zvezda na našem nebu.

Continue reading “Vreme je za sazvežđe Škorpija”

Meteorski roj Lirida – prava prolećna astronomka poslastica

izvor: imo.net

Meteorski roj Lirida je prava prolećna astronomska poslastica. Nema zimskih temperatura kao kada su na nebu Kvadrantidi, već je temperatura uglavnom dovoljno visoka da se određeno vreme može posmatrati. Kvadrantidi su znatno brojniji od Lirida, ali ih početkom januara mali broj astronoma amatera posmatra.

Od 16-og  pa do 26. aprila na nebu se mogu videti Liridi koji predstavljaju meteorski roj, a ime su dobili po mestu na kome će se

pojaviti – sazvežđu Lira u blizini najveće zvezde Vege, koja dominira ovim delom neba.

Uzrok ove meteorske kiše jesu ostaci komete Thatcher (C/1861 G1) koja je prošla blizu Zemlje i za sobom ostavila roj sitnih čestica na koje Zemlja nailazi svake godine u ovo vreme.

Najveći ZPČ (Zenitski Prosek po Času) se očekuje u noći između 21. i 22. aprila, a iznosi obično oko 20-ak meteora, a njihova brzina je 49 km/s. Ipak, Liridi znaju da iznenade. Zabeleženi su slučajevi da je za sat vremena viđeno i do 100 meteora, odnosno popularno nazvanih “zvezda padalica”. Continue reading “Meteorski roj Lirida – prava prolećna astronomka poslastica”

Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?

I dok su Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn stanovnici Zemlje posmatrali i pre nekoliko hiljada godina planete Uran I neptun su strpljivo čekale da budu otkrivene.

Dugo je planeta Saturn predstavljala granicu Sunčevog sistema kao najudaljenija planeta sve do 13. marta 1781. godine kada je astronom amater Vilijam Heršel (Friedrich Wilhelm Herschel) otkrio Uran. Inače, zbog Heršelovog doprinosa razvoju astronomije malo je mesta u literaturi gde je predstavljen kao astronom amater, pa mogu napisati slobodno astronom Vilijam Heršel.

On je već neko vreme radio na sistematskom proučavanju zvezda na nebu, pa je tako bilo i tog 13. marta. Postavio je svoj teleskop od 6,2 inča (otprilike 150 mm) ručne izrade i prelazio njime od jedne zvezde, preko druge… U neko doba te noći primetio je magličasti objekat za koji je pomislio da je kometa. Ovaj zaključak je bio sasvim logičan , a posebno u 18 veku, pa ga je uneo u svoj dnevnik.

Continue reading “Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?”

Najsjajnije planete vidljive u novembru golim okom

Poznato je da je golim oko na našem nebu moguće videti pet planeta Sunčevog sistema: Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn. Uran nekada sija ispod 6. magnitude koja je približno granica za vidljivost golim okom, ali je zbog tako malog sjaja bespotrebno upoređivati je sa pomenutim planetama čije magnitude imaju negativne vrednosti.

Continue reading “Najsjajnije planete vidljive u novembru golim okom”

Vreme je za meteorski roj Perseida!

O meteorskim rojevima…

Sa sigurnošću se može reći da je posmatranje zvezda padalica jedna od najzanimljivijih astronomskih aktivnosti. Mali kamen iz svemira pod određenim uglom uranja u Zemljinu atmosferu u kojoj se dezintegriše uz ogromno oslobađanje energije koju mi na Zemlji vidimo kao svetlosnu pojavu, a koja je nekada praćena i zvučnim efektima…

Niko vam precizno ne može reći koliko meteora ćete videti za noć, ali u tome i jeste sva draž posmatranja istih. Najveći broj meteora koji pripadaju određenom roju možete videti u noći maksimuma, a za neke rojeve taj broj može iznositi i nekoliko stotina.

Continue reading “Vreme je za meteorski roj Perseida!”

Dočekao vedro nebo i probu novog okulara

Kako obično bude kada nabavite nov teleskop, nov okular ili bilo koji drugi deo astronomske opreme vi jednostavno naterate oblake da na vašem nebu borave danima i u nekim trenucima vam deluje kao da nikada neće otići…Baš tako je meni delovalo jer sam nov okular nabavio pre 20-ak dana i od tada zvezde nisam video.

Večeras sam, tokom igre sa decom u parku, primetio da su oblaci na nekim delovima neba mesto ustupili zvezdama i naravno rešio da priliku iskoristim za nov okular…uz negodovanje dece koja su morala da krenu kući. Kakav otac… 🙂

Continue reading “Dočekao vedro nebo i probu novog okulara”

Svetlosno zagađenje kao posledica industrijskog razvoja

Pre manje od 100 godina svi su koji su želeli da podignu pogled prema nebu mogli su da uživaju u spektakularnom zvezdanom nebo. Danas, nažalost, milioni dece širom sveta nemaju tu mogućnost, a mnoga od njih nikada nisu videla Mlečni put, tu beličastu traku preko neba prepunu zvezda koju je moguće videti samo sa svetlom nezagađenih lokacija.

Povećana upotreba veštačkog svetla ne utiče samo na naš pogled na zvezdano nebo već i negativno utiče na naše okruženje, bezbednost, potrošnju energije i naše zdravlje.

Nepravilna i prekomerna upotreba veštačkog osvetljenja poznatije kao svetlosno zagađenje može imati ozbiljne posledice po životnu sredinu. Continue reading “Svetlosno zagađenje kao posledica industrijskog razvoja”

Učestvujte u globalnom projektu merenja svetlosnog zagađenja

Važan deo rešavanja problema svetlosnog zagađenja je detaljno razumevanje njegovog uticaja na kako na ljude i životinje, tako i na noćno nebo.

Da bi učestvovali u kampanji Globe at Night potrebno je da postanete Citizen Scientist, odnosno malo jasniji termin bi bio naučnik amater koji bez novčane naknade svojim entuzijazmom pomaže dobijenim podacima neki naučni projekat na lokalnom ili globalnom nivou.

U 2019. godini Globe at Night je dobio preko 10 000 izveštaja od građana iz 70 zemalja o uticaju svetlosnog zagađenja na nebu iznad njih. Cilj je da ove godine taj broj dostigne 20 000 izveštaja iz još više zemlja. Continue reading “Učestvujte u globalnom projektu merenja svetlosnog zagađenja”

Šta je bre to svetlosno zagađenje?

Da, verovatno ste naslutili da je naslov ironičan. Nažalost, veliki broj ljudi je takođe ironičan kada je u pitanju svetlosno zagađenje jer ogroman problem predstavlja nerazumevanje i nepoznavanje ove teme, kao i novac koji donosi nepotrebno i nepravilno postavljanje osvetljenja u svrhu zarade novca kao što su reklame, preterano osvetljavanje lokala, benzinskih stanica, parkova i sl.

Moon, Mars and Venus

Pokušaj slikanja zvedanog neba nakon zalaska Sunca, ali su zvezde zaklonjene svetlosnim zagađenjem.

Osnovni problem je što neki ljudi pod zagađenjem podrazumevaju samo smeće ili zagađen vazduh ili vodu. Međutim, teže im je shvatiti da je recimo i buka jedan vid zagađanja kako radne tako i životne sredine. Sve što može da naruši vaše zdravlja može se smatrati zagađenjem. Continue reading “Šta je bre to svetlosno zagađenje?”

Svetlosno zagađenje – mapa sveta

Klikom na sliku ispod otvorićete mapu svetlosnog zagađenja koje je prisutno na našoj planeti. Očuvanje noćnog neba će u budućnosti biti sve teže, baš kao i kontrola očuvanja životne sredine.

Povoljna mesta za posmatranje noćnog neba su Sibir, Sahara, Aljaska ili možda neko pusto ostrvo na sred nekog okeana… 🙂

Ne propustite da zumirate Južnu i Severnu Koreju i uporedite astronomske povoljnosti. 🙂 Continue reading “Svetlosno zagađenje – mapa sveta”