Galileo Galilej i kratka istorija teleskopa

U 16 i 17. veku su se vodile velike borbe za istinu između naučnika i crkve. U vreme Nikole Kopernika, Johana Keplera, Tiho Brahea, Đordana Bruna i Galileo Galileja naučna istina je bile sve samo ne dozvoljena ukoliko se crkva sa tim ne bi složila. Zbog takvih istina bilo je ubijanih, a nekima se život pretvarao u pakao. Bile su potrebne žrtve i vekovi borbe da bi istina pobedila.

Mnogi naučnici toga vremena svoje teorije o svetu oko nas nisu smeli da iznose javno, ali je bilo i onih koji su našli načina da svetu predstave svoja otkrića bez obzira na cenu koju su morali da plate. Jedan od takvih heroja nauke bio je i Gallileo Galilej.

Galileo Galilej je rođen 15. februara daleke 1564. godine u Pizi. Bio je italijanski fizičar, matematičar i filozof. Međutim, ono po čemu ga danas pamtimo jeste astronomija i po ulozi koju je imao u njenom razvoju. Jednostavno, Galileo je najpoznatiji astronom u istoriji ove nauke, a to mesto je zauzeo velikom borbom za istinu u kojoj su kao ulog bili život i zdravlje.

Ali…vratićemo se na Galileja nakon kratke priče o razvoju teleskopa, odnosno prvih durbina.

Prva sočiva iskorišćena za durbin

Većina istoričara nauke se slaže da zasluge za početak razvoja teleskopa pripadaju hansholandskom prodavcu sočiva Hansu Liperšeju. Međutim, u isto vreme te 1608. godine paralelno sa njim je još jedan čovek, Džejkob Metijus, radio na razvoju prvog durbina.

Istorija kaže da je Hans Liperšej dozvoljavao deci da se igraju sočivima iz njegove radnje, što bi posmatrano iz današnje perspektive bilo nemoguće, ali verujmo ovoj informaciji iz istorije. Posmatrajući decu koja su se igrala sočivima primetio je uvećan predmet (koliko se sećam bila je u pitanju lopta) kada je neko dete pozitivno sočivo stavilo ispred negativnog i tada je u negativnom video uvećan lik tog predmeta. Odmah je shvatio kolika bi korist bila od instrumenta kojim bi se predmeti posmatrali uvećani i konstruisao je svoj prvi durbin koji je davao uvećanje od 3x. Za taj pronalazak je odmah podneo zahtev za patent.

Ovde se u priču vraća gore pomenuti Džejkom Metijus koji je ubrzo posle Hansa podneo zahtev za patent i to za potpuno isti pronalazak – durbin. Naravno, tvrdio je da je durbin pronašao potpuno nezavisno od Hansa Liperšeja.

Zbog ovih vremenskih preklapanja dvojice pronalazača obojica su dobili nagrade za otkriće durbina, ali niko od njih nije dobio pravo na patent jer je bilo nemoguće utvrditi da li je bilo preuzimanja tuđe ideje.

Kada Galilej čuje za pronalazak durbina

Tokom boravka u Veneciji 1609. godine Galileo Galilej je čuo od  prijatelja (Jacques galileoportraitBoveder) o izumu durbina i ta vest ga je odmah inspirisala da se posveti konstrukciji sopstvenog teleskopa.

Odmah po povratku Padovu, gde je radio na univerzitetu, započeo je sa izučavanjem refrakcije i konstrukcije teleskopa, a da nije video gotovo rešenje Hansa Liperšeja.

Rezultat njegovog izučavanja je bio durbin koji je davao uvećanje od 3x, baš kao i durbin Hansa Liperšeja. Ipak, on nije bio zadovoljan time već je krenuo sa konstruisanjem moćnijih durbina da bi nakon četvrte konstrukcije dobio uvećanje od 30 puta.

Iz priloženog je jasno da Galileo Galilej nije taj koji je izumeo teleskop, odnosno teleskop nije bio njegova ideja već je na osnovu tuđih ideja kontruisao svoj teleskop. Ono po čemu je Galilejev teleskop ostao upamćen je to što je to bio prvi instrument koji je uperen u zvezdano nebo, a da o tome postoje zapisi.

Kakav je bio Galilejev teleskop

Taj istorijski važan instrument se sastojao od dva sočiva – većeg ispupčenog (konveksno) galileo teli manjeg izdubljenog (konkavno) koja su smeštena u cev. Napravio je oko 100 teleskopa, ali je samo nekoliko njih moglo da posluži za astronomska posmatranja.

S obzirom da je tehnologija obrade sočiva u to vreme bila na početnom nivou ovaj teleskop nije bio bez mana. Postojala je izražena hromatska aberacija, sferma aberacija, zbog loše izrade sočiva postojale su i pukotine koje su rasipale svetlost, a postojalo je i primetno malo vidno polje.

Kako je Galilej prvi put uperio svoj teleskop prema zvezdama 1609. godine, 400 godina kasnije je Međunarodna astronomska unija odredila 2009. godinu za Međunarodnu godinu astronomije koja je bila prepuna astronomskih aktivnosti širom sveta.

Galilejeva otkrića i početak moderne astronomije

65255246_380868449221317_2991339452015575040_n

I vidi čuda…da to je bilo čudo, Mesec nema glatku površinu već je ona prošarana kraterima. Kako je tek Galileju izgledalo otkriće Jupiterovih satelita teško je zamisliti. Danas su tada četiri satelita otkrivena oko Jupitera dobila naziv Galilejevi sateliti u njegovu čast. Svi znamo da su u pitanju:

  1. Io
  2. Evropa
  3. Ganimed
  4. Kalisto

Veoma važno je bilo otkriće da nema samo Mesec mene…ima ih i Venera. Još jedan očigledan dokaz da je Venera morala da rotira oko Sunca sa orbitom unutar Zemljine.

Oko Saturna su se nalazila dva velika nebeska tela pribijena uz njega. Mi sada znamo da su to ustvari Saturnovi prstenovi, ali kada bi i sada uperili teleskop na uvećenju od 30-ak puta bilo bi vam jasno zašto je Galilej tako zaključio.

Bela mlečna staza preko noćnog neba je bila prepuna zvezda. Gde god je Galilej uperio svoj teleskop njegovo vidno polje je bilo prepuno zvezda. Koliko samo svetova ima tamo.

Jedno otkriće koje ga je koštalo vida je otkriće da na Suncu postoje crne pege. Posmatranje Sunca bez filtera je toliko opasno da za vrlo kratko vreme možete oslepeti potpuno. Poslednje godine života Galilej je proživeo potpuno slep.

Zbog ovih svojih otkrića koja su za to vreme bila kolosalna zaslužio je epitet “Otac moderne astronomije”. Moderna astronomija je započela svoj razvoj onog trenutka kada se Galileo Gallilej uperio svoj teleskop prema nebu.

galilejevi crteži

Ažuriranje Galilejevog teleskopa

Johan Kepler je 1611. godine, nakon dopisivanja sa Galilejem i saznanja o problemima sa njegovim teleskopom, konstruisao svoj koji se u odnosu na Galilejev razlikovao u jednom sočivu, odnosno okularu. Rasipno ili negativno sočivo je zamenio sabirnim ili pozitivnim. Rezultat je bio veće vidno polje i obrnut lik, ali jasnija slika. Ipak, velika hromatska aberacija.

Kristijan i Konstantin Hajgens su napravili prvu ozbiljnu konstrukcija Keplerovog teleskopa 1656. godine. Pomoću tog teleskopa je otkriven Saturnov satelit Titan i objašnjena priroda Satunovih prstenova.

newtteles

Kasnije je Isak Njutn konstruisao svoj teleskop sa ogledalima, odnosno reflektor. Želeo je da refrakciju zameni refleksijom da bi izbegao probleme sa izraženom hromatkom aberacijom i u tome uspeo. Danas su njutnovi teleskopi najrašireniji kod astronoma amatera. Znato niža cena izrade ogledala u odnosu na sočiva znatno umanjuje i cenu teleskopa.

Sukob sa crkvom

Zbog svojih otkrića koja nisu zadržala Zemlju u centru svemira već su je pomerila na potpuno nebitno mesto kao samo još jednu planetu koja se okreće oko Sunca Galileo Galilej je došao u sukob sa crkvom.

Njegova otkrića su podržala Kopernikov heliocentrični sistem, odnosno sistem u kome je Sunce u centru, a planete se okreću oko njega. Iako su dokazi protiv Ptolomejevog geocentričnog sistema bili neoborivi, stabilnost crkve i verovanje u neistinu su bili jači.

Otkrića Venerinih mena su samo u učvrstila ispravnost heliocentričnog sistema i zadala još više problema Galileju.

galileo inquisition

Međutim, pošto je zbog svog otkrića zastupao Kopernikovo učenje, teološki savetnici inkvizicije su mu zabranili da zastupa stav o Suncu kao centru, a 22. juna 1633. godine crkva je prisilila Galileja da se javno odrekne svojih otkrića i da porekne sve do tada otkriveno. On je to morao da uradi i sačuva svoj život i do kraja života je osuđen na neku vrstu kućnog pritvora u Firenci gde je otao do kraja života. Međutim, do smrti 1642. godine se bavio naučnim radom.

Na osnovu rada i žrtvovanja Galileja, Kopernika i mnogih drugih astronoma tog vremena u borbi za istinu, mi danas znamo mnogo o astronomiji i svakog dana saznamo nešto novo.

Danas postoje slična negodovanja, ali zaslugom starih naučnika nemoguće je danas zaustaviti razvoj nauke. Odnosno, žrtvovanjem starih astronoma mi danas uživamo u slobodnom svetu astronomije.

Video o Galilejevom teleskopu i otkrićima

 

Video o eksperimentu u Pizi

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s