Category Archives: planete i sateliti

Martovsko noćno nebo 2020

Ove godine će martovsko noćno nebo biti nekako zanimljivije za posmatranje golim okom u jutarnjim satima, ali će i u večernjim satima imati šta da se vidi.

Nakon zalaska Sunca Venera je nezaobilazna meta za posmatranje, dok će u jutarnjim satima niz od tri planete biti dominantan. Niz će činiti Saturn, Jupiter i Mars.

Venera se sa magnitudom od – 4,36 (za 10.03.2020) nalazi u sazvežđu Ovan, a prividno u njenoj blizini nalaziće se i planeta Uran sa trenutnom magnitudom 5,87. Venera će do kraja marta preći u sazvežđe Bik. Već 3. aprila Venera će se nalaziti prividno u rasejanom zvezdanom jatu Plejade ili M45. Odlična prilika za astrofotografije. Continue reading

Venera i Uran u vidnom polju dvogleda

Planeta Venera je glavna nebeska atrakcija ovih dana na jugozapadnom i zapadnom nebu nakon zalaska Sunca. Sa magnitudom – 4,35 jednostavno mami poglede ne samo ljubitelja astronomije već i onih koji samo vide taj veoma sjajan objekat i pitaju se šta je to.

Kako je Venera dominantni objekat na večernjem nebu uz njenu pomoć možemo locirati i planetu Uran koja će 8. marta biti u konjukciji sa njom. Na nebu ove dve planete biće udaljene jedna od druge svega 2 stepena. Slikovitije ovo rastojanje možemo zamisliti tako što između Venere i Urana smestimo četiri puna Meseca, jer je pun Mesec na nebu 0,5 stepeni. Continue reading

Dan kada je otkriven Pluton

Nekada planeta Pluton, a danas planetoid 134340 Pluto otkriven je 18. februara 1930. godine. Otkrio ga je astronom Klajd Tombo (Clyde Tombaugh – (1906 – 1997)) koji je tada imao svega 24. godine. Takođe je otkrio na stotine asteroida, a jedan po njemu nosi ime 1604 Tombaugh.

Mnogi ljubitelji astronomiije smatraju da je Plutonu neprvedno oduzeta titula poslednje planete Sunčevog sistema, ali Međunarodna astronomska unija je odlučila da će tako biti još 2006. godine, a evo i zašto je do toga došlo. Continue reading

Galileo Galilej i kratka istorija teleskopa

U 16 i 17. veku su se vodile velike borbe za istinu između naučnika i crkve. U vreme Nikole Kopernika, Johana Keplera, Tiho Brahea, Đordana Bruna i Galileo Galileja naučna istina je bile sve samo ne dozvoljena ukoliko se crkva sa tim ne bi složila. Zbog takvih istina bilo je ubijanih, a nekima se život pretvarao u pakao. Bile su potrebne žrtve i vekovi borbe da bi istina pobedila.

Mnogi naučnici toga vremena svoje teorije o svetu oko nas nisu smeli da iznose javno, ali je bilo i onih koji su našli načina da svetu predstave svoja otkrića bez obzira na cenu koju su morali da plate. Jedan od takvih heroja nauke bio je i Gallileo Galilej.

Galileo Galilej je rođen 15. februara daleke 1564. godine u Pizi. Bio je italijanski fizičar, matematičar i filozof. Međutim, ono po čemu ga Continue reading

30. godina fotografije “Pale blue dot”

Letelicu Voyager 1 NASA je lansirana 5. septembra 1977. godine sa ciljem da istraži spoljni Sunčev sistem, kao i međuzvezdani prostor. Letelica je na Zemlju poslala veliki broj naučnih podataka, ali jedna fotografija je jednostavno postala nekako posebna.

Na današnji dan, 14. februara 1990. godine Voyager 1 je sa udaljenosti od 6 milijardi kilometara napravio fortografiju na kojoj se naša planeta vidi kao bleda plava tačka u svemiru, onakvu kakvu je niko do tada nije video. Bila se samo još jedna bleda tačka u svemiru koje ni po čemu nije bila posebna i delovala je tako ranjivo kada se uporedi sa osećajem koji ljudi imaju na njenoj površini.

Na zahtev Karl Sagana NASA je poslala naredbu Continue reading