Najbliži “susret” Venere i Merkura u poslednjih 12 godina

Danas, 29. maja u 7:34, planete Merkur i Venera bile su najbliže (u konjunkciji) jedna drugoj na nebeskoj sferi u proteklih 12 godina. Međutim, iako od tog trenutka njihovo rastojanje raste i večeras ih možemo posmatrati. U trenutku najbližeg susreta rastojanje je iznosilo svega 0,4 stepena (prečnik punog meseca je 0,5 stepeni), dok će večeras to rastojanje iznositi oko 0,5 (kao kada bi obe planete stajale na suprotnim stranama punog Meseca). Sledeći ovako blizak susret desiće se 2033. godine.

Continue reading “Najbliži “susret” Venere i Merkura u poslednjih 12 godina”

Venera je stigla na večernje nebo, vreme je za Merkur

Venera je sa jutarnjeg neba prešla na večernje. Na netu su astronomi amateri počeli da objavljuju prve ovogodišnje fotografije zvezde Večernjače, odnosno zvezde Danice. Ove amaterske astrofotografije posebno ukrašava i planeta Merkur koja je sada u odličnoj poziciji za posmatranje i fotografisanje na nekih 15 stepeni iznad zapadnog horizonta.

Obe planete se sada nalaze i sazvežđu Bik. Ovo je prilika da fotografišete planete Merkur i Veneru, kasnije rasejana zvezdana jata Plejade i Hijade, ali 12, 13 i 14. maja i Mesec u obliku tankog srpa. Dakle, odlična prilika za odlične astrofotografiju sa više zanimljivih objekata.

Continue reading “Venera je stigla na večernje nebo, vreme je za Merkur”

Deo kineske rakete u nekontrolisanom padu

Nakon uspešnog početka sklapanja kineske svemirske stanice i postavljanja u orbitu modula Tianhe 29. aprila raketa Long March-5B, odnosno njeno jezgro, je započelo nekontrolisan pad. Nakon očekivanih manevra za kontrolisan povratak to se nije dogodilo tako da će jezgro rakete dugo 30 m narednih dana nekontrolisano ući u atmosferu Zemlje.

Iako površinu Zemlje čini 71% vodenih površina postoji verovatnoća da deo rakete padne na naseljeno područije. Nije moguće predvdeti gde će raketa pasti zbog njenog nekontrolisanog kretanja, ali će veći deo sagoreti u atmosferi. Ipak postoji realna opasnost da će neki delovi rakete preživeti i pasti na Zemlju.

Continue reading “Deo kineske rakete u nekontrolisanom padu”

Po 5 minuta za tela Sunčevog sistema (video)

Emisija 5 minuta za astronomiju i fiziku koja se emituje na Brainz TV bavi se popularizacijom astronomije i fizike tako što u svega nekoliko minuta ponudi najbitnije informacije o određenim nebeskim telima, pojavama i sl.

U ovom tekstu su postavljene emisije koje su za temu imale neka od tela Sunčevog sistema, pa uz kafu i odmor možete pogledati sve na jednom mestu. Autor i voditelj emisije je astrofizičar Jovan Aleksić.

Continue reading “Po 5 minuta za tela Sunčevog sistema (video)”

Merkur prividno blizu zvezdanog jata Plejade 4. maja

Večeras, 4. maja, imaćemo priliku da posmatramo najskriveniju planetu u Sunčevom sistemu, planetu Merkur, pored Plejada najpoznatijeg zvezdanog jata. Prividna udaljenost između njih na nebeskoj sferi će iznositi oko 2 stepena. Međutim, Merkur i Plejade će biti veoma nisko na nebu nakon zalaska Sunca pa neće biti prilike za duže posmatranje. Najbolje je potražiti ih oko 20:20 i tada će biti svega nekoliko stepeni iznad horizonta.

Continue reading “Merkur prividno blizu zvezdanog jata Plejade 4. maja”

Kineska svemirska stanica postaje realnost

Kineski svemirski program se ubrazano razvija, a tome u prilog idu nedavno vraćeni uzorci kamenja sa Meseca, kao i plan da se ove godine prema Marsu upute kineska letelica i rover.

Kina je upravo započela još jedan veliki korak prema istraživanju svemira, a to je početak montaže kineske svemirske stanice u orbiti oko Zemlje. Kina je 29. aprila pomoću rakete Long March-5B Y2 u svemir lansirala modul Tianhe (nebeska harmonija) sa lokacije Wenchang (Wenchang Spacecraft Launch Site), na severoistočnoj obali provincije Hainan na jugu Kine.

Tianhe je osnovni modul za prvu kinesku svemirsku stanicu. Dugačak je 16.6 m i širok 4,2 m, dok mu je masa iznosi 22,5 t.

Pogledajte kako je proteklo lansiranje:

Continue reading “Kineska svemirska stanica postaje realnost”

Meteorski roj Lirida – prava prolećna astronomka poslastica

izvor: imo.net

Meteorski roj Lirida je prava prolećna astronomska poslastica. Nema zimskih temperatura kao kada su na nebu Kvadrantidi, već je temperatura uglavnom dovoljno visoka da se određeno vreme može posmatrati. Kvadrantidi su znatno brojniji od Lirida, ali ih početkom januara mali broj astronoma amatera posmatra.

Od 16-og  pa do 26. aprila na nebu se mogu videti Liridi koji predstavljaju meteorski roj, a ime su dobili po mestu na kome će se

pojaviti – sazvežđu Lira u blizini najveće zvezde Vege, koja dominira ovim delom neba.

Uzrok ove meteorske kiše jesu ostaci komete Thatcher (C/1861 G1) koja je prošla blizu Zemlje i za sobom ostavila roj sitnih čestica na koje Zemlja nailazi svake godine u ovo vreme.

Najveći ZPČ (Zenitski Prosek po Času) se očekuje u noći između 21. i 22. aprila, a iznosi obično oko 20-ak meteora, a njihova brzina je 49 km/s. Ipak, Liridi znaju da iznenade. Zabeleženi su slučajevi da je za sat vremena viđeno i do 100 meteora, odnosno popularno nazvanih “zvezda padalica”. Continue reading “Meteorski roj Lirida – prava prolećna astronomka poslastica”

Jurij Gagarin – 60 godina od prvog leta i još jedna svemirska godišnjica

Svet 12. aprila obeležava Međunarodni dan leta u svemir, tačnije dan kada je Jurij Gagarin u letelici Vostok 1 posleteo u svemir i napravio jednu orbitu oko Zemlje.

Nakon uspešnog lansiranja prvog veštačkog satelita Sputnjik 1, 1957. godine, SSSR je počeo da razmišlja o slanju prvog čovek u svemir. U januaru 1959. godine su počeli sa odabirom kandidata za prvi let u svemir. Uslovi za kandidate su bili sledeći: da budu inteligentni, otporni na stres i fizički spremni. Takođe, kosmonaut je morao da bude muško, ima između 25 i 30 godina, ne viši od 175 sm i ne teži od 72 kg. Kvalifikovalo se 6 kandidata od kojih je Jurij Gagarin odabran da bude prvi čovek koji će leteti u svemir.

Continue reading “Jurij Gagarin – 60 godina od prvog leta i još jedna svemirska godišnjica”

“Duga” na Marsu?!

NASA je 4. aprila objavila sliku Marsa koju je napravio rover Perseverance. Međutim, nisu mogli ni da zamisle koliko će baš ova fotografija postati popularna na društvenim mrežama.

Na prvi pogled niko ne bi ni pomislio da je na slici ugledao nešto drugo osim duge. I upravo ta “duga” je razlog tako velike popularnosti ove fotografije za kratko vreme.

Ipak, kada se setimo da duga nastaje tako što se sunčeva svetlost prelama kroz kapljice vode, jasno je da na Marsu duga nije moguća. Jednostavno na Marsu nema dovoljno vode da bi duga nastala, a i temperature na Marsu ne dozvoljavaju tečnu vodu.

Continue reading ““Duga” na Marsu?!”