Tag Archives: Sunce

Kalendar astronomskih događaja u 2020. godini

Astronomski kalendar dela očekivanih nebeskih događaja u 2020. godini koji se mogu videti golim okom ili dvogledom, ali i dodatne zanimljive informacije.

astrokalendar

Kratka objašnjenja:

Konjukcija predstavlja bliski prividni položaj dva (ili više) nebeskih tela na nebu, kada se posmatra sa Zemlje.

Elongacija je ugao između Sunca i planete ili nekog drugog nebeskog tela gledano sa Zemlje.

Opozicija je položaj nebeskog tela u Sunčevom sistemu kada se ono nalazi sa suprotne strane Sunce u odnosu na Zemlju, odnosno Zemlja se nalazi između nebeskog telea i Sunce.

Bliski susret je prividni susret nebeskih tela na malom delu neba

Ekvinocilj (ravnodnevnica) je trenutak kada Sunce po svom kretanju po ekliptici preseče nebeski ekvator. Dešava se dva puta godišnje.

Solsticij opisuje najviši i najniži položaj Sunca u odnosu na nebeski ekvator. Dešava se dva puta godišnje.

Povoljan položaj za posmatranje je najviši položaj nekog nebeskog tela u trenutku kada preseca nebeski meridijan, odnosno kada to nebesko telo kulminira

Nebeski meridijan je zamišljeni krug na nebeskoj sferi koji sadrži severni i južni nebeski pol, severnu i južnu tačku horizonta, zenit i nadir.

Continue reading

Zima (2019/2020) je počela

Zima na severnoj Zemljinoj polulopti je počela jutros 22. decembra u 05:19 i završiće se 20. marta 2020. godine u 04:49. Tada će najmanji deo severne polulopte biti obasjan Suncem, dok će sa južnom poluloptom biti suprotna situacija i na njoj tada počinje leto.

Sunce se na početku zime nalazilo ispod horizonta, dok se Mesec nalazio iznad. Početak zime se desio 1h i 42 min pre izlaska Sunca.

U trenutku početka zime Sunce će dostići najjužniju tačku na nebu i deklinacija će iznosti -23,5 stepeni, taman koliko je i Zemljina osa nagnuta. Zbog takvog upadnog ugla Sunčevih zraka u odnosu na ekvator i njenog dužeg puta kroz  Zemljinu atmosferu, severna polulopta dobija manje Sunčeve toplote i vladaju niže temperature. Sve to, samo suprotno, važi za južnu poluloptu. 🙂

Tada je 24h dnevno na Arktičkom polarnom krugu noć, dok je na Antarktičkom polarnom krugu 24h dnevno dan. Baš kako je prikazano i na slici:

Zimski solsticij (izvor: timeanddate.com)

Zimski solsticij (izvor: timeanddate.com)

Dakle, za posmatrača na severnoj hemisferi Continue reading

Najsjajnija zvezda na nebu

S obzirom da je tekst o najsjajnijoj zvezdi na našem nebu (a nije Sunce…) jedan od najčitanijih na ovom blogu želeo sam samo kratko da dopunim stariji tekst.

Većina zimskih sazvežđa zauzima veliki deo neba, a glavne zvezde u njima su sjajne i iz

sirijus1

Zvezda Sirijus

tog razloga se lako prepoznaju. Zvezde kao što su Betelgez i Rigel pomažu nam da pronađemo sazvežđe Orion, a posebno tri zvezde Orionovog pojasa Alnilam, Alnitak i Mintaka. Pomoću zvezda Kastor i Poluks nalazimo sazvežđe Blizanci, zvezda Prokion nam pokazuje na sazvežđe Mali pas, a pomoću crvenkaste zvezde Aldebaran nalazimo sazvežđe Bik.

Međutim, sve ove sjajne zvezde sa magnitudama većim od nule deluju ne tako sjajne ako ih uporedimo sa najsjajnijom zvezdom na nebu – zvezdom Sirijus.

Sirijus je najsjajnija zvezda kako severnog tako i južnog neba, odnosno najsjajnija zvezda koja se sa površine Zemlje može videti…ako ne računamo naše Sunce. Njena magnituda iznosi – 1,41 i ona posebno dolazi do izražaja tokom izlaska zvezde nisko na horizontu. Treperenje ove zvezde Continue reading

Upoznajmo noćno nebo (sazvežđa, zvezde, planete…)

Ovo je dopuna jednog starog teksta sa ovoj sajta, a cilj ovde dopune je da pomogne svima koji žele da se bliže upoznaju sa noćnim nebom. U tekstu su detaljnije opisana samo bitnija sazvežđa. Pod bitnijim sazvežđima podrazumevam velika sazvežđa koja zauzimaju veći deo neba. Kada pronađete ta sazvežđa lakše je naći ona manja koja se nalaze u njihovoj blizini.

Takođe su ubačeni delovi nekih drugih tekstova, takođe sa ovog sajta, tamo gde im je mesto, a ostavljen je i link gde se nalazi tekst u celini.

Nadam se da će ovaj tekst bit dovoljan za početak i da će vam olakšati upoznavanje sa noćnim nebom.

kurs

Klikni na sliku i započni putovanje Svemirom

Dopunjen tekst:

Samo jednim pogledom prema noćnom nebu možemo videti gomilu objekata. Skoro svi objekti, koje vidimo golim okom, pripadaju našoj galaksiji, osim objekta M31 – galaksija Andromeda, koja se nalazi u istoimenom sazvezđu. Na noćnom nebu se najviše ističe, naravno, Mesec. Ako na nebu, pri vedrim noćima i bez svetlosnog zagađenja, vidite jednu beličastu dugačku traku koja se prostire preko celog neba,to je Mlecni put ili Kumova slama. Belu boju joj daju milijarde zvezda od kojih se sastoji. To je naša Galaksija kakvu mi vidimo sa našeg položaja u njoj. Negde daleko iza te beličaste trake, u sazvežđu Strelac, se nalazi jezgro naše galaksije, koje se sastoji od masivne crne rupe, koja lagano guta bliže zvezde. Mi smo daleko odatle nekih 27000 svetlosnih godina, tako da smo od te crne rupe na bezbednom rastojanju.

Veliki Medved, Mali Medved i Severnjača

Nebeski objekti uvek izlaze sa istočne strane (posledica rotacije Zemlje), a zalaze na zapadnoj strani. Tako da mi preko noći vidimo razlicita sazvežđa. Međutim, postoje sazvežđa koja nikada ne zalaze, a nazivaju se cirkumpolarna sazvežđa. Neka od njih su: Veliki medved, Mali medved, Zmaj, Kasiopeja, Cefej. Ova sazvezđa imaju ovu osobinu jer se nalaze blizu Polarne zvezde, oko koje prividno rotira zemljina osa. Continue reading