Poznato je da je golim oko na našem nebu moguće videti pet planeta Sunčevog sistema: Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn. Uran nekada sija ispod 6. magnitude koja je približno granica za vidljivost golim okom, ali je zbog tako malog sjaja bespotrebno upoređivati je sa pomenutim planetama čije magnitude imaju negativne vrednosti.

U novembru moguće je na nebu videti sve gore pomenute planete golim okom. Venera dominira jutarnjim nebom i trenutno pre izlaska Sunca dostiže visinu od 27-28 stepeni na istoku. Međutim, svakim narednim danom će imati manju visinu dok krajem januara i početkom februara prestane da bude vidljiva na jutarnjem nebu. Sada se nalazi u sazvežđu Devica, oko polovine novembra biće blizu zvezde Spike (najsjajnije u sazvežđu Devica), da bi već krajem meseca bila u sazvežđu Vaga. Magnituda joj je – 3,96 što bi značilo da nije u njenom punom sjaju, ali ipak dovoljno sjajno da jedino od nje na nebu budu sjajniji Mesec i Sunce.

Merkur kao najbliža planeta Suncu često je skrivena od pogleda, ali će u novembru biti u najvećoj jutarnjoj elongaciji od 19 stepeni i to dostiže 10. novembra. Ipak, ovu planetu ćemo moći da posmatramo od 5 do 16. novembra, a kao vodič nam može poslužiti Venera koja se nalazi iznad nje.

Kada je Merkur u istočnoj elongaciji moći ćemo da ga posmatramo nakon zalaska Sunca, a kada je u zapadnoj elongaciji Merkur je u povoljnom polažaju za posmatranje u jutarnjim satima pre izlaska Sunca.

Merkurova maksimalna elongacija kreće od 17°30′ do 28°. Ovaj raspon elongacije dugujemo Merkurovoj veoma izduženoj orbiti. Maksimalne elongacije Merkura se smenjuju naizmenično na svaka dva meseca otprilike.

I maksimalna elongacija Venere je ograničena na 45° do 47° jer je i ona unutrašnja planeta. Ostale spoljašnje planete mogu imati bilo koju elongaciju. Elongacija od 0° naziva se konjukcija, od 180° je opozicija, a od 90° kvadratura.

Elongacija je ugao između Sunca i planete ili nekog drugog nebeskog tela gledano sa Zemlje.

Merkur se sada nalazi u sazvežđu Devica, baš kao i Venera, ali će već u drugoj polovini meseca biti u sazvežđu Vaga gde će mu se Venera pridružiti dve nedelje kasnije. Magnituda će za period od 5 do 16. novembra dostići vrednost od oko – 0,7.

Mars, najcrvenija “zvezda” na večernjem nebu, polovinom prošlog meseca je bila najbliža Zemlji i dostigla odličnu magnitudu od -2,62. Tokom novembra će biti u sazvežđu Ribe i na početku meseca će imati magnitudu -2.18 da bi se ona do kraja meseca spustila na -1,17, a razlog tome je postepeno udaljavanje Marsa od Zemlje. Sledeću put će zasijati za dve godine. Trenutno je vidljiv od zalaska Sunca pa skoro do 4h, a do kraja novembra samo do 2h. U vreme najbližeg prilaska Zemlji Mars često bude po sjaju četvrto nebesko telo kao što je to bilo sada. Međutim, već ovih dana ponovo će četvrto mesto posle Sunce, Meseca i Venere zauzeti Jupiter.

Saturn već neko vreme prati Jupiter na večernjem nebu, ali ono što je zanimljivije ne samo da prati već i sustiže. Iz tog razloga nas 21. decembra čeka fenomenalna, odlična, sjajna konjukcija ove dve planete, ali da ne bih ovde zauzimao prostora za taj susret biće posebno opisan u posebnom tekstu.

Nakon zalaska Sunca dve najveće planete u Sunčevom sistemu nalaze se na južnom nebu u sazvežđu Strelac na visini od oko 25 stepeni. Jupiter prvi zalazi i sada prestaju da budu vidljive između 20:30h i 21h, dok će na kraju meseca biti znatno bliže jedna drugoj i neće biti vidljive nakon 19h.

Magnituda Jupitera će se u novembru kretati od – 2.17 do – 2.03, dok će Saturn ići od 0,59 do 0,64. Saturn je znatno manjeg sjaja od Jupitera.

Na početku pomenuti Uran sada ima magnitudu od 5,66 i nalazi se u sazvežđu Ovan. Pre smo 20-ak sati bio je u opoziciji, odnosno Zemlja se nalazila između Urana i Sunca. Vidljiv je golim okom ali samo iz svetlom nezagađenih područija i kada nema mesečine. Dvogledom se može videti bez problema.

Vreme izlaska i zalaska nebeskih tela se može sasvim malo razlikovati u zavisnosti od mesta posmatranja, odnosno vaše lokacije za isti dan u godini.