Deo izbačene koronalne mase se kreće prema Zemlji

Najnovije izbacivanje koronalne mase sa Sunca koju je izazvala solarna baklja X1.0 podseća nas na to da je Sunce od decembra prošle godine u 25. solarnom ciklusu. Ovaj ciklus je započeo mirno bez pega, da bi se u januaru pojavili prvi mali aktivni regioni, ali je i tada bilo dužih perioda bez pega na vidljivoj strani Sunca.

Solarni ciklusi se prate od 1755. godine, odnosno od tada se beleže aktivnosti u 1. ciklusu. Jedan solarni ciklus traje u proseku 11 godina. Sunčeva aktivnost prolazi kroz svoje maksimume i svoje minimume. Minimum aktivnosti je direktno povezan sa malim brojem sunčevih pega i obrtanjem sunčevog magnetnog polariteta. Naravno, maksimum sunčeve aktivnosti je povezan sa većim brojem pega.

Prema knjizi profesora dr Dragana Gajića “Fizika Sunca” za interval između 1755. do 1945. godine periodi između dva susedna minimuma varilali su od 9 do 13,6 godina, a između makimuma od 7,3 do 17,1 godina.

Continue reading “Deo izbačene koronalne mase se kreće prema Zemlji”

Ponovo bljesak u Jupiterovim oblacima?

Zahvaljujući astronomima amaterima znamo da udari malih nebeskih tela u Jupiter nije nešto što se dešava ekstremno retko. Od udara komete Shoemaker-Levy 9 koji se dogodio 1994. godine ovo bi, ukoliko se potvrdi, bio 11 zabeleženi udar u Jupiter. Naravno, verovatno je da veliki broj udara nije zabeležen, jer slabiji udari bljasnu na manje od sekund, a mogu se desiti ili kada niko ne posmatra ili na suprotnoj strani Jupitera od nas.

Pre nešto više od mesec dana, odnosno 13/14 septembar pet astronoma amatera je snimilo udar malog nebeskog tela u Jupiter. Sjajan je to uspeh amatera, ali verovatno i sjajna nagrada za njihov trud. Međutim, već 15. oktobra snimljen je još jedan bljesak u Jupiterovim oblacima koji je snimila grupa astronoma predvođena liderom Ko Arimatsu sa Kyoto Univerziteta.

Continue reading “Ponovo bljesak u Jupiterovim oblacima?”

Udar u Jupiter? Jasan bljesak u oblacima.

Nije tako retka pojava da neka kometa ili asteroid udare u Jupiter. U stvari, ovakve pojave su relativno česte. Jupiter svojom gravitacijom privlači mnoga mala nebeska tela u Sunčevom sistemu, a na taj način sprečava češće udare u planetu Zemlju.

Takođe, upravo astronomi amateri najčešće snime ove udare jer profesionalni teleskopi nisu tako često usmereni prema planetama Sunčevog sistema kako to jesu amaterski teleskopi.

Takav jedan sudar Jupitera i malog nebeskog tela se desio u noći između 13 i 14. septembra. Naravno, snimili su ga amateri i to u većem broju. a glavni cilj te noći im je ustvari bila senka satelita Io na Jupiterovim oblacima.

Continue reading “Udar u Jupiter? Jasan bljesak u oblacima.”

Otrivena ogromna kometa u Sunčevom sistemu

Kada kažemo ogromna kometa obično pomislimo na nebesko telo prečnika 10 km ili možda kao u filmu Deep Impact iz 1998. godine gde je kometa imala oko 8 km prečnika.

Međutim dva astronoma sa Univerziteta u Pensilvaniji su šest godina pretraživali fotografije koje je snimila moćna astro kamera (570-megapixel Dark Energy Camera (DECam)) postavljena na Victor M. Blanco teleskopu prečnika 4 metra u Čileu, a sve to u okviru projekta Dark Energy Survey (DES).

Cilj ovog projekta je istraživanje tamne energije, dok je kamera dizajnirana za snimanje 5000 kvadratnih stepeni neba i mapiranje oko 300 miliona galaksija za bolje razumevanje energije koja je oblikovala svemir.

Continue reading “Otrivena ogromna kometa u Sunčevom sistemu”

Zvezdano jato M15 u povoljnom položaju za posmatranje

Zbijeno zvezdano jato M15 se nalazi u sazvežđu Pegaz, koje zajedno sa sazvežđem Andromeda zauzima ogroman deo noćnog neba. Ima magnitudu od 6,30 i nije vidljivo golim okom, ali jeste u dvogledu i odlično izgleda u malim amaterskim teleskopima. Vidljivo kao mala zvezdana kuglica i lako se pronalazi na nebu.

Potrebno je na nebu pronaći sazvežđe Pegaz koje se često u zvezdanim kartama prikazuje zajedno sa sazvežđem Andromeda, baš kao što je prikazano na slici ispod preuzetoj iz programa Stellarium. Trenutno za pronalaženje zbijenog zvezdanog jata M15 može da pomogne sjajni Jupiter koji sa svojom magnitudom od čak -2,87 koji dominira istočnim nebom nakon zalaska Sunca.

Continue reading “Zvezdano jato M15 u povoljnom položaju za posmatranje”

Otkrivena je nova zanimljiva kometa C/2021 O3 (PanSTARRS)

Kada napišemo zanimljva kometa misli se na kometu za koju postoji verovatnoća da bude vidljiva golim okom. Takva je i novootkrivena kometa C/2021 O3 (PanSTARRS).

Minor Planet Center je 1. avgusta objavio otkriće ove komete koja je dobila ima po Pan-STARRS teleskopu, kao i mnogo druge komete otkrivene ovim instrumentom. Teleskop Pan-STARRS, prečnika 1,8 m i koji se nalazi na opservatoriji Haleakala na Havajima, kometu je primetio 26. jula 2021. godine. Tada je kometa dobila privremenu oznaku P11ibiE.

U trenutku otkrića kometa je imala 20. magnitudu i nalazila se u sazvežđu Pegaz. S obzirom da kometa ima veoma izduženu eliptičnu putanju oko Sunca, pa najverovatnije pripada dugoperiodičnim kometama. Za sada je kometa C/2021 O3 (PanSTARRS) mali objekat kome nedostaje rep. Ipak, rep se kod kometa razvija dok se približava Suncu.

Continue reading “Otkrivena je nova zanimljiva kometa C/2021 O3 (PanSTARRS)”

Saturn u opoziciji početkom avgusta

Golim okom ne previše zanimljiva, ali kroz okular jednostavno najlepša planeta Sunčevog sistema 1/2. avgusta biće u opoziciji, što bi značilo da će se nalaziti tačno sa suprotne strane Zemlje od Sunca, odnosno Zemlja će se nalaziti između ova dva nebeska tela.

Ne treba se opterećivati previše tačnim vremenom kada će se Saturn naći u opoziciji i da će ustvari biti najbliži Zemlji pet sati nakod toga, jer zbog velike udaljenosti nije moguće primetiti razliku u detaljima ili veličini Saturna. Dovoljno je znati da će početkom avgusta ova planeta biti najbliža Zemlji.

Continue reading “Saturn u opoziciji početkom avgusta”

Omega Centauri, najveće zbijeno jato u našoj galaksiji

Na severnom nebu imamo veliki broj zbijenih zvezdanih jata koje možemo posmatrati, a meni omiljena su M13 u sazvežđu Herkules i M15 u sazvežđu Pegaz. Međutim, na južnom nebu ljubitelji astronomije mogu posmatrati najveće zbijeno zvezdano jato u galaksiji Mlečni put, zvezdano jato Omega Centauri. Jato u New General Catalogue nosi oznaku NGC 5139, dok u Caldwell katalogu ima oznaku C80.

Continue reading “Omega Centauri, najveće zbijeno jato u našoj galaksiji”

Venera je stigla na večernje nebo, vreme je za Merkur

Venera je sa jutarnjeg neba prešla na večernje. Na netu su astronomi amateri počeli da objavljuju prve ovogodišnje fotografije zvezde Večernjače, odnosno zvezde Danice. Ove amaterske astrofotografije posebno ukrašava i planeta Merkur koja je sada u odličnoj poziciji za posmatranje i fotografisanje na nekih 15 stepeni iznad zapadnog horizonta.

Obe planete se sada nalaze i sazvežđu Bik. Ovo je prilika da fotografišete planete Merkur i Veneru, kasnije rasejana zvezdana jata Plejade i Hijade, ali 12, 13 i 14. maja i Mesec u obliku tankog srpa. Dakle, odlična prilika za odlične astrofotografiju sa više zanimljivih objekata.

Continue reading “Venera je stigla na večernje nebo, vreme je za Merkur”

Po 5 minuta za tela Sunčevog sistema (video)

Emisija 5 minuta za astronomiju i fiziku koja se emituje na Brainz TV bavi se popularizacijom astronomije i fizike tako što u svega nekoliko minuta ponudi najbitnije informacije o određenim nebeskim telima, pojavama i sl.

U ovom tekstu su postavljene emisije koje su za temu imale neka od tela Sunčevog sistema, pa uz kafu i odmor možete pogledati sve na jednom mestu. Autor i voditelj emisije je astrofizičar Jovan Aleksić.

Continue reading “Po 5 minuta za tela Sunčevog sistema (video)”