Jedinice za merenje rastojanja u svemiru

U svakodnevnom životu navikli smo na male jedinice za merenje rastojanja između dve tačke, ali sasvim dovoljne da shvatimo za koliko ćemo minuta ili sati stići do tačke B. Prosto i jednostavno, onako kako smo i navikli, za udaljenost nečega u našoj okolini koristićemo jedinicu m – metar, za nešto udaljenije objekte koristićemo jedinicu km – kilometar. Obim naše planete je oko 40 000 km i to je prosto zamislivo. Veliki broj ljudi na planeti je automobilom za jedan dan prešao autoputem i preko 1000 km. Na osnovu toga možemo zamislito koliko je ustvari tih 40 000 km.

foto: Phil Plait

Kada pogled usmerimo dalje prema našem prirodnom satelitu i dalje možemo zamisliti koliko je to 384 400 km, kao i odnos prečnika Meseca od 3 474 km i Zemlje od 12 742 km. Baš kao što možemo zamisliti na kolikoj udaljenosti je prošao neki asteroid kada negde pročitate 1/3 udaljenosti Zemlje – Mesec ili 15 puta udaljenost Zemlja – Mesec.

Nama najbilža planeta je Venera i do nje možemo izbrojati oko 40 000 000 km, a od nje do Sunca još oko 108 000 000 km. Ovo je već veliki broj i teže je u glavi stvoriti sliku o tim razmerama. Još teže je zamisliti udaljenost Sunca od nas koja iznosi oko 149 600 000 km. Sve cifre su zaokružene zbog lakšeg pregleda. Isto je i sa planetom Merkur koja je od Sunca u proseku udaljena blizu 58 000 000 km, a do Zemlji najbliže priđe na oko 77 000 000 km. I kada se pojednostavi Merkur je od Sunca udaljen 0.4 AJ, a Venera 0.7 AJ.

foto: NASA/JPL-Caltech

To rastojanje između Zemlje i Sunca astronomi koriste kao jedinicu za merenje rastojanja u Sunčevom sistemu i ona se naziva astronomska jedinica (AJ). Dakle, Zemlja je od Sunca udaljena jednu astronomsku jedinicu. AJ je sasvim dovoljna za poređenje udaljenosti nebeskih tela u Sunčevom sistemu.

Venera i Merkur su unutrašnje planete, nalaze se između Sunca i Zemlje. Međutim, kada se okrenemo spoljašnjim planetama prvi od nas je Mars. On je udaljen od Sunca 1.5 AJ, zatim Jupiter 5.2 AJ, Saturn 9.6 AJ, Uran 19.2 i Neptun 30.0 AJ. Na udaljenosti od 30 do 50 AJ nalazi se Kajperov pojas u kome se nalaze mala tela, kao i nekoliko patuljastih planeta među kojima je i Pluton. Izvor je kratkoperiodičnih kometa u našem zvezdanom sistemu.

Iza Kajperovog pojasa na velikoj udaljenosti od 2000 AJ do 100 000 AJ od Sunca nalazi se Ortov oblak. Ovo je spoljna granica Sunčevog sistema i nalazi se na 1/4 udaljenosti do nama najbliže zvezde Proxima Centauri. U Ortovom oblaku se nalaze mala ledena tela i pretpostavlja se da je on izvor svih dugoperiodičnih kometa.

Dalje od Ortovog oblaka korišćenje astronomske jedinice gubi smisao. Za međuzvezdana rastojanja astronomi koriste sledeću jedinicu koju nazivamo svetlosnom godinom – s.g.. Ukratko, svetlosna godina je rastojanje koje svetlost pređe za godinu dana. To rastojanje iznosi 9 460 800 000 000 km. Ako uporedimo svetlosnu godinu i astronomsku jedinicu dobićemo da je: 1 s.g. = 63239,72 AJ.

Svetlost sa Sunca nam stiže na nešto više od 8 minuta, ali sa Meseca za svega 1,3 sekunde. Sve što se desi na Suncu saznaćemo za 8 minuta, dok ćemo bljesak meteora koji nastaje pri udaru u mesečevu površinu videti nakon 1,3 sekunde.

Nama najbliža zvezda Proxima Centauri u sazvežđu Centaurus, vidljiva sa južne hemisfere, udaljena je od nas 4,3 svetlosne godine. To je približno 271 927 AJ. Jasno je da je korišćenje AJ suvišno, o kilometrima i da ne govorimo i da je korišćenje svetlosne godine za predstavljanje međuzvezdanih rastojanja opravdano.

Najsjajnija zvezda na našem nebu, računajući i južnu zemljinu hemisferu, je Sirijus u zimskom sazvežđu Veliki pas. Malo je veća od Sunca, a udaljena je oko 8.6 s.g.

Zvezda Betelgez u sazvežđu Orion je udaljena od nas oko 600 s.g. i astronomi procenjuju da bi njena potencijalna eksplozija u vidu supernove bila bezbedna za život na Zemlji. Najudaljenija zvezda vidljiva golim okom je Deneb u sazvežđu Labud, a njena udaljenost je procenjena na 1600 s.g. Pored zvezde Vege u sazvežđu Lira i zvezde Altair u sazvežđu Orao član je Velikog letnjeg trougla.

Naš Sunčev sistem je udaljen od centra galaksije između 25 i 28 hiljada svetlosnih godina, a prečnik same galaksije Mlečni put se procenjuje na oko 100 000 s.g. Dakle, sva rastojanja u našem zvezdanom gradu su manja od 100 000 s.g.

Nama najbliža galaksija udaljena je oko 2.2 miliona svetlosnih godina, slična je našoj i može se videti golim okom. To je galaksija Andromeda, najudaljeniji objekat na nebu koji možemo videti golim okom. Teško je zamisliti da možemo golim okom videti u prošlost čak 2.2 miliona godina, ali istina je.

Lokalno jato galaksija kome pripada i Mlečni put i Andromeda je prečnika većeg od 10 miliona svetlosnih godina i sadrži preko 40 članova. Tu su velike galaksije, ali i patuljaste koje su sateliti većih galaksija. Van našeg lokalnog jata nalazi se ogromna galaksija M87 na udaljenosti od oko 50 miliona svetlosnih godina.

izvor: wikipedia

Postoji još jedna jedinica za merenje rastojanja u svemiru koju astronomi koriste i veća je od svetlosne godine. Naziva se parsek (pc) – to je ona udaljenost sa koje se velika poluosa Zemljine putanje vidi pod uglom od 1° (slika iznad). Velika poluosa je 1AJ.

1pc = 206265 AJ.

1pc = 3,26 s.g

1pc = 206265 AJ = 3,26 s.g.

Možete često čuti da neko udaljenost između dva nebeska objekta iskazuje u parsecima, ali je ipak češće u primeni svetlosna godina.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s