Tokom evolucije planeta Zemlja je pretrpela hiljade udara iz svemira, a posebno u periodu hlađenja kada se Sunčev sistem “čistio” od neiskorišćenog materijala tokom formiranja planeta i satelita. Za mnoge ožiljke na Zemlji nećemo nikada saznati zbog stalne erozije koju prouzrokuju vode, ali aktivni vulkani, zemljotresi, atmosferski uticaji…

Na našu sreću ne mogu sve stenčuge iz svemira da dođu do površine Zemlje, ali ipak postoje dokazi za 190 velikih udara. Velika većina stena koja dospe do naše atmosfere je manja od 1 m i one sa sobom ne nose veliku energiju pa samim tim nisu opasne za život na planeti. Usled velike brzine kretanja i trenja koje stvara atmosfera gasovi u stenama se zagrevaju i tada vidimo meteor na nebu koji se vrlo brzo dezintegriše. Stene manje od 25 m budu zaustavljene u atmosferi, ali to ne znači da ne mogu da nanesu štetu. Podsetimo se asteroida koji je pre 9 godina eksplodirao iznad oblasti Čeljabinsk u Rusiju. Nije dospeo do površine Zemlje, ali je njegova eksplozija, odnosno udarni talas, izazvala matrerijalnu štetu u vidu popucalih prozora što je dovelo do povređivanja većeg broja ljudi. Njegov prečnik je bio procenjen na oko 15m.

Svakog dana na Zemlju dospe 100 t prašine i čestica veličine peska, jednom godišnje asteroid veličine automobila sagori u zemljinoj atmosferi, svakih 2000 godina asteroid veličine fudbalskog terena udari u Zemlju i nanese lokalnu štetu, dok jednom u nekoliko miliona godina Zemlja se susretne sa asteroidom koji ugrozi živi svet na njoj.

Naravno, gore pomenuta 190 udara napravila su nebeska tela koja su bila dovoljno velika da prođu kroz atmosferu i stignu do zemljine površine. Većina poznatih kratera nalazi se u Severnom Americi (32%), Evropi (22%) i Rusiji i Aziji (16%).

Od poznatih udara kratera 44 imaju prečnik preko 20 km, a sledeća tri kratera su najveća:

1. Najveći krater na Zemlji je krater Vredefort u Južnoj Africi sa prečnikom od 160 km. Starost mu je procenjena na oko 2 milijardi godina. U velikoj meri je erodirao, ali ono što je od njega ostalo ukazuje na mogući prečnih nebeskog tela od 10 do 15 km. Za sve udare asteroida većih od 1 km očekuje se da imaju globalne efekte. Dakle, ovaj udar je sličan onom koji je uticao na dinosauruse, odnosno ovakvi udari bi verovatno izazvali požare na celoj planeti i podigli bi ogromnu količinu prašine koja se ne bi slegla mesecima i imalo bi uticaj na klimu godinama.
2. Drugi je krater Chicxulub na meksičkom poluostrvu Yucatan prečnika 150 km, ali je znatno mlađi od gore pomenutog kratera Vredefort . Starost mu je procenjena na 66 miliona godina, dok je prečnik asteroida iznosio 14 km. Iako je sada delimično na kopnu u vreme udara nalazio se potpuno pod vodom. Udar je doveo do izumiranja 75% vrsta uključujući sve dinosauruse koji su hodali Zemljom, osim predaka ptica. Ipak i preživeli su dugo gladovali s obzirom da je prašina gotovo sigurno blokirala sunčevu svetlost što je imalo uticaj na lanac ishrane.
3. Sledi Sudbury Basin, krater u Kanadi star oko 1,8 milijardi godina sa procenjenim prečnikom od 130 km koji je izazvalo nebesko telo prečnika 6 do 9 km. Studija iz 2014. godine navodi da je to bila kometa ili telo koje je mešavina leda i delova asteroida. Krater je sada neprepoznatljiv od erozije, ali na tom područiju cveta rudarenje nikla i gvožđa.

Od 44 velika udara 39 se dogodilo pre više od 10 miliona godina.

Više o tome: https://www.livescience.com/largest-asteroids-to-hit-earth