Dosta je sličnosti između naše planete i Marsa, ali i dosta različitosti. Ono što je slično i najzanimljivije jeste nagib osa ove dve planete koji je jako sličan pa iz tog razloga i na Marsu imamo smenu godišnjih doba, a imaju i sličan period rotacije ili trajanja dana. Može se i pročitiati da je Mars planeta kakva će nekada Zemlja biti i da je na Marsu nekada bilo slično kao na Zemlji. Ipak mislim da je to preabiciozan zaključak.

Planeta Mars, posmatrano sa Zemlje ne pripada grupi sjajnijih objekata. Sjaj crvene

planete  varira u periodu od dve godine, a razlog je naravno promena položaja u odnosu na Zemlju i Sunce, kao i to da Marsova revolucija (vreme okretanja oko Sunca) iznosi oko dve godine (zemaljske godine). Kada se Mars nalazi sa strane Sunca gde je i Zemlja, a posebno kada se Zemlja nalazi između Marsa i Sunca sjaj crvene planete je najveći (Mars u opoziciji), dok je sjaj najslabiji kada se Mars nalazi sa suprotne strane Sunca od Zemlje.

Mars se okrene oko svoje ose za slično vreme kao i Zemlja. Taj period iznosi 23h 37m 23s. I nagib ose je sličan kao i Zemljin i iznosi približno 24°. Prema ovim podacima, koji su poznati više od 100 godina, ljudi su znali da se i na Marsu smenjuju godišnja doba. Prosečna gustina iznosi 3,94 g/cm, dok mu je prečnik upola manji od Zemljinog.

Zemlja kruži oko Sunca na prosečnoj udaljenosti od 149,6 miliona kilometara. Kažemo prosečna udaljenost, jer se ona zbog eliptičnog oblika Zemljine orbite oko Sunca smanjuje i povećava. Prema ovome Zemlja zauzima treće mesto po udaljenosti planeta od Sunca, posle Merkura i Venere.
Njen prečnk iznosi 12756 km i to je ekvatorski prečnik. Ekvatorski prečnik se razlikuje od polarnog prečnika jer je Zemlja spljoštena na polovima. Tako da polarni prečnik iznosi 12712 km. Ova spljoštenost Zemlje na polovima je posledica Zemljine rotacije oko svoje ose oko koje se okrene za 23 h 56 min 4 s. Gustina joj iznosi 5,53 g/cm3.

Jasno je da se zbog različitih masa ovih planeta razlikuje gravitacija na njihovim površinama. Evo jednog primera koji bi ukazao na grešku u filmu “Marsovac”  snimljenom po romanu Endija Vira. Mark Vatni (Matt Damon) se po marsovoj površini kreće baš kao na Zemlji, ali u realnim uslovima to ne bi bio slučaj zbog marsove slabije gravitacije. Ipak bi malo morao da poskakuje. 🙂