Unutrašnjost Marsa – nova saznanja

Za ispitivanje unutrašnjosti Marsa NASA je na crvenu planetu poslala lender Insight koji je 26. novembra . godine dodirnuo njenu površinu i poslao prvu fotografiju.

Za sletanje je odabran deo Elysium Planitia koji odgovara potrebnim uslovima i nalazi se na Marsovom ekvatoru. Mesto određeno za sletanje je dimenzija 27×130 km.

Samo pet meseci nakon sletanja sa Marsa na je lender poslao prvi audio snimak prvog snimljenog potresa sa neke druge planete, a kako je to izgledalo poslušajte. Čućete vetar na marsu, marsotres i rad robotske ruke:

Continue reading “Unutrašnjost Marsa – nova saznanja”

Šta posmatrati u novembru na noćnom nebu

Novembar je mesec kada većina ljubitelja astronomije primeti na istočnom nebu sve raniji izlazak rasejanog zvezdanog jata Plajade, a ispod njega crvenkasno narandžastu zvezdu Aldebaran i sve to u sazvežđu Bik. Zatim nakon 21 h na istoku se pojavljuje zvezda Betelgez i sazvežđe Orion, a sa njegove desne strane i sazvežđe Blizanci sa zvezdama Kastor i Poluks.

Tada su već visoko na nebu sazvežđa Andromeda i Pegaz koja zauzimaju ogorman deo neba, kao i sazvežđe Persej. Sazvežđa velikog letnjeg trougla su već na zapadu i polako zalaze. Prvo nestaje zvezda Altair i sazvežđe Orao, zatim zvezda Vega i sazvežđe Lira i na kraju zvezda Deneb i sazvežđe Labud. Ovo su samo ona najveća sazvežđe. Tu je i mnogo manjih, ali ne i manje zanimljivih sazvežđa sa velikim brojem nebeskih objekata.

Continue reading “Šta posmatrati u novembru na noćnom nebu”

Ponovo bljesak u Jupiterovim oblacima?

Zahvaljujući astronomima amaterima znamo da udari malih nebeskih tela u Jupiter nije nešto što se dešava ekstremno retko. Od udara komete Shoemaker-Levy 9 koji se dogodio 1994. godine ovo bi, ukoliko se potvrdi, bio 11 zabeleženi udar u Jupiter. Naravno, verovatno je da veliki broj udara nije zabeležen, jer slabiji udari bljasnu na manje od sekund, a mogu se desiti ili kada niko ne posmatra ili na suprotnoj strani Jupitera od nas.

Pre nešto više od mesec dana, odnosno 13/14 septembar pet astronoma amatera je snimilo udar malog nebeskog tela u Jupiter. Sjajan je to uspeh amatera, ali verovatno i sjajna nagrada za njihov trud. Međutim, već 15. oktobra snimljen je još jedan bljesak u Jupiterovim oblacima koji je snimila grupa astronoma predvođena liderom Ko Arimatsu sa Kyoto Univerziteta.

Continue reading “Ponovo bljesak u Jupiterovim oblacima?”

Snimak Merkura iz blizine. Letelica BepiColombo bliža cilju

BepiColombo je prva evropska misija koja ima za cilj istraživanje najmanje po veličini, ali i jedne od najmanje istraženih planeta u Sunčevom sistemu – planetu Merkur. Letelica BepiColombo je lansirana 20. oktobra 2018. godine, a do Merkura bi trebalo da stigne krajem 2025. godine.

U orbiti oko Merkura biće godinu dana na veoma visokim temperaturama koje prelaze 350 stepeni C. Postoji mogućnost produženja misije na još godinu dana.

Misija se sastoji od dve letelice: Mercury Planetary Orbiter (MPO) i Mercury Magnetospheric Orbiter (Mio). BepiColombo je zajednička misija Evropske svemirske agencije (ESA) i Japanske agencije za aerokosmička istraživanja (JAXA), ali pod vođstvom ESA.

Continue reading “Snimak Merkura iz blizine. Letelica BepiColombo bliža cilju”

175. godina od otkrića Neptuna

Zvanično, planeta Neptun je otkrivena 23. septembra 1846. godine. Međutim, zanimljiva činjenica je da ga je nekoliko starih astronoma posmatralo, ali nažalost tada nisu mogli da pretpostave da je u pitanju planeta, a čak postoje crteži Galileja na kojima se vidi da je i on posmatrao Neptun i da je uočio njegovo kretanje u odnosu na druge statične zvezde…ali ni to tada nije bilo dovoljno da se zaključi da je u pitanju planeta.

Zasluge za Neptunovo otkriće pripisuju se Irbenu Leverijeu (Urbain Jean Joseph Le Verrier) koji matematičnim proračunom došao do pozicije Neptuna na nebu. A samu potragu za ovom planetom Continue reading “175. godina od otkrića Neptuna”

Udar u Jupiter? Jasan bljesak u oblacima.

Nije tako retka pojava da neka kometa ili asteroid udare u Jupiter. U stvari, ovakve pojave su relativno česte. Jupiter svojom gravitacijom privlači mnoga mala nebeska tela u Sunčevom sistemu, a na taj način sprečava češće udare u planetu Zemlju.

Takođe, upravo astronomi amateri najčešće snime ove udare jer profesionalni teleskopi nisu tako često usmereni prema planetama Sunčevog sistema kako to jesu amaterski teleskopi.

Takav jedan sudar Jupitera i malog nebeskog tela se desio u noći između 13 i 14. septembra. Naravno, snimili su ga amateri i to u većem broju. a glavni cilj te noći im je ustvari bila senka satelita Io na Jupiterovim oblacima.

Continue reading “Udar u Jupiter? Jasan bljesak u oblacima.”

Gde tražiti devetu planetu Sunčevog sistema? Pretpostavka o mogućoj lokaciji.

Nekada poslednja planeta, a sada patuljasta, otkrivena je još 1930. godine. U pitanju je naravno Pluton. Dugo je Pluton u udžbenicima predstavljan kao deveta planeta i svi (stariji) su odrasli sa tim saznanjem, dok Međunarodna unija astronoma nije objavila novu definiciju planete u kojoj se Pluton jednostavno nije pronalazio. Tako je Sunčev sistem ostao sa osam planeta, a Pluton se pridružio grupi patuljastih kao što su Eris, Makemake, Sedna, Cerera…

Međutim, 2016. godine astronomi Mike Brown i Konstantin Batygin sa Kalteka objavili su rad u kome pružaju dokaze postojanja nove devete planete koja se skriva u spoljašnjem delu našeg zvezdanog sistema, daleko od orbite Plutona. Sada su isti naučnici predstavili mapu neba na kojoj se nalazi moguća lokacija na kojoj bi trebalo tražiti planetu devet. Iako je taj deo neba, posmatran teleskopima, ogroman ipak predstavlja pomak u potrazi za potencijalnom planetom.

Continue reading “Gde tražiti devetu planetu Sunčevog sistema? Pretpostavka o mogućoj lokaciji.”

Saturn u opoziciji početkom avgusta

Golim okom ne previše zanimljiva, ali kroz okular jednostavno najlepša planeta Sunčevog sistema 1/2. avgusta biće u opoziciji, što bi značilo da će se nalaziti tačno sa suprotne strane Zemlje od Sunca, odnosno Zemlja će se nalaziti između ova dva nebeska tela.

Ne treba se opterećivati previše tačnim vremenom kada će se Saturn naći u opoziciji i da će ustvari biti najbliži Zemlji pet sati nakod toga, jer zbog velike udaljenosti nije moguće primetiti razliku u detaljima ili veličini Saturna. Dovoljno je znati da će početkom avgusta ova planeta biti najbliža Zemlji.

Continue reading “Saturn u opoziciji početkom avgusta”

Najbliži “susret” Venere i Merkura u poslednjih 12 godina

Danas, 29. maja u 7:34, planete Merkur i Venera bile su najbliže (u konjunkciji) jedna drugoj na nebeskoj sferi u proteklih 12 godina. Međutim, iako od tog trenutka njihovo rastojanje raste i večeras ih možemo posmatrati. U trenutku najbližeg susreta rastojanje je iznosilo svega 0,4 stepena (prečnik punog meseca je 0,5 stepeni), dok će večeras to rastojanje iznositi oko 0,5 (kao kada bi obe planete stajale na suprotnim stranama punog Meseca). Sledeći ovako blizak susret desiće se 2033. godine.

Continue reading “Najbliži “susret” Venere i Merkura u poslednjih 12 godina”

Venera je stigla na večernje nebo, vreme je za Merkur

Venera je sa jutarnjeg neba prešla na večernje. Na netu su astronomi amateri počeli da objavljuju prve ovogodišnje fotografije zvezde Večernjače, odnosno zvezde Danice. Ove amaterske astrofotografije posebno ukrašava i planeta Merkur koja je sada u odličnoj poziciji za posmatranje i fotografisanje na nekih 15 stepeni iznad zapadnog horizonta.

Obe planete se sada nalaze i sazvežđu Bik. Ovo je prilika da fotografišete planete Merkur i Veneru, kasnije rasejana zvezdana jata Plejade i Hijade, ali 12, 13 i 14. maja i Mesec u obliku tankog srpa. Dakle, odlična prilika za odlične astrofotografiju sa više zanimljivih objekata.

Continue reading “Venera je stigla na večernje nebo, vreme je za Merkur”