Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?

I dok su Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn stanovnici Zemlje posmatrali i pre nekoliko hiljada godina planete Uran I neptun su strpljivo čekale da budu otkrivene.

Dugo je planeta Saturn predstavljala granicu Sunčevog sistema kao najudaljenija planeta sve do 13. marta 1781. godine kada je astronom amater Vilijam Heršel (Friedrich Wilhelm Herschel) otkrio Uran. Inače, zbog Heršelovog doprinosa razvoju astronomije malo je mesta u literaturi gde je predstavljen kao astronom amater, pa mogu napisati slobodno astronom Vilijam Heršel.

On je već neko vreme radio na sistematskom proučavanju zvezda na nebu, pa je tako bilo i tog 13. marta. Postavio je svoj teleskop od 6,2 inča (otprilike 150 mm) ručne izrade i prelazio njime od jedne zvezde, preko druge… U neko doba te noći primetio je magličasti objekat za koji je pomislio da je kometa. Ovaj zaključak je bio sasvim logičan , a posebno u 18 veku, pa ga je uneo u svoj dnevnik.

Continue reading “Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?”

Venera i Uran u vidnom polju dvogleda

Planeta Venera je glavna nebeska atrakcija ovih dana na jugozapadnom i zapadnom nebu nakon zalaska Sunca. Sa magnitudom – 4,35 jednostavno mami poglede ne samo ljubitelja astronomije već i onih koji samo vide taj veoma sjajan objekat i pitaju se šta je to.

Kako je Venera dominantni objekat na večernjem nebu uz njenu pomoć možemo locirati i planetu Uran koja će 8. marta biti u konjukciji sa njom. Na nebu ove dve planete biće udaljene jedna od druge svega 2 stepena. Slikovitije ovo rastojanje možemo zamisliti tako što između Venere i Urana smestimo četiri puna Meseca, jer je pun Mesec na nebu 0,5 stepeni. Continue reading “Venera i Uran u vidnom polju dvogleda”

https://starwalk.space/en/news/january-2020-moon-uranus-close-approach

Vreme je za Uran

Planeta Uran je sedma planeta po udaljenosti od Sunca i ta udaljenost trenutno iznosi skoro tri milijarde kilometara ili ako pogledamo u Stellariumu to je tačno 2 982 430 000 km. Zbog ove udaljenosti vam se može učiniti da je nemoguće videti ovu planetu golim okom, ali njena magnituda navodi na drugi zaključak.

Uran i sateliti snimljeni amaterskom opremom

Trenutna magnituda Urana je 5.8 i ona vam omogućava da ukoliko se nađete na odličnoj lokaciji za posmatranje daleko od gradskog ili bilo kog drugog svetla vidite Uran golim okom.  Ipak, moramo uzeti u obzir i još neke ograničavajuće okolnosti za posmatranje golim okom: Continue reading “Vreme je za Uran”

Kalendar astronomskih događaja u 2020. godini

Astronomski kalendar dela očekivanih nebeskih događaja u 2020. godini koji se mogu videti golim okom ili dvogledom, ali i dodatne zanimljive informacije.

astrokalendar

Kratka objašnjenja:

Konjukcija predstavlja bliski prividni položaj dva (ili više) nebeskih tela na nebu, kada se posmatra sa Zemlje.

Elongacija je ugao između Sunca i planete ili nekog drugog nebeskog tela gledano sa Zemlje.

Opozicija je položaj nebeskog tela u Sunčevom sistemu kada se ono nalazi sa suprotne strane Sunce u odnosu na Zemlju, odnosno Zemlja se nalazi između nebeskog telea i Sunce.

Bliski susret je prividni susret nebeskih tela na malom delu neba

Ekvinocilj (ravnodnevnica) je trenutak kada Sunce po svom kretanju po ekliptici preseče nebeski ekvator. Dešava se dva puta godišnje.

Solsticij opisuje najviši i najniži položaj Sunca u odnosu na nebeski ekvator. Dešava se dva puta godišnje.

Povoljan položaj za posmatranje je najviši položaj nekog nebeskog tela u trenutku kada preseca nebeski meridijan, odnosno kada to nebesko telo kulminira

Nebeski meridijan je zamišljeni krug na nebeskoj sferi koji sadrži severni i južni nebeski pol, severnu i južnu tačku horizonta, zenit i nadir.

Continue reading “Kalendar astronomskih događaja u 2020. godini”