Često možemo čuti kako je svaka četvrta godina prestupna, ali to je samo blizu istine. Da bi uskladili kalendarsku godinu sa astronomskom ipak su bile potrebne određene izmene koje bi pravile što manje odstupanje.
Kada je u pitanju kalendarska godina prema gregorijanskom kalendaru svaka prestupna ima 366 dana umesto standardnih 365 dana. Međutim, astronomska godina koja podrazumeva vreme koje je potrebno da Zemlja napravi pun krug oko Sunca iznosi 365,25 dana (zaokružena vrednost od 365,2422). Možemo da primetimo da razlika između kalendarske i astronomske godine iznosi oko 0,25 što iznosi oko 6 sati razlike ili oko 1/4 dana.. Ta razlika će za 100 godina iznositi nešto više od 24 dana, što bi dovelo do promene početka godišnjih doba kalendarski.
Da se to ne bi dogodilo uvedeno je posebno računanje vremena u gregorijanskom kalednaru. Svaka četvrta godina je prestupna ako nije deljiva sa 100. Međutim, ukoliko je godina deljiva sa 400 biće prestupna. Inače, po gregorijanskom kalendaru na svakih 400 godina kalendar je isti.
Iz navedenih razloga prestupnoj godini se dodaje jedan dan, a za to je određen 29. februar. Ovaj dan ne dozvoljava da dođe do većih odstupanja između kalendarske i astronomske godine na duži period.
Prethodne i buduće prestupne godine prema gregorijanskom kalendaru:
1600 1604 1608 1612 1616 1620 1624 1628 1632 1636 1640 1644 1648 1652 1656 1660 1664 1668 1672 1676 1680 1684 1688 1692 1696 1704 1708 1712 1716 1720 1724 1728 1732 1736 1740 1744 1748 1752 1756 1760 1764 1768 1772 1776 1780 1784 1788 1792 1796 1804 1808 1812 1816 1820 1824 1828 1832 1836 1840 1844 1848 1852 1856 1860 1864 1868 1872 1876 1880 1884 1888 1892 1896 1904 1908 1912 1916 1920 1924 1928 1932 1936 1940 1944 1948 1952 1956 1960 1964 1968 1972 1976 1980 1984 1988 1992 1996 2000 2004 2008 2012 2016 2020 2024 2028 2032 2036 2040 2044 2048 2052 2056 2060 2064 2068 2072 2076 2080 2084 2088 2092 2096 2104 2108 2112 2116 2120 2124 2128 2132 2136 2140 2144 2148 2152.
izvor: Earth Sky
Godine 1800, 1900, 2100…nisu prestupne, dok su 2000, 2400…prestupne. Prve su deljive sa 100, a druge i sa 100 i sa 400. Iz ovog razloga se dešava da nije svaka četvrta godina prestupna.
Ovako će izgledati deo noćnog neba 29. februara 2016, godine. Ukoliko pogledate prema jugu videćete najsjajniju zvezdu Sirijus i sazvežđe Veliki Pas, kao i sjajne zvede sazvežđa Orion. Tu je Aldebaran u sazvežđu Bik, kao i Plejade i Hijade, zatim zvezda Prokion u sazvežđu Mali Pas. Na slici se vidi i položaj Jupitera te večeri. Ovaj položaj nebeskih tela se odnosi na vreme oko 20 h.
SVEMIR 
Зар није свака 1000.-та година преступна а не свака 400.-та?
Nije ni svaka 1000-ta ni svaka 400-ta. Uglavnom je svaka četvrta, ali postoje pravila navedena u tekstu po kojima nekada prođe i 8 godina između dve prestupne.
Управо о наведеним правилима говорим. Пише да је свака 4.-та преступна осим ако је 100.-та осим ако није 400.-та. А ја питам зар није у питању 1000.-та а не 400.-та?
Na svakih 400 godina kalendar je isti. Onaj iz 2000-te možemo koristiti 2400-te bez greške.
U tekstu piše da je “Svaka četvrta godina je prestupna ako nije deljiva sa 100. Međutim, ukoliko je godina deljiva sa 400 biće prestupna. Inače, po gregorijanskom kalendaru na svakih 400 godina kalendar je isti.”
Dakle, ne 100-ta ili 400-ta, već zavisi da li je deljiva sa brojem 100 ili 400. Ili i jedno i drugo.
Па ваљда је јасно да је свака 100.-та дељива са 100 као што је свака 400.-та дељива са 400 и свака 1000.-та дељива са 1000 ?!?!?!
Дакле поново да поставим моје питање чија је суштина била: да ли је СИГУРНО да је у питању свака 400.-та а не 1000.-та? Питам то због тога што сам својевремено читао о томе.
Da, matematika je jasna. 🙂
Odgovor je: SIGURNO JE.
1000 ne igra nikakvu ulogu u ovoj matematici.