Sjajna žuto-narandžasta zvezda Betelgez je pravi zvezdani superždin u sazvežđu Orion, tačnije

na njegovom desnom ramenu. Prečnik joj je 4,5 puta veći od prečnika Zemljine orbite oko Sunca. Kada bi se ova zvezda nalazila na mestu Sunca u njenoj unutrašnjosti bi se našle sve unutrašnje planete Sunčevog sistema – Merkur, Venera Zemlja i Mars, a njene granice bi bile blizu Jupiterove orbite.

Crveni superdžin predstavlja fazu u životu jedne masivne zvezde, nakon koje zvezda može završiti svoj životni vek kao supernova. Upravo to se očekuje i sa Betelgezom iako je žuto narandžasta. Postoji verovatnoća da se taj događaj već odigrao, a da zemljani sada samo čekaju da ta svetlost stigne do nas.

O zvezdi Betelgez

Njen prečnik je preko 900 puta veći od Sunca, ali se veruje da njegova masa ne prelazi više od 20 Sunčevih. Verovatno je nastao iz oblaka gasa i prašine koja se i danas može videti u sazvežđu Orion, a u kome se nalazi Betelgez. Lako se uočava po svojoj žuto-narandžastoj boji i spektralne je klase M1. Najveći deo zračenja ove zvezde je u infracrvenom delu spektra.
Bila je jedanaesta je zvezda po sjaju na nebu i promenljivog je sjaja, a to je primećeno još 1836. godine. Promena sjaja je posledica nestabilnosti njene atmosfere.
Njena starost se procenjuje na svega 6 miliona godina, ali je zbog svoje velike mase brzo sagorela svoj vodonik i prešla u fazu fuzije helijuma u ugljenik. Udaljena je od nas oko 640 svetlosnih godina i njena površinska temperatura iznosi oko 3000 K. Ipak, njena gustina je slična vazduhu, zbog njenog širenja. 
Postoji mogućnost da je do eksplozije supernove već došlo, ali zbog daljine ta informacija tek treba doći do nas (zbog ograničene brzine svetlosti). To se može desiti večeras ili za nekoliko hiljada godina, ali je jedno sigurno…desiće se!

Promena sjaja

Međutim, krajem 2019. godine došlo je do naglog pada sjaja zvezde Betelgez što je navelo mnoge zaljubljenike u noćno nebo da pomisle da ih uskoro očekuje nebeski spektakl. Sa 11. mesta po sjaju pala je na 21, a to je primetan pad sjaja čak i za posmatranje golim okom.

Na veliko razočarenje mnogih astronomi smatraju da ovo ipak nije kraj ove zvezde i da nije došlo vreme za eksploziju supernove. ESO (European Southern Observatory) je 14. februara 2020. godine objavila slike pre i posle pada sjaja Betelgeza gde se jasno može zaključiti da nije samo došlo do pada sjaja već i do promene oblika.

Video sa dve pomnute fotografije u trajanju od 25 sekundi:

Jedna od trenutno najzastupljenijih teorija zbog čega je došlo do smanjenja sjaja je ta da je zbog svoje povećane aktivnosti zvezda prema nama izbacila veću količinu gasa i prašine pa je deo svetlosti sa zvezde koji se kreće prema nama blokiran.

Na slici iznad se vidi prašina koja okružuje zvezdu Betelgez i koja emituje infracrveno zračenje. Ovakvi oblaci prašine nastaju kada zvezda ispusti materijal u Svemir, baš kao i naše Sunce samo znatno intenzivnije. Slika je napravljena u decembru 2019. godine pomoću instrumenta VISIR na ESO Very Large Telescope. Crni disk na slici služi da zatamni sjaj Betelgeza da bi se videla okolina zvezde. Sjajna tačka u sredini crnog kruga pokazuje prečnik zvezde čiji sličan prečniku orbite Jupitera.

Kako bi zvezda Betelgez izgledala na noćnom nebu nakon eksplozije

Astronomi su koristili softver MESA+STELLA da bi simulirali ono što bi mogli da vidimo na noćnom nebu ukoliko bi do eksplozije sada došlo. Uključena su i zapažanja prikupljena tokom eksplozije supernove 1987A u Velikom Magelanovom Oblaku koji je vidljiv sa južne Zemljine hemisfere.

Ova supernova ne bi imala uticaj na život na Zemlji, ali bi to bio pravi nebeski spektakl. Sjaj bi bio dovoljan da bi se mesecima videla i na dnevnom svetlu, a noću i više od godinu dana. Noću bi sjaj bio sličan Mesecu u prvoj četvrti ili nešto sjajniji što bi značilo da bi supernova mogla da pravi senke na Zemlji.

Nakon što bi sjaj supernove potpuno izbledeo Orionu bi nedostajala zvezda u desnom ramenu, odnosno nedostajalo bi mu desno rame.

Pre same eksplozije bilo bi određenih znakova koji bi ukazivali na dolazeću eksploziju. Instrumenti na Zemlji bi trebalo da datektuju nagli porast neutrina, kao i gravitacione talase kao posledicu eksplozije.

Posmatrajte ovu zvezdu…