Najnovije izbacivanje koronalne mase sa Sunca koju je izazvala solarna baklja X1.0 podseća nas na to da je Sunce od decembra prošle godine u 25. solarnom ciklusu. Ovaj ciklus je započeo mirno bez pega, da bi se u januaru pojavili prvi mali aktivni regioni, ali je i tada bilo dužih perioda bez pega na vidljivoj strani Sunca.
Solarni ciklusi se prate od 1755. godine, odnosno od tada se beleže aktivnosti u 1. ciklusu. Jedan solarni ciklus traje u proseku 11 godina. Sunčeva aktivnost prolazi kroz svoje maksimume i svoje minimume. Minimum aktivnosti je direktno povezan sa malim brojem sunčevih pega i obrtanjem sunčevog magnetnog polariteta. Naravno, maksimum sunčeve aktivnosti je povezan sa većim brojem pega.
Prema knjizi profesora dr Dragana Gajića “Fizika Sunca” za interval između 1755. do 1945. godine periodi između dva susedna minimuma varilali su od 9 do 13,6 godina, a između makimuma od 7,3 do 17,1 godina.
Sunčeve baklje se dele na A, B, C, M ili X, prema površinskom toku energije (W/m2), kada se meri X zracima talasne dužine 0,1 do 0,8 nm, iz blizine Zemlje, kao npr. sa letelice GOES. Svaka klasa ima površinski tok energije 10 puta veći od prethodnog. Unutar klasa je podela od 1 do 9, tako na primer X2 klasa je dva puta snažnija od X1. Najsnažnije klase M i X su često povezane sa različitim smetnjama u Zemljinoj atmosferi.
Pomenuta solarna baklja X1.0 je izbacila koronalnu masu većim delom južno od naše planete, ali se procenjuje da će ipak deo pogoditi planetu, odnosno uticaće na magnetno polje Zemlje. U pitanju je aktivni region 2887 koji je u trenutku izbacivanja mase bio okrenut prema Zemlji.
Ovo je do sada druga najsnažnija geomagnetna oluja u ovom solarnom ciklusu, a dolazak mase se očekuje oko 30. oktobra oko 18h po našem lokalnom vremenu. Može se očekivati da polarnu svetlost vide čak i stanovnici severne Nemačke, deo Engleske, pa i Holandije. Očekuje se da će polarna svetlost biti vidljiva i u nedelju 31. oktobra.
Predviđanje kretanje izbačene koronalne mase:
SVEMIR 