Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Jedna od odličnih ideja kako za naučna istraživanja na polju astronomije, tako i za popularizaciju ove nauke jeste formiranje parka tamnog neba u Srbiji, tačnije na planini Vidojevica kod Prokuplja.
Kako, kad i šta sa time videćemo, a više o tome ima da kaže Zoran:
Prošle godine su kiše na mnogim lokacijama sprečile posmatranje Lirida, a ove godine će to učiniti Mesec. U sazvežđu Devica, tik uz najsjajniju zvezdu ovog sazvežđa – Spiku, nalaziće se Mesec i to u fazi punog Meseca. To bi značilo da ćemo videti samo najsjajnije meteore. Ali problem je i to da će Mesec tokom cele noći biti na nebu, tako da će svaki viđeni ili fotografisani meteor biti pravi uspeh.
Liridi su aktivni od 16. pa do 26. aprila i predstavljaju poznatu meteorsku kišu, a ime su dobili po mestu na nabu na kome će se
pojaviti – sazvežđu Lira u blizini najveće zvezde Vege, koja dominira ovim delom neba.
Iznad Rusije je 2014. godine ekplodirao jedan meteor za koji se pretpostavlja da pripada ovoj meteorskoj kiši. Video na kome se vidi ova eksplozija možete progledati >>>> ovde.
Uzrok ove meteorske kiše jesu ostaci komete Thatcher (C/1861 G1) koja je prošla blizu Zemlje i za sobom ostavila roj sitnih čestica na koje Zemlja nailazi svake godine u ovo vreme.
Najveći ZPČ (Zenitski Prosek po Času) se očekuje u noći između 21. i 22, kao i između 22 i 23. aprila, a iznosi obično oko 20-ak meteora. Ipak, Liridi znaju da iznenade. Iako nisu tako brojni kao što su to Perseidi ili Geminidi, zabeleženi su slučajevi da je za sat vremena viđeno i do 100 meteora, odnosno popularno nazvanih “zvezda padalica”. Continue reading “Stiže maksimum meteorske kiše Lirida”
U okviru misije Gaia koja ima za cilj trodimenzionalno mapiranje više milijardi zvezda u Mlečnom putu mapirajući njihovo kretanje, osvatljenost, temeperaturu i sastav otkrivena je crna rupa zvezdanog porekla, odnosno crna rupa koja je ustvari ostatak neke masivne zvezde koja je svoj evolutivni put završila u eksploziji supernove.
Ponato je da svetlost ne može da pobegne crnoj rupu, kao i da je ne možemo direktno opaziti. Možemo primetiti njen uticaj na okolne zvezde kada od njih “krade” materiju ili kada utiče na kretanje objekata u njenoj blizini. Međutim, kada nema objekata u njenoj blizini izuzetno je teško uočiti je i takve se nazivaju “uspavane” crne rupe.
Continue reading “Otkrivena crna rupa udaljena manje od 2000 s.g. od Zemlje”
Globalno gledano pomračenje Sunca nije redak događaj i dešava se svake godine nekoliko puta. Međutim, za nas kao pojedince ovo jeste redak događaj jer se vidi sa male površine Zemlje, a ovo se posebno odnosi na potpuno pomračenje Sunca. Iz ovog razloga ljubitelji astronomije često putuju do udaljnih lokacija kako bi ponovo mogli da vide ovaj astronomski događaj.
Od svih astronomskih događaja potpuno pomračenje Sunca ostavlja najdublji utisak, a to se može videti i po reakcijama posmatrača na raznim snimcima potpunog pomračenja Sunca koje se dogodilo 8. aprila ove godine iznad delova Meksika SAD i Kanade.
Ovo poslednje pomračenje nas je promašilo za više hiljada kilometara, a u narednim godinama možemo videti sledeća pomračenja:
Continue reading “Naredna pomračenja Sunca vidljiva za nas”
Do pre samo 30-ak godina sumnjali smo da postoje planete van našeg zvezdanog sistema, ali niko to nije mogao da potvrdi. Međutim, krajem 1995. godine objavljeno je otkriće prve egzoplaneta koja je dobila naziv 51 Pegasi b ili 51 Peg b.
Bila je to planeta Jupiterovog tipa, gasni džin koji kruži oko zvezde slične Suncu. Udaljena je od matične zvezde svega 0.5 AJ (duplo bliže od rastojanja Zemlja – Sunce), a peroid rotacije je svega 4,2 dana. Nakon toga je planetarna astronomija doživela pravi ubrzani razvoj.
Danas je potpuno jasno da je postojanje planeta oko zvezda nešto sasvim uobičajeno. Planete se sada otkrivaju bukvalno na dnevnom nivou, a i broj potencijalnih kandidata ubrzano raste.
Continue reading “Koliko smo vansolarnih planeta otkrili i kako?”
12P/Pons-Brooks je periodična kometa Halejevog tipa, otkrivena od strane Jean-Louis Pons-a 1812. godine, a zatim je astronom William Robert Brooks ponovo primetio 1883. godine. Orbitalni period komete iznosi 71.3 godine. U perihelu je od Sunca udaljena 0,78 AJ (1 AJ = 150 000 000 km), dok je u afelu udaljena 17,2 AJ. Kometa je poznata i po tome što je verovatno uzrok meteorske kiše k-Drakonida.
O Halejevoj kometi pročitajte ovde: Gde je sada Halejeva kometa i koliko je sjajna?
Biće prava poslastica za one koji će biti u mogućnosti da posmatraju potpuno pomračenje Sunca 8. aprila. U trenucima pomračenja posmatrači će moći da posmatraju i kometu, a priznaćemo to se ne dešava često.
Continue reading “Trenutno je vidljiva kometa 12P/Pons-Brooks. Može se fotografisati telefonom”
Uskoro zemljane očekuje jedan od najlepših astronomskih događaja – totalno pomračenje Sunca. Nažalost, nikada nisu svi zemljani u mogućnosti da ga posmatraju jer potpuno pomračenje zahvata samo jedan maleni deo Zemljine površine širine oko 200 km i dužine i do nekoliko hiljada km, a često se dešava da je većina površine sa totalnim pomračenjem iznad okeana.
Na osnovu gore napisanog ta mala verovatnoća će nas i ovoga puta zaobići i sa naših prostora pomračenje neće biti vidljivo. Pomračenje će započeti negde iznad Tihog okeana, preći će preko Meksika, zatim preko SAD i na kraju Kanade i Atlantskog okeana.
Continue reading “Ko će videti ovogodišnje totalno pomračenje Sunca?”
Meteorski roj Geminida nazvan po sazvežu Blizanci (Geminidis) važi sa jedan od najpouzdanijih rojeva u pogledu broja meteora po satu (zenitski prosek po času – ZPČ). Iako poslednjih godina broj meteora varira, uvek bude dovoljan broj za posmatranje.
Geminidi su aktivni od 4 – 17. decembra (podaci mogu da se razlikuju zavisi od izvora), dok je maksimum u noći između 12 /13, kao i 13/14. decembra. Prema starwalk.space, ali i prema IMO International Meteor Organization) očekivani ZPČ je oko 150. Continue reading “Kreće meteorski roj Geminida”
Ozonska rupa svake godine sezonski raste i smanjuje se iznad Antarktika, a ove godine njena veličina je približna veličini koju bi zauzela tri Brazila. Nije najveća ozonska rupa ikada uočena, ali pripada grupi najvećih.
Snimci satelita Copernicus Sentinel-5P Evropske svemirske agencije (ESA) pokazuju da je ozonska rupa 16. septembra 2023. godine dostigla površinu 26 miliona kvadratnih kilometara. Ozonska rupa je svoj maksimum dostigla 2000. godine kada je izmerena površina iznosila 28,4 miliona kvadratnih kilometara.
Continue reading “Ozonska rupa iznad Antartika veličine tri Brazila”
Baš sjajna? Za prognozu sjaja komete ovo je hrabro. Od mnogih kometa se očekivalo da zablistaju na noćnom nebu, ali su se jednostavno raspale dok su se približavale Suncu, a naročito prilikom prolaska kroz perihel.
Nova kometa sa službanim nazivom koji se teže pamti – A10SVYR, otkrivena je 22. februara, njen sjaj je sada 18. magnitude, odnosno ne možemo je videti amaterskim teleskopima i udaljena je oko 7,3 AJ i nalazi se u sazvežđu Zmije. Kako se bude približavala Suncu sjaj će joj postepeno rasti i možemo da se nadamo da će dostići sjaj koji su joj prognozirali.
Continue reading “Otkrivena nova kometa – očekuje se da bude baš sjajna”
SVEMIR 