Po 5 minuta za tela Sunčevog sistema (video)

Emisija 5 minuta za astronomiju i fiziku koja se emituje na Brainz TV bavi se popularizacijom astronomije i fizike tako što u svega nekoliko minuta ponudi najbitnije informacije o određenim nebeskim telima, pojavama i sl.

U ovom tekstu su postavljene emisije koje su za temu imale neka od tela Sunčevog sistema, pa uz kafu i odmor možete pogledati sve na jednom mestu. Autor i voditelj emisije je astrofizičar Jovan Aleksić.

Continue reading “Po 5 minuta za tela Sunčevog sistema (video)”

Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?

I dok su Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn stanovnici Zemlje posmatrali i pre nekoliko hiljada godina planete Uran I neptun su strpljivo čekale da budu otkrivene.

Dugo je planeta Saturn predstavljala granicu Sunčevog sistema kao najudaljenija planeta sve do 13. marta 1781. godine kada je astronom amater Vilijam Heršel (Friedrich Wilhelm Herschel) otkrio Uran. Inače, zbog Heršelovog doprinosa razvoju astronomije malo je mesta u literaturi gde je predstavljen kao astronom amater, pa mogu napisati slobodno astronom Vilijam Heršel.

On je već neko vreme radio na sistematskom proučavanju zvezda na nebu, pa je tako bilo i tog 13. marta. Postavio je svoj teleskop od 6,2 inča (otprilike 150 mm) ručne izrade i prelazio njime od jedne zvezde, preko druge… U neko doba te noći primetio je magličasti objekat za koji je pomislio da je kometa. Ovaj zaključak je bio sasvim logičan , a posebno u 18 veku, pa ga je uneo u svoj dnevnik.

Continue reading “Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?”

Susret Marsa i Plejada

Mars je i ovih dana vruća tema nakon sletanja rovera Perseverance. Svakog dana do nas stigne neka nova fotografija ili video sa ove planete. Međutim, Mars je sada posebno zanimljiv za astronomske posmatrače jer se polako približava veoma poznatom rasejanom zvezdanom jatu Plejade koje u Mesijeovom katalogu nosi oznaku M45.

Ovakav susret će se sledeći put dogoditi 4. februara 2038 godine, dok se poslednji put to dogodilo 20. januara 1991. godine. Ove godine konjunkcija Marsa i Plejada će se dogoditi 3. marta (naravno u sazvežđu BIk) kada će Mars proći južno od zvezdanog jata na 2,6°. Poređenja radi, 2038. godine to rastojanje na nebeskoj sferi će iznositi 2.0°, a 1991. godine je iznosilo 1.7°.

Continue reading “Susret Marsa i Plejada”

Astronomski kalendar 2021

Kalendar astronomskih aktivnosti za nebeske događaje koji se mogu predvideti u 2021. godini. Čeka nas veliki broj zanimljivih dešavanja i susreta na nebeskoj sferi. Zbog lakše preglednosti svaki mesec je prikazan na jednoj stranici koje možete listati na dnu teksta.

Continue reading “Astronomski kalendar 2021”

Otkrivena nova zanimljiva kometa!

Otkriće komete nije nikakva novost, jer ih i astronomi amateri i profesionalni astronomi često otkrivaju. Neke od njih opstanu kratko nakon otkrića jer ih gravitacija Sunca rastrgne, druge nas posete samo jednom, treće prolete nezapaženo zbog veoma malog sjaja itd.

Međutim, ono što astronome amatere najviše zanima jesu komete koje su vidljive golim okom, jer ako se vide golim okom kroz dvogled ili teleskop izgledaju još spektakularnije. Jednostavno, uživaju u posmatranju i fotografisanju više detalja. Malo ledeno telo koje se na kratko pokaže zemljanima i nastavi svoj put.

Continue reading “Otkrivena nova zanimljiva kometa!”

Njihovo veličanstvo – fotografija Saturna i Jupitera

S obzirom da je agonija sa oblacima trajala skoro mesec dana bio sam siguran da neću videti Saturn i Jupiter u istom vidnom polju teleskopa.

Ipak, danas dok su se ove dve najveće planete našeg zvezdanog sistema još uvek nalazile blizu na nebeskoj sferi oblaci su se razišli i dali šansu za posmatranje.

Između trenutka kada sam primetio da oblaka nema i njihovog zalaska ostalo je veoma malo vremena za postavljanje i hlađenje teleskopa…ako može da se ohladi sa radijatorom ispod njega. 🙂

Sve namontirano veoma brzo, ali nažalost imao sam problem sa fokusom da bi slikao boilo šta pomoću barlow 2,5x pa je korišćen samo teleskop 250/1200 na dobsonovoj montaži i Nikon D5100 u primarnom fokusu. Slika je bila nemirna, ali sam zadovoljan jer sam uspeo da ih vidim i forografišem.

Continue reading “Njihovo veličanstvo – fotografija Saturna i Jupitera”

U toku je pomračenje Sunca vidljivo iz Južne Amerike – posmatrajte uživo

Ovo je jedino potpuno pomračenje u 2020. godini i započeće na zapadu Južne Amerike u 14:33:55 po našem vremenu, maksimum pomračenja počinje u 17:13:28 i završiće se na zapadu Južne Afrike 19:53:03. Ukupno vreme trajanje potpunog pomračenja iznosiće 2 min i 10 sek.

Pored Čilea i Argentine u delimičnom pomračenju Sunca moći će da uživaju stanovnici Bolivije, Brazila, Ekvadora, Paragvaja, Perua i Urugvaja. Videće se i sa delova teritorije Antarktika, južnog dela Atlantskog i južnog dela Tihog okeana.

Više o ovom pomračenju možete pročitati >>>> OVDE!

Direktan prekos na YT:

Continue reading “U toku je pomračenje Sunca vidljivo iz Južne Amerike – posmatrajte uživo”

Najdetaljnija slika sunčeve pege do sada

Trenutno najveći solarni teleskop na svetu je Daniel K. Inouye Solar Telescope čija izgradnja je počela 2013. godina, a planirano je da rad punim kapacitetom krene 2021. godine. Teleskop ima prečnik primarnog ogledala od 4 metra dok je trenutna pandemija usporila završne radove.

Continue reading “Najdetaljnija slika sunčeve pege do sada”

Jedinice za merenje rastojanja u svemiru

U svakodnevnom životu navikli smo na male jedinice za merenje rastojanja između dve tačke, ali sasvim dovoljne da shvatimo za koliko ćemo minuta ili sati stići do tačke B. Prosto i jednostavno, onako kako smo i navikli, za udaljenost nečega u našoj okolini koristićemo jedinicu m – metar, za nešto udaljenije objekte koristićemo jedinicu km – kilometar. Obim naše planete je oko 40 000 km i to je prosto zamislivo. Veliki broj ljudi na planeti je automobilom za jedan dan prešao autoputem i preko 1000 km. Na osnovu toga možemo zamislito koliko je ustvari tih 40 000 km.

Continue reading “Jedinice za merenje rastojanja u svemiru”

Najveća konjunkcija Jupitera i Saturna još od Galileja

Velika konjunkcija Jupitera i Saturna nije velika samo zato što su u pitanju dva gasovita džina, već i zato što se ne dešava tako često kao kada su u pitanju konjunkcije nekih drugih planeta.

Ove dve planete su već nekoliko meseci na nebu prate jedna drugu, tačnije deluje kako manje sjajni Saturn prati i približava se Jupiteru. Jupiter je znatno sjajniji od Saturna, a uskoro će se toliko približiti da će se videti u istom vidnom polju dvogleda, pa čak i teleskopa.

Continue reading “Najveća konjunkcija Jupitera i Saturna još od Galileja”