Astronomski kalendar 2021

Kalendar astronomskih aktivnosti za nebeske događaje koji se mogu predvideti u 2021. godini. Čeka nas veliki broj zanimljivih dešavanja i susreta na nebeskoj sferi. Zbog lakše preglednosti svaki mesec je prikazan na jednoj stranici koje možete listati na dnu teksta.

Continue reading “Astronomski kalendar 2021”

Jedinice za merenje rastojanja u svemiru

U svakodnevnom životu navikli smo na male jedinice za merenje rastojanja između dve tačke, ali sasvim dovoljne da shvatimo za koliko ćemo minuta ili sati stići do tačke B. Prosto i jednostavno, onako kako smo i navikli, za udaljenost nečega u našoj okolini koristićemo jedinicu m – metar, za nešto udaljenije objekte koristićemo jedinicu km – kilometar. Obim naše planete je oko 40 000 km i to je prosto zamislivo. Veliki broj ljudi na planeti je automobilom za jedan dan prešao autoputem i preko 1000 km. Na osnovu toga možemo zamislito koliko je ustvari tih 40 000 km.

Continue reading “Jedinice za merenje rastojanja u svemiru”

Timelapse koji fiksira zvezde i pokazuje rotaciju Zemlje

Svi znamo da je rotacija nebeske sfere samo privid i da se ustvari Zemlja okreće oko svoje ose. To je razlog zbog koga nam zvezde na nebu izlaze na istoku i zalaze na zapadu, dok istovremeno Zemlja rotira od zapada prema istoku.

Vrsta timelapsa koje snima Eric Brummel fiksira zvezde na nebu, odnosno Mlečni put, što nije slučaj na koji smo navikli dok gledamo timelepse u kojima su predeli na Zemlji fiksirani dok se zvezde na nebu okreću.

Continue reading “Timelapse koji fiksira zvezde i pokazuje rotaciju Zemlje”

Gde je sada Halejeva kometa i koliko je sjajna?

Halejeva kometa je definitivno najpoznatija kometa u svemiru za nas zemljane, ali ne zato što je na nebu ona nešto spektakularno već zbog zanimljive priče o njoj.

O njoj je pre nekoliko dana pisano, malo pre maksimuma meteorskog roja Orionida, pa ću ovde to kratko ponoviti:

Halejeva kometa (zvanična oznaka 1P/Halley) je najpoznatija periodična kometa u Sunčevom sistemu sa periodom pojavljivanja od 76. godina u proseku, a periodičnost varira od 74-79. godina. Ime je dobila po Edmundu Haleju koji je proučavajući zapise o kometi viđenoj 1456, 1531 i 1682. godine odredio njen period. Odnosno dolazi do zaključka da je u pitanju jedno nebesko telo koje se periodično pojavljuje na nebu. Edmund je predvideo njeno ponovno pojavljivanje 1758. godine, ali to nije doživeo da vidi.

Continue reading “Gde je sada Halejeva kometa i koliko je sjajna?”

Objašnjeno “misteriozno” smanjenje sjaja zvezde Betelgez

Krajem prošle i početkom ove godine zvezda Betelgez je bila centru pažnje amaterskih i profesionalnih astronoma zbog naglih promana u njenom sjaju. Čak i golim okom se jasno moglo videti da je sjaj ove zvezde opadao iz dana u dan. Takva nestabilnost je mnoge navela na zaključak da je došlo vreme da Betelgez završi svoj životni ciklus u eksploziji supernove.

Continue reading “Objašnjeno “misteriozno” smanjenje sjaja zvezde Betelgez”

Dočekao vedro nebo i probu novog okulara

Kako obično bude kada nabavite nov teleskop, nov okular ili bilo koji drugi deo astronomske opreme vi jednostavno naterate oblake da na vašem nebu borave danima i u nekim trenucima vam deluje kao da nikada neće otići…Baš tako je meni delovalo jer sam nov okular nabavio pre 20-ak dana i od tada zvezde nisam video.

Večeras sam, tokom igre sa decom u parku, primetio da su oblaci na nekim delovima neba mesto ustupili zvezdama i naravno rešio da priliku iskoristim za nov okular…uz negodovanje dece koja su morala da krenu kući. Kakav otac… 🙂

Continue reading “Dočekao vedro nebo i probu novog okulara”

Kako je jedno pomračenje Sunca promenilo naš pogled na svet…

U drugoj deceniji dvadesetog veka današnje shvatanje svemira bilo je još uvek teško zamislivo, a naučnici toga doba nisu ni pomišljali da se suprotstave stubu tadašnje fizike, odnosno fizici Isaka Njutna.

Ipak, jedan mladi naučnik je od svoje 16. godine razmišljao o svetlosti i o tome kako bi izgledalo da putujemo duž svetlosnog zraka. Taj mladi naučnik zvao se Albert Ajnštajn. Njegovo razmišljanje o svetu oko sebe bilo je revolucionarno. Zbog svog revolucionarnog razmišljanja i likom zanesenjaka stekao je status najpopularnijeg naučnika na svetu.

Continue reading “Kako je jedno pomračenje Sunca promenilo naš pogled na svet…”

Majsko noćno nebo (+ video)

Sa zimskim sazvežđima smo se oprostili za sada, a ponovo ćemo ih videti u kasnu jesen. Sazvežđa koja su sada na nebu i koja se mogu posmatrati u zgodno vreme, odnosno do ponoći, jesu prolećna sazvežđa. Od njih se izdvajaju (od zapada prema istoku) Rak, Devica, Lav i Vaga. Možemo posmatrati i sazvežđe Škorpija nisko na jugu, Kočijaš visoko na nebu, kao i Veliki medved, Berenikunu kosu iznad Device itd.

Sazvežđe Lav i sazvežđa Devica i Berenikina kosa obiluju galaksijama koje se mogu videti amaterskim teleskopima, ali neke od njih i dvogledima. U ovim sazvežđima je i veliki broj objekata i Mesijeovog kataloga. Continue reading “Majsko noćno nebo (+ video)”

Astronomija u aprilu

Mesec april je već dugi niz godina globalni mesec astronomije tokom koga se broj lokalnih astronomskih aktivnosti povećava a sve u ciju popularizacije astronomije kao nauke. Nažalost, ove godine to neće biti slučaj, ali su članovi astronomskog društva “Eureka” smislili način kako da se astronomijom bavimo od kuće. Takođe, na ovom blogu i FB stranici bloga biće često objavljivane kratke astronomske zanimljivosti.

Prvi astronomski događaj koga se setim kada je u pitanju april jeste meteorski roj Lirida. Mogu se videti na nebu od 16 pa do 26. aprila, a ime su dobili po mestu na kome će se pojaviti – sazvežđu Lira u blizini najveće zvezde Vege, koja dominira ovim delom neba. Continue reading “Astronomija u aprilu”

Martovsko noćno nebo 2020

Ove godine će martovsko noćno nebo biti nekako zanimljivije za posmatranje golim okom u jutarnjim satima, ali će i u večernjim satima imati šta da se vidi.

Nakon zalaska Sunca Venera je nezaobilazna meta za posmatranje, dok će u jutarnjim satima niz od tri planete biti dominantan. Niz će činiti Saturn, Jupiter i Mars.

Venera se sa magnitudom od – 4,36 (za 10.03.2020) nalazi u sazvežđu Ovan, a prividno u njenoj blizini nalaziće se i planeta Uran sa trenutnom magnitudom 5,87. Venera će do kraja marta preći u sazvežđe Bik. Već 3. aprila Venera će se nalaziti prividno u rasejanom zvezdanom jatu Plejade ili M45. Odlična prilika za astrofotografije. Continue reading “Martovsko noćno nebo 2020”