Najbliži “susret” Venere i Merkura u poslednjih 12 godina

Danas, 29. maja u 7:34, planete Merkur i Venera bile su najbliže (u konjunkciji) jedna drugoj na nebeskoj sferi u proteklih 12 godina. Međutim, iako od tog trenutka njihovo rastojanje raste i večeras ih možemo posmatrati. U trenutku najbližeg susreta rastojanje je iznosilo svega 0,4 stepena (prečnik punog meseca je 0,5 stepeni), dok će večeras to rastojanje iznositi oko 0,5 (kao kada bi obe planete stajale na suprotnim stranama punog Meseca). Sledeći ovako blizak susret desiće se 2033. godine.

Continue reading “Najbliži “susret” Venere i Merkura u poslednjih 12 godina”

Venera je stigla na večernje nebo, vreme je za Merkur

Venera je sa jutarnjeg neba prešla na večernje. Na netu su astronomi amateri počeli da objavljuju prve ovogodišnje fotografije zvezde Večernjače, odnosno zvezde Danice. Ove amaterske astrofotografije posebno ukrašava i planeta Merkur koja je sada u odličnoj poziciji za posmatranje i fotografisanje na nekih 15 stepeni iznad zapadnog horizonta.

Obe planete se sada nalaze i sazvežđu Bik. Ovo je prilika da fotografišete planete Merkur i Veneru, kasnije rasejana zvezdana jata Plejade i Hijade, ali 12, 13 i 14. maja i Mesec u obliku tankog srpa. Dakle, odlična prilika za odlične astrofotografiju sa više zanimljivih objekata.

Continue reading “Venera je stigla na večernje nebo, vreme je za Merkur”

Po 5 minuta za tela Sunčevog sistema (video)

Emisija 5 minuta za astronomiju i fiziku koja se emituje na Brainz TV bavi se popularizacijom astronomije i fizike tako što u svega nekoliko minuta ponudi najbitnije informacije o određenim nebeskim telima, pojavama i sl.

U ovom tekstu su postavljene emisije koje su za temu imale neka od tela Sunčevog sistema, pa uz kafu i odmor možete pogledati sve na jednom mestu. Autor i voditelj emisije je astrofizičar Jovan Aleksić.

Continue reading “Po 5 minuta za tela Sunčevog sistema (video)”

Merkur prividno blizu zvezdanog jata Plejade 4. maja

Večeras, 4. maja, imaćemo priliku da posmatramo najskriveniju planetu u Sunčevom sistemu, planetu Merkur, pored Plejada najpoznatijeg zvezdanog jata. Prividna udaljenost između njih na nebeskoj sferi će iznositi oko 2 stepena. Međutim, Merkur i Plejade će biti veoma nisko na nebu nakon zalaska Sunca pa neće biti prilike za duže posmatranje. Najbolje je potražiti ih oko 20:20 i tada će biti svega nekoliko stepeni iznad horizonta.

Continue reading “Merkur prividno blizu zvezdanog jata Plejade 4. maja”

Jurij Gagarin – 60 godina od prvog leta i još jedna svemirska godišnjica

Svet 12. aprila obeležava Međunarodni dan leta u svemir, tačnije dan kada je Jurij Gagarin u letelici Vostok 1 posleteo u svemir i napravio jednu orbitu oko Zemlje.

Nakon uspešnog lansiranja prvog veštačkog satelita Sputnjik 1, 1957. godine, SSSR je počeo da razmišlja o slanju prvog čovek u svemir. U januaru 1959. godine su počeli sa odabirom kandidata za prvi let u svemir. Uslovi za kandidate su bili sledeći: da budu inteligentni, otporni na stres i fizički spremni. Takođe, kosmonaut je morao da bude muško, ima između 25 i 30 godina, ne viši od 175 sm i ne teži od 72 kg. Kvalifikovalo se 6 kandidata od kojih je Jurij Gagarin odabran da bude prvi čovek koji će leteti u svemir.

Continue reading “Jurij Gagarin – 60 godina od prvog leta i još jedna svemirska godišnjica”

“Duga” na Marsu?!

NASA je 4. aprila objavila sliku Marsa koju je napravio rover Perseverance. Međutim, nisu mogli ni da zamisle koliko će baš ova fotografija postati popularna na društvenim mrežama.

Na prvi pogled niko ne bi ni pomislio da je na slici ugledao nešto drugo osim duge. I upravo ta “duga” je razlog tako velike popularnosti ove fotografije za kratko vreme.

Ipak, kada se setimo da duga nastaje tako što se sunčeva svetlost prelama kroz kapljice vode, jasno je da na Marsu duga nije moguća. Jednostavno na Marsu nema dovoljno vode da bi duga nastala, a i temperature na Marsu ne dozvoljavaju tečnu vodu.

Continue reading ““Duga” na Marsu?!”

Kina i Rusija će zajedno graditi bazu na Mesecu

Nije teško pretpostaviti da NASA i Amerika ne podržavaju saradnju Kine i Rusije u svemirskim istraživanjima, ali ne mogu to ni da spreče. The Washington Post piše da je ovo još jedan korak prema stvaranju saveza protiv zapada, jer kao do sada su zapad i istok radili jedni za druge.

Kineska nacionalna svemirska agencija (China National Space Administration – CNSA) i ruska svemirska agencija Roscosmos potpisale si 9. marta memorandum i time ozvaničili planove za zajedničku izgradnju istraživačke stanice na Mesecu. Naziv ove baze biće zvanično”the International Lunar Research Station”.

Continue reading “Kina i Rusija će zajedno graditi bazu na Mesecu”

Proleće 2021 iz astronomskog ugla

Još jedna zima je iza nas, ali ne i zimske temperature. Ipak, nadamo se skorijim prolećnim danima. Ove godine proleće počinje 20. marta u 10:37 i trajaće do 21. juna u 05:32. 

Tog dana je ravnodevnica, odnosno dan i noć traju jednako ili bolje rečeno približno jednako, jer je dan jedva nešto malo duži od noći. To se dešava zbog delovanja atmosfere i prelamanja Sunčeve svetlosti kada kroz nju prolazi. Dešava se to da mi ujutru vidimo Sunce pre nego što se ono ustvari pojavilo iznad horizonta, a uveče kada Sunce ode ispod zapadnog horizonta mi ga još nekoliko minuta vidimo kao da je iznad horizonta.

Continue reading “Proleće 2021 iz astronomskog ugla”

Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?

I dok su Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn stanovnici Zemlje posmatrali i pre nekoliko hiljada godina planete Uran I neptun su strpljivo čekale da budu otkrivene.

Dugo je planeta Saturn predstavljala granicu Sunčevog sistema kao najudaljenija planeta sve do 13. marta 1781. godine kada je astronom amater Vilijam Heršel (Friedrich Wilhelm Herschel) otkrio Uran. Inače, zbog Heršelovog doprinosa razvoju astronomije malo je mesta u literaturi gde je predstavljen kao astronom amater, pa mogu napisati slobodno astronom Vilijam Heršel.

On je već neko vreme radio na sistematskom proučavanju zvezda na nebu, pa je tako bilo i tog 13. marta. Postavio je svoj teleskop od 6,2 inča (otprilike 150 mm) ručne izrade i prelazio njime od jedne zvezde, preko druge… U neko doba te noći primetio je magličasti objekat za koji je pomislio da je kometa. Ovaj zaključak je bio sasvim logičan , a posebno u 18 veku, pa ga je uneo u svoj dnevnik.

Continue reading “Na današnji dan: Kako je otkrivena planeta Uran?”