Ovo je dopuna jednog starog teksta sa ovoj sajta, a cilj ovde dopune je da pomogne svima koji žele da se bliže upoznaju sa noćnim nebom. U tekstu su detaljnije opisana samo bitnija sazvežđa. Pod bitnijim sazvežđima podrazumevam velika sazvežđa koja zauzimaju veći deo neba. Kada pronađete ta sazvežđa lakše je naći ona manja koja se nalaze u njihovoj blizini.

Takođe su ubačeni delovi nekih drugih tekstova, takođe sa ovog sajta, tamo gde im je mesto, a ostavljen je i link gde se nalazi tekst u celini.

Nadam se da će ovaj tekst bit dovoljan za početak i da će vam olakšati upoznavanje sa noćnim nebom.

Dopunjen tekst:

 

Samo jednim pogledom prema noćnom nebu možemo videti gomilu objekata. Skoro svi objekti, koje vidimo golim okom, pripadaju našoj galaksiji, osim objekta M31 – galaksija Andromeda, koja se nalazi u istoimenom sazvezđu. Na noćnom nebu se najviše ističe, naravno, Mesec. Ako na nebu, pri vedrim noćima i bez svetlosnog zagađenja, vidite jednu beličastu dugačku traku koja se prostire preko celog neba,to je Mlecni put ili Kumova slama. Belu boju joj daju milijarde zvezda od kojih se sastoji. To je naša Galaksija kakvu mi vidimo sa našeg položaja u njoj. Negde daleko iza te beličaste trake, u sazvežđu Strelac, se nalazi jezgro naše galaksije, koje se sastoji od masivne crne rupe, koja lagano guta bliže zvezde. Mi smo daleko odatle nekih 27000 svetlosnih godina, tako da smo od te crne rupe na bezbednom rastojanju.

Nebeski objekti uvek izlaze sa istočne strane (posledica rotacije Zemlje), a zalaze na zapadnoj strani. Tako da mi preko noći vidimo razlicita sazvežđa. Međutim, postoje sazvežđa koja nikada ne zalaze, a nazivaju se cirkumpolarna sazvežđa. Neka od njih su: Veliki medved, Mali medved, Zmaj, Kasiopeja, Cefej. Ova sazvezđa imaju ovu osobinu jer se nalaze blizu Polarne zvezde, oko koje prividno rotira zemljina osa.
Nebo je podeljeno na 88 sazvezđa, od kojih se neka vide sa severne, a neka sa južne zemljine polulopte.
Sazvežđe predstavlja oblast na nebu koja je određena uslovnom granicom i svi objekti koji su unutar te granice, pripadaju tom sazvežđu. Njihov raspored se prikazuje zvezdanim kartama ili zvezdanim katalozima (nema nikakve veze sa astrologijom, da ne dodje do zabune)! Sazvežđa postoje samo da bi se lakše snalazili tokom posmatranja neba i nemaju nikakvu drugu svrhu.
Najveće zvezde u sazvežđima (u 99% slučajeva) se obeležavaju grčkim slovom alfa.
Najuočljivije je sazvežđe Veliki medved (Ursa Maior), odnosno asterizam Velika kola – njegov najuočljiviji deo. Uvek je najbolje od njega krenuti sa upoznavanjem noćnog neba i dalje “skakati” od sazvežđa do sazvežđa.

U ovom sazvežđu se golim okom, pod dobrim posmatračkim uslovima, mogu prebrojati oko 150 zvezda. Jedno je od najvećih sazvežđa na nebu, a prepoznaje se po svom specifičnom obliku koji prave njegove najsjajnije zvezde. To je oblik Velikih kola, velike kašike ili kako je već ko video od starih astronoma. Takođe, ovaj deo neba obiluje galaksijama, od kojih su većina spiralne.

Neke od najsjajnijih zvezda u ovom sazvežđu su:

1. Dubhe
2. Merak
3. Mizar
4. Megrez
5. Ailoth
6. Phad
7. Alkaid

Detaljnije o sazvežđu Veliki Medved možete pročitati >>>> ovde.

Preko puta njega se nalazi sazvežđe Kasiopeja (Cassiopeia), koje je prepoznatljivo po svom obliku slova W. U odnosu na njega možete pronaći prelepo duplo jato i to već pomoću običnog dvogleda, kao i galaksiju Andromedu.

Izmedju ova dva sazvežđa (Velikog Medveda i Kasiopeje) se nalazi Mali medved (Ursa Minor) na čijem vrhu se nalazi Polarna zvezda (Severnjača ili Polara). Ovo sazvežđe je teško uočiti golim okom u naseljenim područijima, ali se Severnječa može pronaći pomoću Velikog Medveda, kada rastojanje između zvezda Merak i Dubhe produžimo pet puta. Tada nailazimo pravo na Severnjaču, koja je inače višestruka zvezda (pogledaj prvu sliku). Između Malog i Velikog medveda počinje lanac zvezda koji cini sazvežđe Zmaj (Draco), a koji se završava četvorostranom figurom u kojoj je najsjajnija zvezda ovog sazvežđa, Etamin.

Do sada nabrojana sazvežđa, kao što je već rečeno,  su cirkumpolarna sazvežđe, odnosno sazvežđa koja nikada ne zalaze ispod horizonta. A pošto su vidljiva tokom cele godine, odlična su za početak upoznavanja sa sazvežđima.

Sazvežđa se mogu podeliti na : prolećna, letnja, jesenja i zimska. Mada, nije nužno pridržavati se ove podele tokom posmatranja noćnog neba jer dolazi do preklapanja i uvek se i tokom leta mogu posmatrati sazvežđa nekih drugih godišnjih doba, ali u nezgodno vreme, kao što su rani jutarnji sati.

Sazvežđe Orion (zimsko sazvežđe, ali ga možemo posmatrati do kraja aprila) je po mnogima, a ja se slažem sa većinom, najlepše sazvežđe ne samo na zimskom nebu, kada je vidljivo, već i kada ga uporedimo sa svim ostalim sazvežđima severnog neba. Posmatranje Oriona je prava poslastica kako onih koji bi da uživaju samo u posmatranju, tako i ljubitelja astrofotografije.

Glavne zvezde ovog sazvežđa su:

• Betelgez
• Rigel
• Bellatrix
• Saiph

Tu su je i nezaobilazan Orionov pojas:

• Alnilam
• Alnitak
• Mintaka

Iz zvezde Bellatrix se pruža Orionova zamišljena leva ruka koja drži podignut štit, dok se iz zvezde Betelgez podiže njegova desna ruka. Ispod Orionovog pojasa, koji čine tri gore navedene zvezde, nalazi se Orionov mač, koji se u dobrim posmatračkim uslovima sastoji od 3 svetle tačke u nizu. Upravo na tom mestu se nalazi jedan od napopularnijuh objekata za posmatranje – maglina M42, zajedno sa M43. M42 i M43 se spajaju u jednu maglinu, koja je istovremeno i najsvetlija difuzna maglina. Zbog bogatog sadržaja gasa i prašine ova maglina je veliko porodilište zvezda. Vidljiva je golim okom kao jedna od zvezda u Orionivom pojasu. Čak i običan dvogled doprinosi velikom uživanju tokom posmatranja, dok se amaterskim teleskopima mogu videti, plavo-zelena i bela boja.  Udaljena je od nas oko 1600 svetlosnih godina. Detaljnije o Orionu možete pročitati >>>> ovde.

Ako pratimo ove tri zvezde u Orionovom pojasu i preko njih krenemo na gore nailazimo na sazvežđe Bik (Taurus) u kome je najsjajnija crvenkasta zvezda Aldebaran (alfa Tauri). Ona se prividno nalazi u rasejanom jatu zvezda – Hijade, ali nije deo ovog jata. Nešto dalje se nalazi zbijeno jato Plejade, koje mnogi greškom zamenjuju sa Malim medvedom (vidljivo je golim okom oko 7 zvezda ovog zbijenog jata), dok već u dvogledu možete videti lepotu ovog jata. .

Kada krenemo pogledom ka jugu preko tri zvezde Orionovog pojasa nailazimo na sazvežđe Veliki pas (Canis Maior) u kome se nalazi najsjajnija zvezda koju na nebu mozemo da vidimo sa severne polulopte, a to je Sirijus. Kroz optičke instrumente Sirijus fenomenalno treperi i menja boje. Severoistočno od ovog sazvežđa, nalazi se sazvažđe Mali pas (Canis Minor) sa sjanom zvezdom Prokion. Betelgez u Orionu, Sirijus u Velikom psu i Prokion u Malom psu čine jedan drougao koji je lako prepoznati. Ovo su neka sazvežđa koja možete vrlo lako naći na nebu. Iznad Orionove desne ruke se nalazi sazvežđe Blizanci (Gemini) sa sjajnim zvezdama Kastor i Poluks.

Od većih prolećnih sazvežđa se vide: Rak (Cancer) koji se sastoji od zvezda slabijeg sjaja, Lav (leo) – najsjajnije zvezde su Regulus i Denebola, Devica (Virgo) – zvezda Spika.

Lav se može videti sa suprotne strane Velikog Medveda. Dakle, sa jedne strane je Mali Medved, a sa druge sazvežđe Lav. Levo od sazvežđa Lav je sazvežđe Devica koje ćete lako prepoznati po dve sjajne zvezda – jedna je ustvari Saturn, a druga Spika.

Ako ste pronašli sazvežđe Lav, lako ćete između Lava i Velikog Medveda uočiti mali trougao od zvezda. To je mali Lav.

Ova tri sazvežđa (Rak, Lav, Devica) zauzimaju veliki deo neba i kada se se ona prepoznaju na nebu onda možete pomoću zvezdanih karti ili nekog astronomskog programa možete lako naći u njihovom okruženju manja sazvežđa.

Tu je i letnje sazvežđe Lira ( Lyra), sa najvećom zvezdom Vegom koja ce kroz nekoliko hiljada godine postati nova Severnjača – zbog kretanja Zemlje u prostoru. Zatim sazvežđe Labud (Cygnus), sa zvezdom Deneb – najudaljenija zvezda koju vidimo golim okom (oko 1600 svetlosnih godina od nas). Tu je i sazvezdje Orao (Aquila) – zvezda Altair.
Zvezde Vega, Deneb i Altair cine veliki letnji trougao, koji je lako uocljiv na letnjem nebu. Možete i večeras pronaći ovaj trougao na nebu. Sve o Velikom letnjem trouglu možete pročitati >>>> ovde.

U letnjem sazvežđu Volar (Bootes) je veoma sjajna zvezda Arktur. Ovu zvezdu možete pronaći tako što ćete krenuti od sazvežđa Velikog Medveda. Pratite pravac zvezda Mizar i Alkaid i kada naiđete pogledom na jako sjajnu crvenkasu zvezdu pronašli ste zvezdu Arktur.
U jesenja sazvežđa se ubrajaju: Persej, sa promenljivom zvezdom Algol, zatim sazvežđe Andromeda u kome se može uočiti galaksija Andromeda, koja pripada našem lokalnom jatu galaksija (ima oko 20-ak galaksija u jatu). Kroz nekoliko milijardi godina sudariće se Andromeda sa našom galaksijom Mlecni put. U jesenja sazvežđa spadaju još i Pegaz (Pegasus), ispod njega slabo uočljivo sazvežđe Ribe (Pisces) i u tom sazvežđu se nalazi tačka u kojoj se u trenutku prolećne ravnodnevnice projektuje lik Sunca.

Pegaz i Andromeda zauzimaju ogroman deo neba. Toliko veliki deo neba da će vam možda biti teško uočljiv. Međutim, kada jednom vidite njihov oblik sledeći put će njihovo pronalaženje biti znatno lakše.

Na sledećoj slici možete videti položaj sazvežđa Andromeda, Pegaz, RIbe i još neka manja u odnosu na sazvežđe Kasiopeja.

Što se tiče planeta, one za razliku od zvezda ne zauzimaju uvek isti položaj na nebu i često ihmožemo videti u različitim sazvežđima. Što je planeta udaljenija od Zemlje ona sporije menja svoj položaj. Merkur i Venera se uvek i jedino mogu videti u blizini Sunca. Međutim, Merkur je u povoljnom položaju za posmatranje svega 20-ak dana godišnje, dok se Venera može videti znatno češće. Nekad nakon zalaska Sunca, a nekad pre izlaska Sunca.

Ne mogu se uvek sve planete videti na nebu, a to zavisi od položaja Zemlje u odnosu na njih. Za razliku od zvezda ciji je položaj u odnosu na druge objekte na nebu uvek isti, planete vidno menjaju svoje položaje. Planeta znači lutalica.

Mars se danas nalazi u sazvežđu Lav, a već sutra će biti u sazvežđu Devica. On se polako približava Saturnu, koji je već u sazvežđu Device pored zvezde Spike i konjukcija ove dve planete nas očekuje polovinom avgusta, baš kao i nedavna konjukcija Venere i Jupitera. Više o tome možete pročitati >>>> ovde.

Trenutno su to jedine dve planete (Mars i Saturn) koje noću možemo videti na nebu. Ipak, u ranim jutarnjim satima, malo pre izlaska Sunca možemo videti Veneru i malo iznad nje Jupiter.

Kroz male teleskope, pa čak i kroz dvoglede 7 x 50, se mogu uočiti mene na Veneri, 4 velika Jupiterova satelita, neravnine na Mesecu i objekti iz Mesijevog kataloga koji sadrzi 110 galaksija, maglina itd.

Ovo su neka od najzanimljivijih sazvežđa, zvezda i planeta koje možete posmatrati. Nabavite kartu neba (na netu) i zanimajte se.

Spisak sazvežđa možete pogledati >>>> ovde.

Astronomski program za upoznavanje noćnog neba možete preuzeti >>>> ovde.

Sledi spisak zvezda poređanih po prividnim veličinama, onako kako ih mi vidimo sa Zemlje. Na spisku će Sunce biti izostavljeno.

Međutim, treba napomenuti da su apsolutne veličine sasvim drugačije, jer nama neke zvezde izgledaju veće od drugih zbog različitih udaljenosti, a da ustvari nije tako.

Recimo Sirijus je malo veći od Sunca, dok je Betelgez veći za oko 1000 puta.

Zvezde	Sazvežđe	Prividna veličina	Udaljenost (s.g.)
Sirijus	Veliki pas	-1.46	8.6
Kanopus	Carina	-0.72	74
Rigel Kentaurus	Kentaurus	-0.27	4.3
Arktur	Volar	-0.04	34
Vega	Lira	0.03	25
Kapela	Kočijaš	0.08	41
Rigel	Orion	0.12	1400
Prokion	Mali pas	0.38	11.4
Achernar	Eridan	0.46	69
Betelgez	Orion	0.50	640

Vedro nebo!