Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Astronomsko udruženje „Eureka“ iz Kruševca najavilo je izgradnju Astronomske opservatorije koja će se nalaziti u okviru zabavnog parka „Šarengrad“. Nova opservatorija u Kruševcu biće peta javna opservatorija u Srbiji, radovi kreću u junu, a koji je značaj opservatorije i koje sve sadržaje ona pruža otkriva za naš portal Zoran Tomić, jedan od osnivača Udruženja “Eureka”
Habl (Hubble) je ime najpoznatijeg teleskopa na svetu, a koji ga je dobio po astronomu Edvinu Hablu koji ostao zapamćen kao čovek koji je otkrio da se brzina udaljavanja galaksija srazmerno povećava sa njihovim udaljenostima od Zemlje i na taj način ukazao da se svemir širi.
Svemirski teleskop Habl je lansiran u nisku orbitu 24. aprila 1990. godine i ono što posebno raduje je da je u funkciji i danas. Njegove fenomenalne fotografije su promenile naš pogled na celokupan svemir, otkrile lepote našeg zvezdanog sistema, ali i tajne dubokog svemira. Bio je najveće oko u svemiru do lansiranja svemirskog teleskopa James Webb. Continue reading “32. rođendan teleskopa Habl”
Tokom evolucije planeta Zemlja je pretrpela hiljade udara iz svemira, a posebno u periodu hlađenja kada se Sunčev sistem “čistio” od neiskorišćenog materijala tokom formiranja planeta i satelita. Za mnoge ožiljke na Zemlji nećemo nikada saznati zbog stalne erozije koju prouzrokuju vode, ali aktivni vulkani, zemljotresi, atmosferski uticaji…
Na našu sreću ne mogu sve stenčuge iz svemira da dođu do površine Zemlje, ali ipak postoje dokazi za 190 velikih udara. Velika većina stena koja dospe do naše atmosfere je manja od 1 m i one sa sobom ne nose veliku energiju pa samim tim nisu opasne za život na planeti. Usled velike brzine kretanja i trenja koje stvara atmosfera gasovi u stenama se zagrevaju i tada vidimo meteor na nebu koji se vrlo brzo dezintegriše. Stene manje od 25 m budu zaustavljene u atmosferi, ali to ne znači da ne mogu da nanesu štetu. Podsetimo se asteroida koji je pre 9 godina eksplodirao iznad oblasti Čeljabinsk u Rusiju. Nije dospeo do površine Zemlje, ali je njegova eksplozija, odnosno udarni talas, izazvala matrerijalnu štetu u vidu popucalih prozora što je dovelo do povređivanja većeg broja ljudi. Njegov prečnik je bio procenjen na oko 15m.
Continue reading “Koji su najveći udarni krateri na Zemlji?”
Venera jeste najsjajnija planeta vidljiva golim okom, ali kada dostigne svoj maksimalni sjaj tada je prava poslastica za astronome amatere. Golim okom posmatrano jedino su Sunce i Mesec sjajniji, pa je Venera idealna za takvu vrstu posmatranja, kao i fotografisanje. Kroz manje teleskope se vidi prelepi mali srp, baš kao što vidimo kada posmatramo Mesec, jedino što na Mesecu vidimo detalje na površini, a na Veneri tek kroz veće teleskope možemo primetiti manje detalje na njenim oblacima.
Continue reading “Venera uskoro najsjajnija u 2022. godini”
Cunami pokrenut spektakularnom erupcijom podvodnog vulkana kod pacifičke države Tonga izazvao je „znatnu“ štetu u Nukualofi, glavnom gradu arhipelaga, rekla je danas novozelandska premijerka Džasinda Ardern.
Pacifički centar za upozorenje na cunami naveo je jutros u 4.00 po srednjoevropskom vremenu da je pretnja od plimnog talasa uglavnom prošla za zemlje na okeanu mada su još nekoliko sati moguće manje varijacije nivoa mora.
Continue reading “Satelitski snimak eksplozije podvodnog vulkana u Pacifiku!”
Najbliža tačka na putanji planete od Sunca naziva se perihel, a najudaljenija tačka naziva se afel. U zavisnosti od položaja tačke prolećne ravnodnevnice u odnosu na ove dve krajnje tačke zavisi i dužina godišnjih doba. Zanimljivo je da je kod nas zima kada je Zemlja najbliža Suncu, a to znači da temperatura na Zemlji uglavnom zavisi od ugla upadnih Sunčevih zraka.
Prvi ovogodišnji meteorski roj su naravno Kvadrantidi. Matično sazvežđe ovog roja je nekada bilo sazvežđe Quadrans Muralis, koje je sada deo sazvežđa Volar, a gde je i radijant (prividno mesto gde se meteori pojavljuju na nebu) Kvadrantida.
Kvadrantidi su aktivni od 28. decembra do 12. januara, mada o početku i kraju ovog roja u toku godine se može naći više različitih datuma (npr. od 26. decembra do 16. januara). Maksimum je u noći između 3 – 4. januara. Spadaju u najbrojnije meteorske rojeve posle Geminida i Perseida.
Kvadrantidi su ostaci komete 2003 EH1 (još o kometi – link).
Najbolje vreme za posmatranje je od 21h do 4:30h (3 – 4. januar), dok je očekivani Zenitski Prosek po Času (ZPČ) od 40 do 70 meteora za Srbiju kada je sve idealno, a dešava se da taj broj premaši i 90 meteora po času. Ipak, realnost je videti 10-ak meteora svakih sat vremena.
Ovaj roj je za astronomsko uživanje stanovnika severne zemljine hemisfere, ali može se čuti i da je neko sa južne hemisfere video nekoliko kvadrantida.
Najveća verovatnoća pojave Kvadrantida je, za razliku od drugih rojeva, nisko na horizontu, baš kao što je prikazano na slici. Continue reading “Kvadrantidi – prvi meteorski roj u godini”
Dva puta godišnje jedna od zemljinih hemisfera dostiše svoj najveći nagib prema Suncu i tada dobija najviše sunčeve svetlosti i njeni stanovnici imaju najduži dan u godini, a događaj se naziva letnji solsticij. Istovremeno, druga hemisfera dobija najmanje sunčeve svetlosti i najkraći dan, a događaj se naziva zimski solticij. U astronomiji dva solsticija označavaju prelazak proleća u leto i prelazak jeseni u zimu.
UPDATE: NASA je pomerila lansiranje JWST za 24. decembar u 7:20 EST (13:20 po lokalnom vremenu). U 14h, oko 30 minuta nakon završetka emitovanja lansiranja, NASA planira konferenciju za novinare. Da se nadamo kako će ovo biti poslednje odlaganje lansiranja najvećeg i najmoćnijeg teleskopa koji će se naći u svemiru…
Sada već daleke 1990. godine lansiran je svemirski teleskop Habl, naše do sada najveće oko u Svemiru. Pomoću ovog instrumenta upoznali smo Svemir na način na koji mnogi nisu do tada mogli ni da zamisle. Ogromna otkrića su se nizala, kao i oduševljenja ljubitelja astronomije gledanjem Hablovih fotografija.
Teleskop Habl je u Zemljinu orbitu odleteo pomoću penzionisanog šatla Discovery. Ima masu od 11110 kg i veličine je minibusa, a jednu orbitu oko Zemlje pređe za 96–97 minuta (14-15 perioda na dan). Kruži na visini od skoro 600 km.
Ne treba da se pojave mali zeleni da bi se teoretičari zavera probudili, već je dovoljno na kineski rover Yutu 2 fotografiše kockastu formaciju u daljini. Ubrzo nakon objavljivanja fotografije krenula su nagađanja o vanzemaljcima koju nešto ostavili ili zaboravili. Trenutno popularno nazvano “mystery hut“.
Istina je da o tom objektu kako trenutno ništa ne može da se zaključi na osnovu fotografija, pa kineski tim želi da sve to vidi izbliza. U skladu sa željama tima rover će biti usmeren prema “kocki” do koje može stići za oko 2-3 lunarna dana. Jedan lunarni dan je vreme jedne rotacije Meseca oko svoje ose i iznosi 27 dana 7 sati 43 minuta i 12 sekundi. S obzirom da je kineski rover ovu fotografiju uneo u svoj dnevnik 3. decembra do cilja će stići negde u februaru. Roveri se kreću veoma sporo, a objekat je u trenutku snimanja bio daleko od rovera otprilike 80 m.
Continue reading ““Kocka” na Mesecu zagolicala maštu”
SVEMIR 