Category Archives: planete i sateliti

Martovsko noćno nebo 2020

Ove godine će martovsko noćno nebo biti nekako zanimljivije za posmatranje golim okom u jutarnjim satima, ali će i u večernjim satima imati šta da se vidi.

Nakon zalaska Sunca Venera je nezaobilazna meta za posmatranje, dok će u jutarnjim satima niz od tri planete biti dominantan. Niz će činiti Saturn, Jupiter i Mars.

Venera se sa magnitudom od – 4,36 (za 10.03.2020) nalazi u sazvežđu Ovan, a prividno u njenoj blizini nalaziće se i planeta Uran sa trenutnom magnitudom 5,87. Venera će do kraja marta preći u sazvežđe Bik. Već 3. aprila Venera će se nalaziti prividno u rasejanom zvezdanom jatu Plejade ili M45. Odlična prilika za astrofotografije. Continue reading

Venera i Uran u vidnom polju dvogleda

Planeta Venera je glavna nebeska atrakcija ovih dana na jugozapadnom i zapadnom nebu nakon zalaska Sunca. Sa magnitudom – 4,35 jednostavno mami poglede ne samo ljubitelja astronomije već i onih koji samo vide taj veoma sjajan objekat i pitaju se šta je to.

Kako je Venera dominantni objekat na večernjem nebu uz njenu pomoć možemo locirati i planetu Uran koja će 8. marta biti u konjukciji sa njom. Na nebu ove dve planete biće udaljene jedna od druge svega 2 stepena. Slikovitije ovo rastojanje možemo zamisliti tako što između Venere i Urana smestimo četiri puna Meseca, jer je pun Mesec na nebu 0,5 stepeni. Continue reading

Dan kada je otkriven Pluton

Nekada planeta Pluton, a danas planetoid 134340 Pluto otkriven je 18. februara 1930. godine. Otkrio ga je astronom Klajd Tombo (Clyde Tombaugh – (1906 – 1997)) koji je tada imao svega 24. godine. Takođe je otkrio na stotine asteroida, a jedan po njemu nosi ime 1604 Tombaugh.

Mnogi ljubitelji astronomiije smatraju da je Plutonu neprvedno oduzeta titula poslednje planete Sunčevog sistema, ali Međunarodna astronomska unija je odlučila da će tako biti još 2006. godine, a evo i zašto je do toga došlo. Continue reading

Galileo Galilej i kratka istorija teleskopa

U 16 i 17. veku su se vodile velike borbe za istinu između naučnika i crkve. U vreme Nikole Kopernika, Johana Keplera, Tiho Brahea, Đordana Bruna i Galileo Galileja naučna istina je bile sve samo ne dozvoljena ukoliko se crkva sa tim ne bi složila. Zbog takvih istina bilo je ubijanih, a nekima se život pretvarao u pakao. Bile su potrebne žrtve i vekovi borbe da bi istina pobedila.

Mnogi naučnici toga vremena svoje teorije o svetu oko nas nisu smeli da iznose javno, ali je bilo i onih koji su našli načina da svetu predstave svoja otkrića bez obzira na cenu koju su morali da plate. Jedan od takvih heroja nauke bio je i Gallileo Galilej.

Galileo Galilej je rođen 15. februara daleke 1564. godine u Pizi. Bio je italijanski fizičar, matematičar i filozof. Međutim, ono po čemu ga Continue reading

30. godina fotografije “Pale blue dot”

Letelicu Voyager 1 NASA je lansirana 5. septembra 1977. godine sa ciljem da istraži spoljni Sunčev sistem, kao i međuzvezdani prostor. Letelica je na Zemlju poslala veliki broj naučnih podataka, ali jedna fotografija je jednostavno postala nekako posebna.

Na današnji dan, 14. februara 1990. godine Voyager 1 je sa udaljenosti od 6 milijardi kilometara napravio fortografiju na kojoj se naša planeta vidi kao bleda plava tačka u svemiru, onakvu kakvu je niko do tada nije video. Bila se samo još jedna bleda tačka u svemiru koje ni po čemu nije bila posebna i delovala je tako ranjivo kada se uporedi sa osećajem koji ljudi imaju na njenoj površini.

Na zahtev Karl Sagana NASA je poslala naredbu Continue reading

Koliko planeta ima u svemiru?

Još od polovine devedesetih godina prošlog veka poznato nam je da postoje i druge planete van našeg Sunčevog sistema. Pretpostavljalo se da je tako znatno ranije, ali pratimo peroid od kada je prva potvrda stigla pa do danas.

Naravno, teško utvrditi tačan broj zvezda, pa se lako zaključuje da je još teže odrediti vansolarnetačan broj planeta u svemiru. Do sada je potvrđeno otkriće 4116 vansolarnih planeta. Međutim, postoji problem otkrivanja malih planeta oko drugih zvezda zbog ograničenja u trenutnoj tehnologiji, kao i planeta koje su veoma udaljene od matičnih zvezda. Continue reading

Zvezde na Dan zaljubljenih

Mnogim ljudima je Dan zaljubljenih samo još jedan običan dan u godini. Još jedan dan prošaran svakondnevnim obavezama zbog kojih nije moguće misliti o kalendaru i značenju određenih dana.

Za katoličku i protestansku crkvu 14. februara je Sveti Valentin, dok pravoslavna crkva slavi Svetog Trifuna.

Međutim, onim zaljubljenim parovima, a posebno mlađim generacijama, ovaj dan znači nešto više. Za njih je to jednostavno Dan zaljubljenih. Njima pripreme za 14. februar mogu biti nešto više od svakodnevnice. Continue reading

Merkur u maksimalnoj istočnoj elongaciji i 16° iznad horizonta

Planeta Merkur, prva od Sunca, prečnika 4880 km, najskrivenija poznata planeta u Sunčevom sistemu, istovremeno i najmanja uskoro će biti u povoljnom položaju za posmatranje.

Ovih dana je bilo moguće videti Merkur na večernjem nebu, ali će narednih dana biti više prostora za posmatranje. Ova planeta će 10. februara biti u maksimalnoj istočnoj elongaciji od 18,2° a inače se Merkurova maksimalna elongacija kreće od 17°30′ do 28°. Ovaj raspon elongacije dugujemo Merkurovoj veoma izduženoj orbiti. Maksimalne elongacije Merkura se smenjuju naizmenično na svaka dva meseca otprilike. Continue reading

https://starwalk.space/en/news/january-2020-moon-uranus-close-approach

Vreme je za Uran

Planeta Uran je sedma planeta po udaljenosti od Sunca i ta udaljenost trenutno iznosi skoro tri milijarde kilometara ili ako pogledamo u Stellariumu to je tačno 2 982 430 000 km. Zbog ove udaljenosti vam se može učiniti da je nemoguće videti ovu planetu golim okom, ali njena magnituda navodi na drugi zaključak.

Uran i sateliti snimljeni amaterskom opremom

Trenutna magnituda Urana je 5.8 i ona vam omogućava da ukoliko se nađete na odličnoj lokaciji za posmatranje daleko od gradskog ili bilo kog drugog svetla vidite Uran golim okom.  Ipak, moramo uzeti u obzir i još neke ograničavajuće okolnosti za posmatranje golim okom: Continue reading

5 minuta za fiziku i astronomiju – sve na jednom mestu

Emisiju “5 minuta za fiziku i astronomiju” vodi Jovan Aleksić, astrofizičar i popularizator nauke. Imao sam prilike da slušam njegova zanimljiva i lepo organizovana predavanja, tako da preporučujem svima koju imaju mogućnosti da iskoriste priliku i prisustvuju istim.

Ovde će biti postavljene emisije “5 minuta za fiziku i astronomiju” Continue reading