Category Archives: U Sunčevom sistemu…

Sunce i početak 25. solarnog ciklusa

Poslednjih godinu dana broj sunčevih pega i aktivnih regiona na Suncu je gotovo neprimatan. Bilo je dužih perioda bez jedne jedine pege, a razlog tome je što je u decembru 2019. godine 24. solarni ciklus bio na kraju. To je značilo da je od decembra prošle godine započeo 25. solarni ciklus. Započeo je mirno bez pega, da bi se u januaru pojavile prvi mali aktivni regioni, ali je i tada bilo dužih perioda bez pega na vidljivoj strani Sunca.

Continue reading

Astronomi otkrili promenu orbite asteroida Apophis i prognoze za 2068. godinu?

Većina pratilaca astronomskih dešavanja sigurno je već pročitala priče o opasnom asteroidu Apophis koji će 2029. godine proleteti pored Zemlje i biti vidjiv golim okom. Zatim će se vratiti 2036. godine i oba puta biće neprecizan…što je naravno dobro. Međutim, proračuni kažu da će se približiti i 2068. godine, ali najnovija merenja pokazuju promenu u njegovoj orbiti.

Continue reading

Dokumentarac – Svemirske sonde (prvi i drugi deo)

“Ostale su same samcate u svemiru i obavljaju svoj posao i dalje, mada su odavno trebale biti mrtve. Dospele su dalje od ijednog čoveka, preživele nemoguće i još se ne predaju. To su svemirske sonde bez posade, koje su posetile sve svetove Sunčevog sistema. One su naše oči, uši, ruke pa čak i nosevi na udaljenosti od nekoliko miliona kilometara, a sve više osvajaju i naša srca. Dvodelni dokumentarni film bavi se tehnološkim čudima ESA-e i NASA-e koja su unela revolucionaran zaokret u naše razumevanje sveta i poimanje našega mesta u svemiru.”

Continue reading

Najsjajnije planete vidljive u novembru golim okom

Poznato je da je golim oko na našem nebu moguće videti pet planeta Sunčevog sistema: Merkur, Veneru, Mars, Jupiter i Saturn. Uran nekada sija ispod 6. magnitude koja je približno granica za vidljivost golim okom, ali je zbog tako malog sjaja bespotrebno upoređivati je sa pomenutim planetama čije magnitude imaju negativne vrednosti.

Continue reading

Otkriće vode na Mesecu i misija Artemis

Zamislimo sledećeg muškarca ili ženu, zemljanina ili zamljanku kako piju mesečevu vodu…Da, to bi bio mali gutalj za čoveka ali veliki za čovečanstvo!

Do pre nekoliko dana nismo ni razmišljali o postojanju vode na Mesecu, jer kako bi ona opstala na tako jednom suvom mestu bez atmosfere i površini direktno izloženoj Sunčevim zracima. Ipak, najnoviji podaci koje je NASA dala javnosti govore da je mnogo toga moguće.

NASA-ina laboratorija u stratosferi SOFIA (Stratospheric Observatory for Infrared Astronomy) je potvrdila, po prvi put, vodu na mesečevoj površini vidljivoj sa Zemlje. Ovo otkriće pokazije da se voda nalazi na površini Meseca, a ne samo na mesta u senci daleko od Sunčevih zraka.

Continue reading

Svemirka letelica snimila Veneru u prolazu

BepiColombo je prva evropska misija koja ima za cilj istraživanje najmanje po veličini, ali i najmanje istražene planete u Sunčevom sistemu – planatu Merkur. Letelica BepiColombo je lansirana 20. oktobra 2018. godine, a do Merkura bi trebalo da stigne krajem 2025. godine.

U orbiti oko Merkura biće godinu dana na veoma visokim temperaturama koje prelaze 350 stepeni C. Postoji mogućnost produženja misije na još godinu dana.

Continue reading

Gde je sada Halejeva kometa i koliko je sjajna?

Halejeva kometa je definitivno najpoznatija kometa u svemiru za nas zemljane, ali ne zato što je na nebu ona nešto spektakularno već zbog zanimljive priče o njoj.

O njoj je pre nekoliko dana pisano, malo pre maksimuma meteorskog roja Orionida, pa ću ovde to kratko ponoviti:

Halejeva kometa (zvanična oznaka 1P/Halley) je najpoznatija periodična kometa u Sunčevom sistemu sa periodom pojavljivanja od 76. godina u proseku, a periodičnost varira od 74-79. godina. Ime je dobila po Edmundu Haleju koji je proučavajući zapise o kometi viđenoj 1456, 1531 i 1682. godine odredio njen period. Odnosno dolazi do zaključka da je u pitanju jedno nebesko telo koje se periodično pojavljuje na nebu. Edmund je predvideo njeno ponovno pojavljivanje 1758. godine, ali to nije doživeo da vidi.

Continue reading

Maleni asteroid ima 0,41% šanse da se sudari sa Zemljom

U naslovu je sa namerom asteroid “maleni” da ne bi sam naslov stvarao paniku, jer je on prečnika svega 2-4 metara, odnosno veličine ne veće od prosečnog automobila. U pitanju je asteroid 2018 VP1 otkriven 3. novembra 2018. godine kada je bio udaljen od Zemlje 0,003 AJ ili oko 450 000 km.

Asteroid 2018 VP1 ima nagib orbite u odnosu na ekliptiku od 3,2 stepena i period orbitiranja od oko 2 godine, pa se na osnovu toga procenjuje da će se ponovo Zemlji približiti 2. novembra, odnosno za manje od dve nedelje. Neće biti moguće posmatrati ga ni većim astronomskim teleskopima je će mu maksimalna magnituda biti oko +20.

Continue reading

Zemlja prolazi kroz ostatke Halejeve komete

Halejeva kometa (zvanična oznaka 1P/Halley) je najpoznatija periodična kometa u Sunčevom sistemu sa periodom pojavljivanja od 76. godina u proseku, a periodičnost varira od 74-79. godina. Ime je dobila po Edmundu Haleju koji je proučavajući zapise o kometi viđenoj 1456, 1531 i 1682. godine odredio njen period. Odnosno dolazi do zaključka da je u pitanju jedno nebesko telo koje se periodično pojavljuje na nebu. Edmund je predvideo njeno ponovno pojavljivanje 1758. godine, ali to nije doživeo da vidi.

Zapisi o Halejevoj kometi postjali su još pre nove ere i od tada se zapisi redovno ažuriraju u proseku svakih 76. godina, ali se do Halejevog otkrića njene periodičnosti nije znalo da je to jedno nebesko telo viđeno do tada 27 puta. Dimenzije su joj

Continue reading

Slika koja oduzima dah

Postoji veliki broj odličnih fotografija Međunarodne svemirske stanice ispred Mesečevog diska, ali ova je pravi biser.

Neverovatna slika Međunarodne svemirske stanice koja kruži oko Zemlje na oko 400 km i koja se nalazi ispred Mesečevih kratera udaljenih oko 384 000 km (u proseku) od nje. Autor je fotografiju napravi juče dok je svemirska stanica prolazila ispred tankog Mesečevog srpa (4%). Dakle, neverovatan trenutak.

Continue reading