Pomračenje će započeti negde iznad Tihog okeana, preći će preko Meksika, zatim preko SAD i na kraju Kanade i Atlantskog okeana.

Preko Meksika će proći za oko 41 minuta, SAD-a oko 1h i 8 min, a preko Kanade oko 34 minuta.

Ako posmatramo naš časovnik pomračenje će početi 8. aprila u 17h 42min 15s, maksimum će se desiti u 20h 17min 21s i završiće se u 22h 59min 19s.

Procenjuje se da će pomračenje (i delimično i potpuno) moći da vidi 652 miliona ljudi ili 8,19% svetskog stanovništva.

Ne volim da koristim reč “misteriozno” jer je često koriste teoretičari zavera i možda im je jedna od omiljenih, pa ću ovde iskoristiti reč nerazjašnjeno. Dakle, 15. avgusta daleke 1977. godine radio teleskop Big Ear na Univerzitetu Ohajo je primio uskopojasni snažan radio signal čije poreklo do danas nije razjašnjeno.

Ono što je teoretičare zavere najviše privuklo jeste frekvencija na kojoj je radio signal primljen. Još pedesetih godina prošlog veka dva astronoma su napisala u svom radu da bi vanzemaljci poruke u svemir varovatno slali na frekvenciji od 1420 MHz jer je to frekvencija koju emituje vodonik, a on je najrasprostranjeniji element u svemiru. Upravo taj rad se smatra početkom ozbiljnije potrage za vanzemaljskim životom. Više o ovom signalu pogledajte u videu na kraju teksta na kanalu “Gravitacioni manevar”.

Upravo je objavljena nova fotografija (prva je nastala 2022. godine) crne rupe koja se nalazi u centru naše galaksije Mlečni put. Na slici je prikazana supermasivna crna rupa Sagittarius A* (Sgr A*) u polarizovanom svetlu. Polarizovana svetlost pomaže astronomima da mapiraju linije magnetnog polja crne rupe. Takođe, slika nagoveštava postojanje skrivenog mlaza.

Upoređivanje ove fotografije crne rupe i one prve snimljene 2019. godine u galaksiji M87 zaključujemo da izgledaju neverovatno slično. Jasno se primećuju jaka i ogranizovana magnetna polja.

Da bi se posmatrao Sgr A* bila je potrebna saradanja opservatorija iz čitavog sveta, a ključnu ulogu je odigrao teleskop EHT.

Sliku je objavila ESO (European Southern Observatory) i za nju su koristili Event Horizon Telescope – EHT.

Sunčev sistem je ogroman, ali ipak možemo golim okom posmatrati čak pet planeta. U idealnim uslovima, kakvih je odavno sve manje, može se golim okom naslutiti i šesta planeta. Bez problema možemo videti Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn. Pomenuta šesta planeta je Uran.

Narednih dana na jutarnjem nebu četiri planete će činiti niz, a njemu će se u trećoj nedelji aprila pridružiti i Mesec koji će za nekoliko dana proći pored njih.