Blog sadrži teme iz astronomije i srodnih prirodnih nauka. Uživajte u svetu astronomije i prirode koja vas okružuje.
Astronomsko udruženje „Eureka“ iz Kruševca najavilo je izgradnju Astronomske opservatorije koja će se nalaziti u okviru zabavnog parka „Šarengrad“. Nova opservatorija u Kruševcu biće peta javna opservatorija u Srbiji, radovi kreću u junu, a koji je značaj opservatorije i koje sve sadržaje ona pruža otkriva za naš portal Zoran Tomić, jedan od osnivača Udruženja “Eureka”
U prethodnom tekstu je pisano o Merkuru i o povoljnom periodu za njegovo posmatranje, kao i o susretu Merkura i zvazdanog jata Plejade ili M45.
Merkur će imati još jedan zanimljiv “susret” na večernjem nebu i to sa planetom Uran. Ova zelenkasto-plavičasta planeta će imati magnitudu 5,9 i to je u teoriji dovoljno da se vidi golim okom, ali s obzirom da je malo verovatno da nađete idealnu posmatračku lokaciju, za Uran vam je potreban dvogled.
Konjunkcija će se dogoditi 18. aprila za nas u toku dana, pa je najbolje posmatrati ovaj susret 17 i 18. aprila nakon zalaska Sunca. Uran će biti teško vidljiv jer će Sunčeva svetlost još uvek ometati posmatranje, ali će verovatno uspeti onaj ko ima čist pogled prema zapadnnom horizontu sa visine (npr. brda)
Continue reading “Konjunkcija Merkura i Urana na večernjem nebu”
Merkur je najskrivenija planeta Sunčevog sistema koju možemo posmatrati golim okom, jer je jaka Sunčeva svetlost skriva veći deo godine.
Druga polovina aprila ove godine je delić godine kada možemo videtu ovu stenovitu planetu. Od polovine aprila Merukur je vidljiv nisko iznad zapadnog horizonta sa magnitudom oko – 0,9. Kako se bude bližio kraj aprila magnituda će opadati i krajem meseca će izositi oko 0,3.
Continue reading “Uskoro Merkur u društvu Plejada”
Tokom evolucije planeta Zemlja je pretrpela hiljade udara iz svemira, a posebno u periodu hlađenja kada se Sunčev sistem “čistio” od neiskorišćenog materijala tokom formiranja planeta i satelita. Za mnoge ožiljke na Zemlji nećemo nikada saznati zbog stalne erozije koju prouzrokuju vode, ali aktivni vulkani, zemljotresi, atmosferski uticaji…
Na našu sreću ne mogu sve stenčuge iz svemira da dođu do površine Zemlje, ali ipak postoje dokazi za 190 velikih udara. Velika većina stena koja dospe do naše atmosfere je manja od 1 m i one sa sobom ne nose veliku energiju pa samim tim nisu opasne za život na planeti. Usled velike brzine kretanja i trenja koje stvara atmosfera gasovi u stenama se zagrevaju i tada vidimo meteor na nebu koji se vrlo brzo dezintegriše. Stene manje od 25 m budu zaustavljene u atmosferi, ali to ne znači da ne mogu da nanesu štetu. Podsetimo se asteroida koji je pre 9 godina eksplodirao iznad oblasti Čeljabinsk u Rusiju. Nije dospeo do površine Zemlje, ali je njegova eksplozija, odnosno udarni talas, izazvala matrerijalnu štetu u vidu popucalih prozora što je dovelo do povređivanja većeg broja ljudi. Njegov prečnik je bio procenjen na oko 15m.
Continue reading “Koji su najveći udarni krateri na Zemlji?”
Venera jeste najsjajnija planeta vidljiva golim okom, ali kada dostigne svoj maksimalni sjaj tada je prava poslastica za astronome amatere. Golim okom posmatrano jedino su Sunce i Mesec sjajniji, pa je Venera idealna za takvu vrstu posmatranja, kao i fotografisanje. Kroz manje teleskope se vidi prelepi mali srp, baš kao što vidimo kada posmatramo Mesec, jedino što na Mesecu vidimo detalje na površini, a na Veneri tek kroz veće teleskope možemo primetiti manje detalje na njenim oblacima.
Continue reading “Venera uskoro najsjajnija u 2022. godini”
Cunami pokrenut spektakularnom erupcijom podvodnog vulkana kod pacifičke države Tonga izazvao je „znatnu“ štetu u Nukualofi, glavnom gradu arhipelaga, rekla je danas novozelandska premijerka Džasinda Ardern.
Pacifički centar za upozorenje na cunami naveo je jutros u 4.00 po srednjoevropskom vremenu da je pretnja od plimnog talasa uglavnom prošla za zemlje na okeanu mada su još nekoliko sati moguće manje varijacije nivoa mora.
Continue reading “Satelitski snimak eksplozije podvodnog vulkana u Pacifiku!”
Nije retkost da se izbacivanjem limitirane serije satova obeležavaju astronomski događaji. U skladu sa tom tradicijom Bulova je obeležila 50. godina od misije Apollo 15 limitiranom serijom od 5000 satova.
Bulova je jedan od najpoznatijih brendova u svetu kvalitetnih satova. Kompanije je osnovana 1875. godine pod nazivom J. Bulova Company, odnosno osnivač Joseph Bulova je po sebi dao ime kompaniji. Bulova je 1912. godine sagradila prvu fabriku, a sadašnje ime Bulova Watch Company je dobila 1923. godine. Citizen, takođe jedna od poznatih kompanije, je 2008. godine otkupila Bulovu i sada ove dve kompanije zajedno čine najvećeg proizvođača satova na svetu.
Continue reading “Bulova sat i 50. godina misije Apollo 15”
Najbliža tačka na putanji planete od Sunca naziva se perihel, a najudaljenija tačka naziva se afel. U zavisnosti od položaja tačke prolećne ravnodnevnice u odnosu na ove dve krajnje tačke zavisi i dužina godišnjih doba. Zanimljivo je da je kod nas zima kada je Zemlja najbliža Suncu, a to znači da temperatura na Zemlji uglavnom zavisi od ugla upadnih Sunčevih zraka.
Prvi ovogodišnji meteorski roj su naravno Kvadrantidi. Matično sazvežđe ovog roja je nekada bilo sazvežđe Quadrans Muralis, koje je sada deo sazvežđa Volar, a gde je i radijant (prividno mesto gde se meteori pojavljuju na nebu) Kvadrantida.
Kvadrantidi su aktivni od 28. decembra do 12. januara, mada o početku i kraju ovog roja u toku godine se može naći više različitih datuma (npr. od 26. decembra do 16. januara). Maksimum je u noći između 3 – 4. januara. Spadaju u najbrojnije meteorske rojeve posle Geminida i Perseida.
Kvadrantidi su ostaci komete 2003 EH1 (još o kometi – link).
Najbolje vreme za posmatranje je od 21h do 4:30h (3 – 4. januar), dok je očekivani Zenitski Prosek po Času (ZPČ) od 40 do 70 meteora za Srbiju kada je sve idealno, a dešava se da taj broj premaši i 90 meteora po času. Ipak, realnost je videti 10-ak meteora svakih sat vremena.
Ovaj roj je za astronomsko uživanje stanovnika severne zemljine hemisfere, ali može se čuti i da je neko sa južne hemisfere video nekoliko kvadrantida.
Najveća verovatnoća pojave Kvadrantida je, za razliku od drugih rojeva, nisko na horizontu, baš kao što je prikazano na slici. Continue reading “Kvadrantidi – prvi meteorski roj u godini”
Dva puta godišnje jedna od zemljinih hemisfera dostiše svoj najveći nagib prema Suncu i tada dobija najviše sunčeve svetlosti i njeni stanovnici imaju najduži dan u godini, a događaj se naziva letnji solsticij. Istovremeno, druga hemisfera dobija najmanje sunčeve svetlosti i najkraći dan, a događaj se naziva zimski solticij. U astronomiji dva solsticija označavaju prelazak proleća u leto i prelazak jeseni u zimu.
SVEMIR 