Nekada planeta Pluton, a danas planetoid 134340 Pluto otkriven je 18. februara 1930. godine. Otkrio ga je astronom Klajd Tombo (Clyde Tombaugh – (1906 – 1997)) koji je tada imao svega 24. godine. Takođe je otkrio na stotine asteroida, a jedan po njemu nosi ime 1604 Tombaugh.

Mnogi ljubitelji astronomiije smatraju da je Plutonu neprvedno oduzeta titula poslednje planete Sunčevog sistema, ali Međunarodna astronomska unija je odlučila da će tako biti još 2006. godine, a evo i zašto je do toga došlo.

U januaru, 2005. godine Mike Brown i njegov tim sa Palomar Observatory u Kaliforniji su otkrili nebesko telo 136199 Eris koje je za 27% veće od Plutona. Tako je ovo nebesko telo postalo deveto po veličini u Sunčevom sistemu, odnosno zauzelo je Plutonovo mesto.

Tako je Međunarodna Astronomska Unija 2006. godine došla do zaključka da je verovatnoća nalaženja još takvih tela u Sunčevom sistemu velika i da je potrebno da se preispita dosadašnja definicija planete. Tada je Pluton postao Planetoid i sada nosi oznaku ili naziv 134340 Pluto.

Otkriće Erisa (Eride) je delimično promenilo naše shvatanje o Sunčevom sistemu.

Ipak, kasnijom analizom je utvrđeno da je ipak Pluton za nekoliko desetina kilometara veći u prečniku od Erisa, ali to nije imalo uticaja na odluku Međunrodne astronomske unije.

Pluton ima prečnik od 2370 km i udaljen je od Sunca 39,5 AJ što bi u kilometrima iznosilo 39,5 x 149 600 000 = 5,909,200,000 km. Iako je manji od čak sedam prirodnih satelita u Sunčevom sistemu on poseduje sistem od čak pet poznatih satelita. Haron je najveći satelit u Plutonovom sistemu sa prečnikom od 1205 km i je otkriven 1978. godine. S obzirom da mu je prečnik nešto veći od Plutonovog poluprečnika on je najveći satelit u odnosu na matično telo u Sunčevom sistemu. Ostali sateliti su samo nešto veće stene prečnika od nekoliko km pa do nekoliko desetina km.

Zbog svoje udaljenosti od Zemlje Pluton je dugo bio nepoznat svet za nas, a čak ni teleskop Habl nam nije davao neke značajnije informacije o njemu. Ali sve se promenilo u julu 2015. godine kada je letelica New Horizons proletela pored Plutona i poslala na Zemlji značajne fotografije njegove površine. Lansiranje ove letelice se dogodilo 19. januara 2006. godine.

Fotografija iznad je napravljena 15 minuta nakon najbližeg sureta između letelice New Horizons i Plutona. Fotografisano je sa udaljenosti od 18 000 km, a na slici je obuhvaćeno 380 km Plutona. Slika pruža odličan pogled na zalazak Sunca čiji zraci otkrivaju više slojeva retke Plutonove atmosfere i ledene planine i ravnice na njegovoj površini.

Niko nije očekivao da će Plutonovo nebo biti obojeno u plavo. U prilog tome govori i reakcije glavnog istraživača misije New Horizons Alana Sterna kada je video jednu od fotografija: “Ko bi očekivao da je nebo u Kajperovom pojasu plavo? Predivno je!”

Kako je navedeno, plavu boju Plutonovog neba daju kompleksni organski molekuli tolini, koje rasipaju plavu boju sunčevog spektra (baš kao i azot na Zemlji), a koje imaju crvenkasto-braon boju. Da ne budem lenj potražio sam na netu nešto više o tim molekulima i naravno objašnjenja ima na wikipediji. Pretpostavlja se da se ovi molekuli formiraju u višim slojevima atmosfere Plutona.

Na slici ispod možemo videti kako je izgledala slika Plutona 1996. godine, zatim 2005, i na kraju 2015. godine kada le letelica New Horizons prošla blizu njega.