Planeta Venera je do pre manje od mesec dana bila na večernjem nebu kao najsjajnije nebesko telo, ali je nakon toga bila previše blizu Sunca gledano sa Zemlje i više je nismo videli.

venera

Venera na jutranjem nebu – foto: Stellarium

Međutim, sada je moguće videti je na jutarnjem nebu pre izlaska Sunca na istoku i u narednih nekoliko dana najbolje vreme za posmatranje biće od 5:30 do 5:45. Kako dani budu prolazili Venera će biti vidljiva sve ranije.

Nije moguće slučajno je zameniti drugim nebeskim telom jer će biti nasjajnija na jutarnjem nebu, baš kao što je bila i na Večernjem, ako ne računamo naravno Sunce i Mesec. 🙂

Ova planeta će ponovo biti na večernjem nebu tek početkom sledeće godine.

Ukratko o Veneri:

Planeta Venera je najsjajnije nebesko telo koje možemo videti sa Zemlje, posle Sunca i Meseca. Na nebu se vidi kao najsjajnija “zvezda” u večernjim satima i tada je nazivaju Večernjača, a takođe se vidi i u jutarnjim satima sve do izlaska Sunca, a tada je nazivaju Zornjača.  Kod nas je poznata i pod imenom Zvezda Danica. Još kao klinac prvo sam čuo za Danicu, a tek mnogo kasnije za ostale njene nazive.

zemljavenera

Zenlja i Venera

Druga je planeta po udaljenosti od Sunca, posle Mekura. Po dimenzijama i masi veoma podseća na Zemlju. Prečnik joj iznosi oko 12 100 km, a gustina 4,869×1024 kg.  Njena atmosfera je za nama poznate oblike života smrtonosna, ako izuzmemo mogućnost da možda neki ekstremofil opstane tamo. Pretežno se sastoji od ugljendioksida oko 95%, kiseonika oko 3%, dok ostatak čine sumpordioksid, vodena para i još neki elementi. Mogu se naći u višim slojevima atmosfere i kapljice Sumporne kiseline.

Temperatura na njenoj površini dostiže 485 °C i time je ujedno i najtoplija planeta u Sunčevom sistemu. Toplija je čak i od Merkura koji je najbliži Suncu i od njega prima najviše toplote. To je posledica ogromnog efekta staklene bašte zbog velike količine CO2. Taj efekat je već svima dobro poznat još iz osnovne škole, jer se događa i na našoj planeti, ali u znatno blažem obliku.

Rotacija Venere je retrogradna. To znači da rotira od istoka prema zapadu. Takvu rotaciju ima jedino Uran i koliko se sećam Pluton, mada ovo drugo nebesko telo nije više planeta. Ima i svoje mene, baš kao i Mesec, jer spada u unutrašnje planete.

Da bi mogli da vidimo njenu površinu morali bi da zaronimo duboko ispod njenih gustih oblaka. To su neke svemirske agencije i pokušle, ali su njihove sonde ubrzo nakon spuštanja na površinu doživele kraj. Ipak, otprilike se polovina misija smatra uspešnim, ali neke od njih nisu za cilj imale sletanje na njenu površinu. Prva letelica koja je poslata bila je Sputnjik 7 i bila je neuspešna.

Pritisak Venerine atmosfere je ogroman i 90 puta je veći od pritiska na površini Zemlje. U takvim uslovima nema ni govora o postojanju života, a ako se na to doda i otrovna atmosfera i ogromna temperatura šanse su ispod minimalnih.