Eksplozija nove u sazvežđu Kasiopeja – uspeh astronoma amatera

Koliko su astronomi amateri bitan deo astronomije kao nauke potvrdio je i japanski astronom amater Yuji Nakamura 18. marta ove godine otkrio novi izvor svetlosti u sazvežđu Kasiopeja. Njegovo otkriće proverili su naučnici na Univerzitetu Kyoto na opservatoriji Okayama i zaključili da je u pitanju otkriće nove.

Zvezde mase slične kao naše Sunce, odnosno male ili srednje mase, će svoj živitni ciklus završiti kao beli patuljci. Beli patuljak, rotirajući oko mlađe zvezde (koja je u glavnom nizu ili u fazi crvenog džina) svojom gravitacijom “krade” materijal sa površine ove zvezde.  Nakon određenog vremena “ukradeni” materijal na površini belog patuljka postaje sve topliji i gušći i kada napokon dostigne temperaturu na kojoj dolazi do fuzije vodonika u helujm tada dolazi do bljeska koji traje relativno kratko, od nekoliko dana pa i do nekoliko meseci, ali je nekada spektakularan za nas na Zemlji.

Continue reading “Eksplozija nove u sazvežđu Kasiopeja – uspeh astronoma amatera”

Susret Marsa i Plejada

Mars je i ovih dana vruća tema nakon sletanja rovera Perseverance. Svakog dana do nas stigne neka nova fotografija ili video sa ove planete. Međutim, Mars je sada posebno zanimljiv za astronomske posmatrače jer se polako približava veoma poznatom rasejanom zvezdanom jatu Plejade koje u Mesijeovom katalogu nosi oznaku M45.

Ovakav susret će se sledeći put dogoditi 4. februara 2038 godine, dok se poslednji put to dogodilo 20. januara 1991. godine. Ove godine konjunkcija Marsa i Plejada će se dogoditi 3. marta (naravno u sazvežđu BIk) kada će Mars proći južno od zvezdanog jata na 2,6°. Poređenja radi, 2038. godine to rastojanje na nebeskoj sferi će iznositi 2.0°, a 1991. godine je iznosilo 1.7°.

Continue reading “Susret Marsa i Plejada”

Noćno nebo -mart 2021

U martu je potrebno iskoristiti priliku za posmatranje sazvežđe Orion i objekata u njema, zatim sazvežđe Blizanci, pa i sazvežđe Bik. Razlog je što već u aprilu ova sazvežđa zalaze sve ranije i biće u sve nepovoljnijem položaju za posmatranje.

U sazvežđu Orion je zvezda Betelgez i maglina M42, u sazveđu Blizanci zvezde Kastor i Poluks kao i zvezdano jato M35, dok se u sazvežđu Bik nalazi maglina M1, kao i rasejana zvezdana jata Hijade i Plejade. U sazvežđu Bik će boraviti i planeta Mars, ali će biti slabog sjaja, odnosno magnituda će joj iznositi svega 1, 24.

Continue reading “Noćno nebo -mart 2021”

Astronomski kalendar 2021

Kalendar astronomskih aktivnosti za nebeske događaje koji se mogu predvideti u 2021. godini. Čeka nas veliki broj zanimljivih dešavanja i susreta na nebeskoj sferi. Zbog lakše preglednosti svaki mesec je prikazan na jednoj stranici koje možete listati na dnu teksta.

Continue reading “Astronomski kalendar 2021”

Jedinice za merenje rastojanja u svemiru

U svakodnevnom životu navikli smo na male jedinice za merenje rastojanja između dve tačke, ali sasvim dovoljne da shvatimo za koliko ćemo minuta ili sati stići do tačke B. Prosto i jednostavno, onako kako smo i navikli, za udaljenost nečega u našoj okolini koristićemo jedinicu m – metar, za nešto udaljenije objekte koristićemo jedinicu km – kilometar. Obim naše planete je oko 40 000 km i to je prosto zamislivo. Veliki broj ljudi na planeti je automobilom za jedan dan prešao autoputem i preko 1000 km. Na osnovu toga možemo zamislito koliko je ustvari tih 40 000 km.

Continue reading “Jedinice za merenje rastojanja u svemiru”

Timelapse koji fiksira zvezde i pokazuje rotaciju Zemlje

Svi znamo da je rotacija nebeske sfere samo privid i da se ustvari Zemlja okreće oko svoje ose. To je razlog zbog koga nam zvezde na nebu izlaze na istoku i zalaze na zapadu, dok istovremeno Zemlja rotira od zapada prema istoku.

Vrsta timelapsa koje snima Eric Brummel fiksira zvezde na nebu, odnosno Mlečni put, što nije slučaj na koji smo navikli dok gledamo timelepse u kojima su predeli na Zemlji fiksirani dok se zvezde na nebu okreću.

Continue reading “Timelapse koji fiksira zvezde i pokazuje rotaciju Zemlje”

Gde je sada Halejeva kometa i koliko je sjajna?

Halejeva kometa je definitivno najpoznatija kometa u svemiru za nas zemljane, ali ne zato što je na nebu ona nešto spektakularno već zbog zanimljive priče o njoj.

O njoj je pre nekoliko dana pisano, malo pre maksimuma meteorskog roja Orionida, pa ću ovde to kratko ponoviti:

Halejeva kometa (zvanična oznaka 1P/Halley) je najpoznatija periodična kometa u Sunčevom sistemu sa periodom pojavljivanja od 76. godina u proseku, a periodičnost varira od 74-79. godina. Ime je dobila po Edmundu Haleju koji je proučavajući zapise o kometi viđenoj 1456, 1531 i 1682. godine odredio njen period. Odnosno dolazi do zaključka da je u pitanju jedno nebesko telo koje se periodično pojavljuje na nebu. Edmund je predvideo njeno ponovno pojavljivanje 1758. godine, ali to nije doživeo da vidi.

Continue reading “Gde je sada Halejeva kometa i koliko je sjajna?”

Objašnjeno “misteriozno” smanjenje sjaja zvezde Betelgez

Krajem prošle i početkom ove godine zvezda Betelgez je bila centru pažnje amaterskih i profesionalnih astronoma zbog naglih promana u njenom sjaju. Čak i golim okom se jasno moglo videti da je sjaj ove zvezde opadao iz dana u dan. Takva nestabilnost je mnoge navela na zaključak da je došlo vreme da Betelgez završi svoj životni ciklus u eksploziji supernove.

Continue reading “Objašnjeno “misteriozno” smanjenje sjaja zvezde Betelgez”

Dočekao vedro nebo i probu novog okulara

Kako obično bude kada nabavite nov teleskop, nov okular ili bilo koji drugi deo astronomske opreme vi jednostavno naterate oblake da na vašem nebu borave danima i u nekim trenucima vam deluje kao da nikada neće otići…Baš tako je meni delovalo jer sam nov okular nabavio pre 20-ak dana i od tada zvezde nisam video.

Večeras sam, tokom igre sa decom u parku, primetio da su oblaci na nekim delovima neba mesto ustupili zvezdama i naravno rešio da priliku iskoristim za nov okular…uz negodovanje dece koja su morala da krenu kući. Kakav otac… 🙂

Continue reading “Dočekao vedro nebo i probu novog okulara”

Kako je jedno pomračenje Sunca promenilo naš pogled na svet…

U drugoj deceniji dvadesetog veka današnje shvatanje svemira bilo je još uvek teško zamislivo, a naučnici toga doba nisu ni pomišljali da se suprotstave stubu tadašnje fizike, odnosno fizici Isaka Njutna.

Ipak, jedan mladi naučnik je od svoje 16. godine razmišljao o svetlosti i o tome kako bi izgledalo da putujemo duž svetlosnog zraka. Taj mladi naučnik zvao se Albert Ajnštajn. Njegovo razmišljanje o svetu oko sebe bilo je revolucionarno. Zbog svog revolucionarnog razmišljanja i likom zanesenjaka stekao je status najpopularnijeg naučnika na svetu.

Continue reading “Kako je jedno pomračenje Sunca promenilo naš pogled na svet…”