Verovatno na sam pomen svemirske agencije većina vas pomisli na slanje raketa i astronauta u svemir, pa čak možda i zvezdane ratove. Da, moja prva pomisao je takođe na razvijene svemirske agencije kao što su NASA, ROSKOSMOS, JAXA, ESA, CNSA, ISRO…koje su već imale uspešne misije, a neke od njih i slale svoje ljude u svemir kao članove timova sa astronautima drugih agencija, a neke od njih čak i samostalno. Naravno, kako bi stigle tu gde jesu sve agencije su morale u jednom trenutku da krenu od nule. S obzirom da su sve pomenute agencije odmakle daleko u svojim ciljevima može delovati beznačajno da jedna mala zemlja tek sada započne svoj put prema svemirskim istraživanjima i tehnologiji. Ali da li je tako i zašto nije?

Na trenutak zaboravimo na SAD, Rusiju, Kinu, Japan, Indiju i zapadnu Evropu i pogledajmo naše okruženje. Bugarska je u svemir poslala dva satelita i više desetina uređaja, proizvodi hranu za ishranu astronauta, ali je poslala i svog astronaute. Albanija je poslala dva satelita. Turska je osnovala svoju svemirsku agenciju, ali i proizvela više satelita koji već godinama kruže oko Zemlje. Hrvatska je takođe uključena u svemirska istrživanja. Nije sav taj njihov trud bez cilja, već imaju od toga koristi. Telekomunikacioni sateliti, vojni sateliti, meteorološki sateliti…i svi oni čine deo istraživanja, informacija, novih radnih mesta…

Tehnologija za svemirska istraživanja nije koristila samo za letove ili istraživanja svemira već je ubrzavala i razvoj raznih grana nauke i olakšavala život na zemljana. Samo na kratko razmislimo koliko je danas teško zamisliti život bez sistema telekomunikacionih i meteoroloških satelita. Kako su svemirska istraživanja doprinela razvoju tehnologija na drugim poljima nauke lepo je opisano u knjizi Milivoja Jugina “Kosmos otkriva tajne”. Fenomenalna knjiga, pa samim tim i preporuka.

U pomenutoj knjizi Jugin deli svemirske (kosmičke) letelice na pasivne i aktivne, kao i prema oblasti kosmosa, prema nameni, prema tipu veze, mogućnosti povratka na zemlju, karakteru kretanja, pogonskom sistemu, masi letelice, mogućnosti orijentisanja. Npr. kada ih delimo prema tipu veze misli se na veze sa zemljskim stanicama, prema nameni na naučno-istraživačke, eksperimentalne, telekomunikacione, za navigaciju i slično… Samo koliko da se zagrebe po površini koliko je mogućnosti za napredak.

Države u okruženju, ali u u svetu imaju planove vezane za svemirska istaživanja i tehnologiju, ali je većina još uvek u početnim fazama ili se završava na ideji. Samo ulaganje u nauku je razvijene zemlje dovelo tu gde jesu, jer bez ove vrste ulaganja jednostavno nema napretka ni u ostalim sferama. Bez obzira da li je u pitanju astronomija, astronautika ili neka druga nauka.

Jednostavno, to je budućnost hteli mi to ili ne.

Ovo je glavni razlog zašto smatram da je Srbiji potrebno da se uključi u razvoj tehnologija koje će učestvovati u svemirskim istraživanjima, a za tako nešto je potrebno prvo oformiti agenciju koja bi se mogla zvati npr. SSA – Srpska svemirska agencija ili SAS- Svemirska agencija Srbije ili nešto slično.